Породица П. Гоjковића омбудсману: Ниjе стављена тачка

Породица Предрага Гоjковића, коjи jе пре више од две децениjе пронађен мртав у стану омбудсмана Саше Jанковића саопштила jе данас да на таj случаj ниjе и не може бити стављена тачка, те да кариjере и политички интереси не могу бити важниjи од смрти њиховог сина, за коjу тврде да никад ниjе расветљена и да никад ниjе потврђено да jе он извршио самоубиство.

Цео таj случаj своjевремено jе заташкан, што jе познато свим актерима, укључуjући и омбудсмана Сашу Jанковића, тврди породица Гоjковић у отвореном писму jавности достављеном Танјугу. “Већ неколико дана jедна од ударних тема у средствима информисања у Србиjи jе заштитник грађана Саша Jанковић. Jедни га оптужуjу да ниjе имао дозволу за пиштољ из кога jе у његовом стану живот изгубио наш син Предраг Гоjковић. Други пишу петициjе за његову заштиту, а забринут jе и OEБС. Смрт нашег сина jе споредна ствар, проглашен jе самоубицом”, наводи породица Гоjковић у писму jавности.

Oни наводе да се о њиховом сину пише као о самоубици, иако jе чињеница, тврде, да jе 1995. неко зауставио истражни поступак о том случаjу, те да су они до данас безуспешно покушавали да на то скрену пажњу и да издеjствуjу да се дозна истина. “Mи знамо, а знаjу и непосредни учесници, Саша Mишић, Ђорђе Грубачић и Саша Jанковић, да jе цео случаj у полициjи и судству био намештен и заташкан”, каже се у писму.

Гоjковићи напомињу да их не занима ничиjа политичка кариjера и политички интереси, те указуjу да се ауторитет функциjе може сачувати само ауторитетом личности коjоj jе поверена. “Oбраћамо се тужилаштву, полициjи и суду, поверенику за информациjе од jавног значаjа господину Шабићу, па и заштитнику грађана Саши Jанковићу, да обjаве комплетан судски предмет. Записник са лица места, фотографиjе, скице, све изjаве узете тог дана и касниjе, налазе обдукциjе и парафинске рукавице. Нека стручњаци ураде реконструкциjу догађаjа и кажу у чиjоj jе руци био пиштољ”, наводи се у писму.

“Eво, да овом приликом прихватимо да jе нормално да се у редовноj процедури дозвола за пиштољ добиjа само дан пре убиства, да jе нормално да у стану поред пиштоља буду пендрек, кутиjа од бомбе, и, како у записнику пише, меткови, да родитељи Саше Jанковића о случаjу буду обавештени одмах након догађаjа и већ око 15 часова отац крене из Лознице за Београд, да jе нормално да се нама, родитељима, за случаj jави тек у 21 сат увече – 7 сати након догађаjа – да jе нормално да код смртног случаjа на лице места не изађу jавни тужилац и истражни судиjа, да jе нормално да истрагу поведе инспектор Секуловић, па га замени Бонифантић, коjи има везе са учесницима из Лознице, да налаз обдукциjе нисмо могли добити два и по месеца, да смо на налаз парафинске рукавице чекали 6 месеци, да jе у jедном периоду предмет био загубљен и много тога jош. Нека jе све то нормално”, наводи породица.

“Tражимо одговор само на ова два питања:

Jанковић тврди да ниjе био у стану када се догађаj десио и да ниjе улазио у собу у коjоj jе био покоjник (прва изjава дата након догађаjа). Tо исто тврди и Саша Mишић. Полициjа их jе затекла у стану када jе дошла. Kако jе онда парафинска рукавица узета од њих позитивна, имаjући у виду временско и просторно ширење барутних честица. (У последњоj изjави Jанковић каже да jе миловао покоjног друга по коси па су тако остале барутне честице, а ми га подсећамо на налаз обдукциjе у коме се каже да барутних честица ниjе било ни на Предраговом лицу коjе jе ближе пиштољу из ког jе пуцано).

И друго питање, обдукциjом jе утврђено да ниjе било барутних честица на улазноj рани покоjног Предрага, да jе погођен у леву горњу усну и да се метак кретао здесна улево и благо наниже. На фотографиjи се види да му jе лева рука у џепу као и да jе постава на десном џепу извучена. Након пада на леђа пиштољ остаjе поред десне руке.

Да ли jе то могуће? Kоjа jе то даљина са коjе човек може да пуца десном руком себи у леву страну лица и да притом не испусти пиштољ?

Пензионисани балистичар ког jе ангажовала полициjа тврди да jе пуцано са даљине веће од 30 сантиметара, а наука каже да барутне честице остаjу на удаљености од 60 до 110 цм, зависно од пиштоља и мунициjе. И зашто то одмах ниjе утврђено за конкретан пиштољ и мунициjу него jе све брзо враћено власнику.

Да ли то искључуjе самоубиство, нека кажу стручњаци”, пише породица Гоjковић и закључуjе: “Aко jе Саша Jанковић ставио тачку на оваj случаj, Србиjа не сме”.

3 коментара

  1. Jasno kao dan. Neko je Sašu Jankovića svo ovo vreme zavlačio pričom o stavljanju tačke na ovaj tragičan slučaj.Čovek je poverovao u tu priču. Pre bi se moglo reći da je slučaj stavljen u fioku i jednim delom viri iz nje u zavisnosti od stepena kooperativnosti dotičnog u izvršavanju kasnije dodeljenih mu zadataka.Podrška porodici u istrajavanju da se ovo rasvetli!

    • Nije niko zavlacio Sasu Jankovica niti je to bilo potrebno. Upravo zbog te ogromne fleke u biografiji je i izabran za zastitnika gradjana. A taj slucaj je sluzio da se osigura poslusnost zastitnika ako se ovaj ne daj boze slucajno premanduri , ili ako se okolnosti promene. I nije on ztrva, zrtve su nastradali mladic i njegova porodica.

  2. Овде је питаље ДРЖАВЕ и њених институција дали раде зашто су основане или су испоставе мрачних сила у нама. Породица мора знати истину па била и болна, са истином лакше ће залечити нанесену бол.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *