Почетна / БРОЈ 367 / Први мај – ‘ајмо испочетка

Први мај – ‘ајмо испочетка

Пише Филип Родић
Судбина капитализма и симболике Међународног празника рада су, како нам показује историја, нераздвојиве. Од времена када су радници гинули борећи се за своја права и праведнију прерасподелу богатства, преко „лагодних времена“ када је борба против система прерасла у борбу против печења, до данашњих дана, када се борба осиромашених против економских израбљивача враћа крупним корацима, прошло је нешто више од стотину година. У тих сто година прва политичка теорија (либерална демократија) победила јед руге две (фашизам и комунизам) доживела успон и зенит, а сада је пред сломом

Средином 19. века на вероватно најлепшем тргу у Европи, бриселском Гран пласу, живео је и писао Карл Маркс. Протеран из родне Немачке, а потом и из Француске, Маркс је уточиште нашао у једној од најслободнијих тадашњих држава. Увидевши перверзију капитализма – да су људи сведени на ниво ствари, да су имали подједнаку вредност као и радни коњи, Маркс је покушао да пронађе решење за ту неправду и поставио темеље једној од две идеологије 20. века које су се супротстављале оваквом систему и на тај начин извршио изванредан утицај на читав свет и времена што су следила. Слична ствар се и даље дешава на истом географском простору, мало даље од Гран пласа, на Шумановом тргу. Ту, у јазбини Европске уније, у зградама Берлемон (Европска комисија) и „Јустус Липсијус“ (Европски савет) неки људи пишу „дела“ која ће имати сличан значај за свет и будућност. За разлику од Маркса, међутим, ови људи не трагају за решењима која ће бити од користи већини, радницима, него управо супротно – мањини, европској, западној и светској финансијској олигархији. Исто је и у Лондону, Њујорку и Вашингтону, где се сва правила подређују слободном тржишту, највећој догми садашње, и вероватно последње фазе капитализма – неолибералном капитализму, односно финансијском капитализму.

РАЗВОЈНЕ ФАЗЕ КАПИТАЛИЗМА

Да би се тачно схватило где се и у чему данас налазимо, потребно је осврнути се и погледати историјски развој капитализма и фазе кроз које је до сада прошао. Прва права фаза капитализма, индустријски капитализам, развио се из меркантилизма, који је представљао транзицију од чисто феудалног друштва ка капитализму и који је пун замах добио у елизабетанској Енглеској 16. века и са појављивањем Атлантика као стратешки и политички важне тачке. Индустријски капитализам деветнаестог века је задуго био најмрачније лице ове политичке теорије, време када су, као што смо навели, људи били третирани као марва зарад профита неколицине индустријалаца који су располагали средствима за производњу, а изнад њих су били банкари за кормилом тада настајућих инвестиционих банака које су обезбеђујући неопходни капитал преузеле контролу и над привредом. Овај сурови експлоататорски систем је условио појаву реакције најширих слојева друштва из које су произашле две капитализму конкурентске идеологије 20. века – фашизам, односно национални социјализам, и комунизам. У војно-политичком сукобу који је уследио, капитализам и комунизам су заједнички, на војном пољу, победили фашизам. Из немогућности да пуком оружаном силом победе комунисте, капиталисти су се након Другог светског рата окренули економским средствима и створили наредну фазу капитализма, оно што се генерално назива хуманим капитализмом, односно државом благостања. У овој фази капиталисти су у великој мери бринули о добробити најширих кругова становништва и прерасподела богатства била је много равномернија од онога што је претходило. Да је ова брига за целокупну заједницу у ствари била само тактика у економском и идеолошком рату са комунизмом, доказује чињеница да је по победи и урушавању комунизма овај аспект капитализма постепено нестајао, што нас је и довело до садашње фазе капитализма – глобализације и финансијског капитализма у којем финансије имају апсолутни примат у привреди и где се профит остварује из поседовања добара, а не из производње, што друштвене односе и класни поредак враћа практично у раван оних из 19. века и у најбезобзирнију експлоатацију народа.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

2 коментара

  1. …похлепа, као и друге погубне страсти има огроман потенцијал `адвокатисања` ?! Којигод `изам` доведе у `мејнстрим`, – свака друштвена идеја за њу може да буде – `роба` ? Наравно, као што се опити изводе у излованим условима – лабораторијама, тако су се и социјални експерименти изводили ? Па су резултати опита, итекако праћени и процењивани, а оно што је `проверено` могло помоћи одржавању капитализма, то је и – примењивано, опрезно и без револуционарног радикализма ?
    Сећа ли се неко ООУР-а ? И, како се `апокрифно` тумачила та скраћеница / Опет они у…раше раднику / ?
    Зато, драги радници, узмите у памет раније обмане и слободно будите злопамтиви према пропагаторима прадревних, пустошећих страсти… Велика је охолост, посматрати друга људска бића за објекте, са којима може да се игра, експериментише ?
    Држава `благостања` је био `контра-експерименат`, инспирисан и `поучен` – грешкама реал-социјализма ?
    А сада, када је реал-социјализам `лабораторије` нестало, ничу нови `опити` – како код `куће` тако и у – `колонијама` ?
    Остаје, да се у 21. веку дефинише, шта је то уопште – рад ? Шта то, рецимо раде данас они, који контролишу милијарде – $ или евра ?
    Посебна је тема, како је, у `глади` за новим идејама доминације, Запад почео да квари и злоупотребљава и Свето писмо ?
    Ваља знати још једну `ситницу`, `класици` марскизма, као и други интелектуалци њиховог доба, итекако су изучавали Закон… ?! Профанизација коју су започели, подразумевала је да „избаце“ Бога, и створе ново „Писмо“ и – безбожно – земаљско
    царство као `пандан` Царству небеском ?
    Па, колико су `успели` до сада, тако ће и – на даље…. ? И Антихристу је предвиђено мало времена, да `окрене` свој `круг`
    А човек, који бива кушан и понижаван од зла, је биће са много већим потенцијалом и од радника и сваке друге професије, касте или класе ? Лажњаци свих земаља се познају по – `плодовима`, који су у супротности са њиховим речима, ставовима итд. ? Не треба им веровати….

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. srbi treba da slave sv ,durac kad su se hajduci sastajali a na mitrovdan rastajali tad je rad i praznik tito sto stavijo to treba zakopaati u zemlju

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *