Почетна / Свет / Подморнице у предизборној бици

Подморнице у предизборној бици

Зa „Печат“ из Лондонa Дејан Лукић
Непуне три недеље уочи општих избора, Британија је подељена и око будућности свог нуклеарног арсенала, који је постао осетљиво политичко питање на Острву

Седмог маја Британци излазе на парламентарне изборе, а сва испитивања јавног расположења говоре – овог тренутка – о мртвој трци између конзервативаца Дејвида Камерона и лабуриста Еда Милибанда. Завршница кампање игра се свим калибрима и са све мање фер-плеја.

НУКЛЕАРНЕ ОПТУЖБЕ Једна од експлозивних тема кампање постало је и питање стања и будућности националног система нуклеарног одвраћања. Конзервативци су протекле седмице увели у битку оружје „масовног разарања“ у обрачун са директним противницима, лабуристима. Грађанима се панично поручује да ће, ако буду гласали за лабуристе и ако Милибанд, кога називају „Црвени Ед“, постане премијер, Путин у Кремљу да процвета од радости. Конзервативци из вишецевног оружја засипају електорат још и упозорењем да „Црвеном Еду“ држава нипошто не би смела пасти у руке – поготово систем атомског одвраћања. Јер је, како говори пропаганда конзервативаца, у питању „слаб карактер“ и „непоуздана личност“. Милибанду се ставља на душу да опасно жонглира будућношћу нуклеарног потенцијала земље; те да му се, тако слабом и тако непоузданом, нипошто не сме препустити у руке тако озбиљна национална ствар. Да је лидер лабуриста „слабог карактера“ и „непоуздан“ доказ је – иде даље ова теза – то што је и властитом брату, Дејвиду, „забио нож у леђа“. Ову мисао изрекао је јавно министар за рад у садашњој влади и Камеронов блиски човек, Ник Болс. Оптужбу је до краја појаснио без длаке на језику: „Упитајте се кога би Владимир Путин волео да 8. маја види у Даунинг стриту број 10. Одговор је: човека који је оставио Сиријце на цедилу (Русима) и човека који се уортачио са једном женом која би да укине наш нуклеарни потенцијал.“

Та „једна жена“ која би да елиминише британску нуклеарну моћ јесте Никола Стурџон, лидерка Шкотске националне партије (СНП) у чијем се политичком манифесту захтева демонтирање и протеривање подморничког атомског језгра из луке Клајд на шкотској територији.

Државни секретар за одбрану Мајкл Фалон је у овом подморничком рату отишао за читаву морску миљу даље. По њему, Ед Милибанд је човек који је забио тај нож у леђа рођеном брату Дејвиду па би, стога, забио нож у леђа и држави Британији. То би извео тако што ће да уђе у „прљави пакт“ са СНП госпође Стурџон, чија је – како Фалон обавештава Британце – „опсесија да протера ‚Трајдент‘ из Шкотске“. Да још мало утера страх у душу бирачког тела, оптужба је, такође, да је „Црвени Ед“ стао раме уз раме са Владимиром Путином у подршци сиријском председнику Асаду да се одржи на власти у сукобу са опозицијом. Не мари, при томе, што сиријску опозицију воде џихадисти; у бици за сваки глас и џихадисти су добродошли.

[restrictedarea]

ТРАЈДЕНТИ Ед Милибанд скреће пажњу грађанству да су конзервативци у овом предизборном обрачуну „остали верни себи“- изгубили су „и стил и етику“, одали се „персоналном блаћењу“, пали су „на ниске гране“ па га, ето, чак оптужују да би „забио нож у леђа“ Британији, јер је исто то учинио брату Дејвиду када су се, 2010. године, борили за упражњено место вође Лабуристичке партије након што је Гордон Браун практично био присиљен да се повуче.

„Дејвид Камерон треба да се стиди начина на који води предизборну утакмицу“, испаљује прошле седмице Милибанд и појашњава, узгред, да он и његови лабуристи нису за укидање нуклеарних подморница „Трајдент“, него за њихову замену и модернизацију. Ово је пак схваћено као спасавање онога што се још спасити може у национално високо осетљивој теми, будући да је актуелни министар одбране, конзервативац Фалон, већ изашао пред Британце са обећањем да ће његова „црвена линија“ код састављања нове владе после 7. маја бити модернизација нуклеарног потенцијала земље и то без икаквог редуцирања и недоречености какве емитује „црвени“ Ед Милибанд.

Британска ратна флота има у саставу четири атомске подморнице типа „Трајдент“. Војни стручњаци се слажу да су те четири подморнице неопходни минимум ако Британија жели да „Трајдент“ буде стално – без секунде прекида – на мору, у оперативном стању. Све мање од тог броја значило би – упозоравају стручњаци – да би ракете на подморницама понекада остале без заштите у базама. При садашњем режиму, једна од четири подморнице стално патролира; две су на обуци или у луци, а једна на ремонту. Зато Фалон жестоко напада лабуристичку идеју да би Британија могла да се задовољи и са само три атомске подморнице: „Потпуно је бесмислено имати арсенал нуклеарног одвраћања који би имао слободан викенд.“

Од 1969. године до данас није било ниједног дана а да једна атомска подморница Краљевске ратне морнарице не буде на патролном задатку.

Бранећи се од напада да би, ако постане премијер, Британија могла да остане без ефикасне нуклеарне одбране, Ед Милибанд појашњава: „Мој план је само да имамо нуклеарно одвраћање по најмањој могућој цени.“ Истовремено, његов други човек у партијској хијерархији, Ед Болс, министар финансија у сенци, каже да ће лабуристи, дођу ли на власт, „да размисле“ да ли су Британији потребне чак и три атомске подморнице.

Одржавање нуклеарне подморничке флоте годишње кошта британски војни буџет 2,4 милијарде фунти. Замена већ помало застарелих подморница ове врсте коштала би – процењује се – најмање 20 милијарди фунти.

Најновије истраживање обављено међу лабуристичким кандидатима за предстојеће парламентарне изборе открива да би Ед Милибанд имао тешкоћа да у партији осигура подршку за идеју скупог обнављања нуклеарне подморничке флоте. У неколико изборних конституанти које су се до сада узимале као лабуристичке тврђаве кандидати, присталице одржавања садашњег потенцијала нуклеарног одвраћања, листом су изгубили локалне изборе и одмах замењени кандидатима који су за нуклеарно демонтирање.

ШКОТСКА ПРЕТЊА Са своје стране, премијер и вођа конзервативаца Дејвид Камерон јавно подржава свог секретара за одбрану Фалона у критикама лабуриста на тему „Трајдент“ и изазива Милибанда да изађе на чистину и јасно каже да, у случају лабуристичке победе на изборима, неће да улази у коалицију са лидерком Шкотске националне партије Николом Стурџон која прети да ће, ако она буде у коалиционој влади Британије, „протерати“ нуклеарне подморнице из шкотских вода. Госпођа Стурџон пак јасно каже: „Што се нас тиче, ми не желимо да будемо део владе која би у свом програму имала обнављање ‚Трајдента‘.“

У последњем испитивању позиција међу лабуристичким кандидатима за предстојеће изборе, готово три четвртине њих се противи обнављању система нуклеарног одвраћања „Трајдент“. Предизборне сондаже, такође, сугеришу да би лабуристички посланици у парламенту, који се традиционално декларишу као „антинуклеарци“, могли да се удруже са антинуклеарном партијом госпође Стурџон. Што би, на крају, довело у питање и саму позицију Милибанда као лидера партије.

Готово сва истраживања у самим политичким странкама које се такмиче у предизборној утакмици говоре, такође, да се и међу лабуристима бележи сталан раст расположења за знатно лимитиран и мање скуп нуклеарни арсенал. Други пак део држи да би цео атомски арсенал требало послати у историју. Кејт Хадсон, генерални секретар организације ЦНД, која је обавила последње истраживање на ову тему, каже да већина британских грађана, напросто, не жели да се 100 милијарди њиховог новца троши на одржавање нуклеарног оружја.

Ед Милибанд је на приличним мукама. Прети му опасност да га атомске подморнице „потопе“ баш сада када је у анкетама раме уз раме са конзервативцима.

Када 8. маја дође до преговарања о саставу нове, коалиционе владе – јер све бројке наговештавају „пата карте“ између две велике партије, конзервативаца и лабуриста – вероватно је да ће једна од њих бити присиљена да недостатак процента до већине намирује коалиционим договором са једном од две мање партије – антинуклеарном шкотском СНП или антиевропском Независном партијом Уједињеног Краљевства (УКИП) Најџела Фараџа.

СНП је добра удавача, али више не жели „Трајдент“ у Шкотској, што значи да Милибанд и лабуристи не могу да са сигурношћу рачунају са госпођом Стурџон, уколико не попусте на „Трајденту“.

Еврофоби Најџела Фараџа би, међутим, пре у коалицију и са црним ђаволом него са „европским залуђеником“ Милибандом.

Британија је, према тренутном стању у сондажама, подељена равно напола. Најсвежија испитивања показују „заковану“ ситуацију. Конзервативци воде са само једним процентом (34 одсто) испред лабуриста (33 одсто). Фараџов УКИП држи значајних 12 одсто електората, колико имају и либерали, тренутни коалициони партнери у Камероновом кабинету. Али, после скоро пет година заједничког управљања земљом, између конзервативаца и либерала остало је мало или нимало жеље за наставком брака. Тако да ће 8. маја ујутро Камерон, ако некако „ишчупа победу из чељусти пораза“, морати да тражи помоћ, пре (сви су знаци) од антиевропског Фараџа него од проевропског либерала Ника Клејга.

Проблем лабуриста је још и то што им у Шкотској – прогнозе кажу – прети тежак пораз и што би могли да после избора освану са само четири шкотска посланика у Вестминстеру.

Госпођа Никола Стурџон чита анкете, одмерава ситуацију, лагано подиже цену коалиције и прети да би, са својим гласовима, 8. маја могла да у руци држи и хлеб и нож.

[/restrictedarea]

 

Један коментар

  1. Ko oni,pa oni bi se ka.ali za funtu

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *