Почетна / БРОЈ 363 / Родољупци и маџарони 2:0

Родољупци и маџарони 2:0

Пише Бранко Радун
Упућени у политичке борбе у војвођанским лагумима тврде да је Бојан Пајтић одустао од жељене српске легитимације кроз усвајање „националних симбола“ Војводине јер му је Ненад Чанак, који се томе противи, потребан да се одбрани од напада напредњака

Као у „Родољупцима“, тако и данас у Војводини царују превртљиви Жутилови и Смрдићи, а све се претворило у „весело позорје у пет дејствија“, како своју политичку комедију легитимише Јован Стерија Поповић. Тешку причу о моралном суноврату политичких вођа у јефтине политиканте најефектније је представити кроз политичку комендију; да прича није тужна и са могућим трагичним исходом, била би заиста и смешна. Или барем да се дешава негде друге, тамо далеко. Но Стерија је очигледно тако осликао политички менталитет, нарочито онај код Срба у Војводини, да је то и данас најбоља политичка анализа онога што се дешава у северној српској покрајини.

СИМБОЛИКА СИМБОЛА

Комендија око симбола покрајине је показала и превртљивост пијачарске логике и одсуство и срама и стида код оних који воде Војводину. Наиме, најпре је постигнут договор на надлежном скупштинском одбору да се у Војводини уведу традиционални симболи покрајине из 1848. – српска тробојка и српски грб. Тада је то била ратна застава под којом су се Срби борили против мађарског угњетавања и за Војводство Србија. Но, кад се дошло до гласања, владајућа Демократска странка је окренула ћурак наопако и подржала став Ненада Чанка и његове Лиге социјалдемократа Војводине, који су против националних елемената у симболима покрајине. Занимљиво је да су Иштван Пастор и његова мађарска мањинска странка подржали усвајање српских симбола за покрајину, а да су „српски“ посланици ДС и њихових коалиционих партнера то одбацили. Још само да је Пастор изашао на говорницу скупштине и поновио ону Кертесову – „Зашто се ви као Срби плашите Србије, кад се ја као Мађар не плашим“ – па да утисак да сте усред Стеријине комедије буде тако јак да постане опипљив.

 

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *