Пут помирења

Милорад Вучелић / главни уредник

Однедавно српске медије просто опседа један нови ауторитет који се издиже изнад свих звања и функција, а том је ауторитету име – бивши амбасадор или бивша амбасадорка. Нема тема код нас и у свету на које се беспризивно, и са неопозивим судом и закључком, не оглашавају бивши амбасадори. Реч је пре свега о страним, али  не мањкају ни ове „наше екселенције“.

Тако је извесна Свони Хант, бивша америчка амбасадорка САД у Аустралији, са свим ауторитетом ове узвишене титуле, а са насловне странице једног београдског дневног листа, саопштила велико откриће које гласи: „Жене су утрле пут помирењу на Балкану.“

Ако се на Балкану, а посебно у Србији, ишта зна онда се зна да су Мадлен Олбрајт, Хилари Клинтон, Карла дел Понте и рецимо Дорис Пак и Кристијан Аманпур више него ефикасно, и то бомбама  и крвавим терором, утрле тло Србије и Републике Српске! На страну то, како би рекао један мој саркастични пријатељ, што би већина њих „пала из физиономије“. На страну још много штошта, али нико никада, као што су то чиниле и чине оне, није подржавао албански тероризам и реализацију пројекта велике Албаније и за сва зла овога света осуђивао Србе. Зар није онда крајње цинично и потцењивачки да се медијски поново истиче ово познато опште место? Ако је неко и заборавио на ове женске заслуге онда га на то свакодневно подсећа суочавање са правим епидемијама канцера и леукемије које су настале као последица бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом. Зато поменута бивша амбасадорка  Хант напросто кликће: „Као пријатељица и сарадница секретарке Клинтон, одушевљена сам њеном најавом кандидатуре. Она је прави шампион међу женама, у земљи и широм света…“

[restrictedarea]

Ако нешто и пропусти нека бивша амбасадорка, онда је ту нека европска парламентарка. Не зна им се ни броја ни имена ни у једној европској престоници или медију али се зна у Београду који се, као никада до сада, темељно провинцијализује и духовно загађује западним отпадом и лажним и погубним начином живота.

Тако је, да поменемо и најсвежији пример, посланица ЕУ парламента Улрике Луначек ултимативно затражила од Србије да поништи пресуду Хашиму Тачију за тешке злочине зато што она „датира из времена Слободана Милошевића“. По тој монструозној логици коју демонстрира ова вајна европска парламентарка сваки злочин који је почињен у последњој деценији минулог века мора бити оправдан, а свака пресуда за такав злочин мора бити укинута само зато што је тада на челу Србије био њен демократски изабрани Председник.

Милошевића са насловне стране најстаријег дневног листа накнадно и по ко зна који пут сахрањује Ивица Дачић који за ову прилику у масовну гробницу упућује и све оне што и данас поштују великог српског државника. Будући да наше критичке моћи одавно надилазе политички лик и дело поменутог политичара те да је готово немогуће у овој прилици ствари подићи на ниво било какве заиста ваљане критике морамо из крајње очигледних разлога посегнути за руским аутором Александром Разувајевом и његовим текстом недавно објављеним под насловом „Зашто папа говори о стаљинизму“, у преводу Желидрага Никчевића. Разувајев овако говори о односу према прошлости:

Обраћајући се верницима на дан празновања православног Васкрса, римски папа Фрања изјавио је да је човечанство у прошлом веку преживело три „велике ужасне трагедије“ – нацизам, стаљинизам и геноцид Јермена.

Последња тема, наравно, веома је врућа, ускоро ће стогодишњица тих трагичних збивања. Разумљиво је што је такав поглед на историју наишао на одлучан протест од стране Турске. Шеф турске дипломатије папину изјаву о геноциду Јермена назвао је „неоснованом“. Званична Анкара опозвала је амбасадора у Ватикану и саопштила амбасадору Свете столице да сарадњу двеју држава може отежати „проблем поверења“.

Па ипак, нас Руса тиче се друга тема, и није сасвим јасно због чега ћути наше Министарство иностраних послова. Превише се у свету појавило оних који желе да поставе знак једнакости између Стаљина и Хитлера. Циљ је разумљив – лишити Русију и Русе статуса главног победника у Другом светском рату. Јер је у том рату победио управо Стаљин.

Стаљин је личност спорна и вишестрана, и ми о њему имамо право да судимо. Али само ми, а не грађани и политичари других земаља!

Драг и добар је био, сасвим сигурно, последњи руски цар, и он се показао потпуно неадекватан у суровом времену. Није спасио ни Империју, ни себе, ни своју породицу. Цифре стаљинских репресија које су се појавиле у штампи на таласу перестројке крајем 80-их чине се преувеличаним. Не могу издржати елементарну критику од стране обичне логике и здравог смисла.

Док се ми коначно не определимо у односу на нашу совјетску прошлост, и најважније, док не научимо да њу бранимо, нас ће у свету „препадати“ ко год нема другог посла. Јер, нација која не поштује своју историју и не заслужује другачији однос. Ко пише крвљу и параболама, тај не жели да га читају, него да га уче напамет.

А на папском престолу лежи одговорност – не само за крсташке походе, инквизицију и антисемитизам него и за крв православног Константинопоља. Подсетимо се, постојала је и шпанска експанзија на Америку, и католичка експанзија Пољака на територију Белорусије и Украјине и наравно, рат у бившој Југославији 90-их година прошлог века.

Најпре се за своје грехе ваља покајати, па онда друге врлинама поучавати.

И тако из дана у дан приближавамо се седамдесетој годишњици победе над фашизмом. То приближавање Дану Велике победе коначно ће нас ваљда подучити спремности да бранимо своју прошлост. Али када смо већ кренули, да се поново латимо једног руског аутора (ах, ти неодољиви руски аутори) Анатолија Васермана:

Дакле, спектар претпостављених учесника на Паради наше Победе у принципу одговара савременом распореду „наших“ и „туђих“. Спремају се да присуствују само они који су са нама блиски сада и у догледној будућности, они који са нама имају сродне политичке и економске интересе. Садашња Парада у част прошле Победе тако се претвара у нешто слично смотри могућих савезника за будуће победе.

Не придржавају се баш сви у свету британске формуле: „Нема сталних савезника, ни сталних противника; има само сталних интереса“. Напротив, многи схватају да су у дугорочној перспективи потребни стални савезници, чак и ако због њих треба жртвовати неки део сталних интереса.

(А покушаваш ли да се бацакаш на све стране, у нади да ћеш сaкупити сав нектар са свих цветова, најчешће изгубиш више него што можеш сaкупити.)

Због тога се веома надам да ће у догледној будућности значајан део оних који нам долазе на ову Параду Победе остати са нама и онда кад заједничком парадом обележимо следећу победу.     

[/restrictedarea]

 

5 коментара

  1. Сваки дан видимо крвничко лицемерје Запада, НАТО-ваца, а ми смо то осетили на најгори начин, на нашу жалост!
    Осећамо сваки данчак душманску дволичност и уцене!!! Докле бре!

    Крвнички су нас заразили са осиромашеним уранијумом, протерали Србе са Космета, уништили економију, друштво, инфраструктуру, па то је чист ГЕНОЦИД над Србима.
    Сви ћуте и још нас оптужују да смо кривци , нас мале врабце(прича о врапцима, Матија Бећковић, објављена је првипут у Печату)) које су напале аждаје и мега-крвници.

    ……

    Сад западњаци, напрасно користе Јерменски геноцид да би напали не Отоманску већ данашњу Турску итд.

    Страдали су Јермени, …страдали су у и Руси, Срби нарочито, мало прича. Јерменски геноцид/злочин и протеривања сад користи запад као притисак а ћуте о геноцидима над Србијом!???

    = Србија страдална и даље као жртва испаде кривац, зашто:

    -Аустроугари побише половин Срба у Првом Св. рату….сви ћуте?

    -Нацистичка Немачка нас уништи у Другом Св рату,… сви се праве луди?

    -Усташе геноцидно уништише око милион Срба, Јевропа и Ватикан ћуте?

    -Геноцид Шиптара над Србима кроз векове, и последњих 50 година и крвничку масакри и протеривања последњих година,… сви ћуте, још стварају Велику Албанију!?

    -НАТО агресори геноцидсно уништише Србе и Србију и економски и протераше милионе Срба са огњишта, уништитше нам привреду… и на крају заразише нас са осиромашеним уранијом, и још кажу да смо ми криви,ми који смо жртве највеће силе на планети?

    О ГЕНОЦИДУ над Србима ћути ЕУ и САД , западњаци???

    ———–

    + ЈЕРМЕНСКИ и ТУРСКИ председници су недавно бар сели за један сто и ДОГОВОРИЛИ се да се формира неутрално тело у вези питања Јерменског геноцида/злочина/протеравања, БАР су признали проблем!?

    ~ Геноцид/ протеривања /уништавања привреде и друштва/ над Србима се заборавља, ћути се!?

    *** Свако ко је коректан и ако се обострано уважавамо, је ДОБРОДОШАО и из Европе, Африке, Блистог истока, Далеког истока…Латинске Америке, Северне Америке,… али ми нисмо кривци, нити имамо разлог да се стидимо себе.

    • & Misko
      Slazem se sa cijelim komentarom, ali……………
      Nista i nitko nije nanijelo toliko stete SRBIJI i Srpskom Narodu u svim sverama zivota , koliko IZDAJA, IZDAJNICI i VELEIZDAJNICI. Samo uz pomoc IZDAJICA Srbija je pretrpila prvi pravi poraz, koji prijeti da ugasi Drzavu Srbiju! Pocelo je drzavnim udarom kojim je svrgnut SLOBODAN MILOSEVIC………………….Sve ostalo nam je poznato!!!

  2. Гос, Зоране Србија је издана престала да постоји првог Децембра 1918 тоје прва најгора издаја. Слободан Милошевић је наследио ону
    Србију коју су скројили КРОЈАЧИ АВНОЈА. Ипак Милошевић је бранио колико је био у моћи а треба поставити питање ДОСОВЦИМА зашто су
    растурили и продали штосу наследили од Милошевића. Нисам припадао ЊЕГОВОЈ ПОЛИТИЦИ био сам и остао МОНАРХИСТА.

  3. Neke osobe vole da kažu da su žene, mada od toga imaju samo izgled. Žene su konstruktivne i nosioci života. Ako žena to nema u sebi, treba da potraži pomoć. Istorijski i geografski se jedna stvar nikada nije menjala:ljubav majke prema detetu. Ovo sada što se dešava ukazuje na ozbiljne mutacije čoveka, a mislim da je Madlen Olbrajt među pionirima tih mutacija.

  4. … г. Вучелићу, да ли А.В. планира (или то већ и `неформално` ради), да са Вебера, пређе на мало озбиљнију `литературу`, – рецимо “Правила за радикале” (Rules for Radicals, Saul D. Alinsky) – “духовног оца Х. Клинтон и Барака Обаме; оног, који рече, да би пре изабрао да оде у – пакао ?
    Интересантан би био `приказ` не само политике САД, већ и ЕУ, кроз `призму` тих `правила` (тобож, намењене за – сиротињу)… ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *