Почетна / Друштво / Офанзива Велике Албаније

Офанзива Велике Албаније

Пише Никола Врзић
Док Еди Рама и Хашим Тачи прете уједињењем Албаније и Косова, посланици Скупштине Србије за помоћ моле „премијера“ Косова Ису Мустафу

Седећи поред велике заставе државе коју не признајемо, и без обележја државе коју би, макар по функцији, требало да представљају, народни посланици у Скупштини Србије Риза Халими и Шаип Камбери су се у Приштини, у уторак 7. априла, састали са премијером независног Косова Исом Мустафом. Претходни пут када се један српски званичник састао са неким званичником Приштине у присуству обележја те државолике творевине, иначе, био је још 12. маја 2011, приликом приштинског сусрета Борка Стефановића, тадашњег главног српског преговарача у бриселским преговорима с Косовом а данашњег потпредседника Демократске странке, са тадашњим потпредседником косовске владе Хајредином Кучијем. Разлика између ова два сусрета састоји се у томе што је Стефановић тада, добро знајући шта чини седењем поред косовске заставе, слагао јавност тврдњом да његова „посета нема никакве везе са било каквим атрибутима државности“ – и у тој лажи не би ни био ухваћен да „Коха диторе“ није објавила фотографију која га је демантовала – док су се Халими и Камбери уз овај атрибут косовске државности сликали сасвим лежерно и отворено, па је та фотографија и објављена на званичној интернет страници Исе Мустафе, премијера Косова.
Штавише, како стоји у званичном саопштењу са овог састанка, не само што се Мустафа дрзнуо да „нагласи значај помоћи Косова за развој ситуације у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа“ и да „изрази спремност (своје) владе да помогне у том погледу“ већ су и двојица посланика српске скупштине „затражили даљу помоћ Косова у решавању проблема и општем развоју овог дела“, а уз то су са Мустафом и „поделили своје бриге око различитих аспеката повезаних са тренутним положајем Албанаца“.
Овај израз великоалбанских претензија на још један део Србије у Србији је прошао незапажено. Можда им је промакло.

[restrictedarea]

 

ПРИЗНАЊЕ ТАЧИЈА И РАМЕ А да страх од стварања Велике Албаније није само израз српске параноје, демонстрирали су, такође овог уторка, премијер Албаније Еди Рама и министар спољних послова Косова Хашим Тачи. У заједничком интервјуу приштинској телевизији „Клан Косова“ говорили су о уједињењу Косова и Албаније. Оно ће се догодити, уверен је Рама, и само је питање на који од два начина. Први је уједињење у Европској унији, међутим, наставио је, ту је и други сценарио, ако ЕУ настави да затвара врата интеграцији Косова, онда ће „две земље бити принуђене да се уједине на класичан начин“. Тачи је на то имао да примети да Рамине речи нису претња Европској унији – као да је ико разуман уопште у стању да помисли да је претња уједињењем Албаније и јужне српске покрајине на првом месту претња Европској унији, а не Србији – већ је, рекао је Тачи, „реч о реалности која се може остварити у будућности“ а која „може бити резултат изолације Косова из ЕУ“.
Пре само две недеље, подсећамо, у Тирани је одржана заједничка седница влада Албаније и Косова, после које су Еди Рама и Иса Мустафа новинарима давали изјаве испред мапе на којој не само да није било уцртане границе између Албаније и Косова већ је и на њој писало: „Једна земља, један народ, један сан.“ А и претходна, иначе прва заједничка седница двеју влада 11. јануара 2014, одржана је у сличном великоалбанском духу, у Призрену у комплексу Призренске лиге, где је 1878. одржан истоимени скуп који је за циљ имао уједињење Албанаца.
На овонедељну Рамину провокацију – заправо, признање циља који Албанци имају и више га и не крију – одреаговао је премијер Србије Александар Вучић. Најпре преко Твитера: „Обећавам премијеру Рами да се Косово и Албанија, како он каже, на класичан начин никада неће ујединити! Молим албанске лидере да престану са даљим изазивањем нестабилности у региону!“ А потом и у Скупштини Србије: „Увек смо покушавали да нађемо најбољи и најлепши могући језик са Тираном, али данас су прекардашили овим изјавама како ће да се уједињују милом или силом, било под европском капом, било без европске капе.“ Додао је и да Србија никоме не прети, али да би Рами и Тачију „добро било да не сањају те снове, јер те снове о уједињењу Албаније и Косова неће досањати, ма ко да их у том послу подржава.“

ЕВРОПСКА РЕАКЦИЈА А ко их у том послу подржава, показује реакција Европске уније. Пре две недеље су на „једну земљу, један народ, један сан“ одреаговали сасвим беневолентно, објашњењем да је Јоханеса Хана, ЕУ комесара за преговоре о проширењу, Рама „уверио да је“ – само недужно – „имао у виду блиску сарадњу између Албаније и Косова у њиховом заједничком циљу приближавања ЕУ“. А ни сада нису одреаговали много оштрије. ЕУ, заправо, чак није нашла за сходно да званично одреагује – замислите, поређења ради, каква би била реакција ЕУ када би Александар Вучић и Милорад Додик најавили уједињење Србије и Републике Српске, милом или силом – већ се бриселска реакција свела на изјаву искамчену од портпаролке Маје Коцијанчић која није завредела да се нађе ни на званичном сајту Европске комисије нити на Коцијанчићкином званичном твитер налогу. А и у тој својој изјави Маја Коцијанчић је избегла иоле оштрију осуду: „Пошто смо проверили шта је премијер Рама рекао у интервјуу, подвлачимо да Западни Балкан има јасну европску перспективу, утврђену од ЕУ на највишој равни. Сви партнери у региону су својствено сами потврдили опредељење за тај циљ и решеност да испуне нужна мерила, уз пуно поштовање начела и стандарда ЕУ.“ И још је додала да је ЕУ „указала на то да они напредују, свако својим темпом, на том путу и ми од њих очекујемо нужне напоре за даљи напредак. Поменута опредељења такође укључују регионалну сарадњу, помирење и добре суседске односе; све провокативне изјаве“ – и ето напокон и благог укора – „у том оквиру су неприхватљиве“. Вероватно ће после овако тешке критике Еди Рама и Хашим Тачи одустати од својих снова о Великој Албанији. Ено, Тачи је већ из Загреба поручио да он и Рама, док су пред ТВ камером говорили о „уједињењу на класичан начин“, заправо нису говорили „о могућности националног уједињења или о промени граница“, већ, забога, „о смањивању њихове видљивости, по европском моделу, да би се људи могли слободно кретати“.
Па, ко му поверује… А Црногорци су му изгледа поверовали, те су и широм раширених руку 4. априла у Улцињу дочекали и Тачија и Едија Раму, чији су почасни грађани постали а на томе им је честитао премијер Црне Горе Филип Вујановић који је том приликом морао да се осећа као странац у сопственој земљи. Но, и Улцињ је обухваћен мапом Велике Албаније, уосталом, баш као и Прешево и Бујановац и Медвеђа…

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *