Почетна / БРОЈ 364 / Одломци из Дневника – Јунак нашег доба

Одломци из Дневника – Јунак нашег доба

Милован Данојлић
Андреас Лубиц није стигао ни да помисли на животе поверених му путника. Сурови и слепи Ego био је његово једино божанство. И управо по томе је он узорити производ времена и поднебља, јунак нашег доба, оно што је после смрти Бога и Маркса, од човека као друштвеног бића остало

За Андреаса Лубица (28), немачког пилота-самоубицу из француских Алпа, сви су у први мах имали речи хвале… Суседи из родне варошице, колеге с посла, познаници, па и сам генерални директор „Луфтханзе“. Предусретљив, обичан и нормалан млад човек, да нормалнији не може бити. Споља  гледано, све је било у најбољем реду. Тако то изгледа у свету где је појединац оспољашен, истањен и спљоштен, и, истовремено, затворен у непробојни оклоп индивидуализма. Довољно је да веже кравату и да нас у мимоходу не млатне штапом по глави да би заслужио наше уважавање. Андреас је ишао на редовне провере телесне кондиције; душевно здравље никог није занимало. Душа, зар то и даље постоји? За њене бедне остатке су задужени психијатри. Несрећнику је душа задавала знатне тегобе; затражио је помоћ од специјалисте. Дијагноза (тешка депресивна потонућа) остала је заштићена обавезом чувања лекарске тајне. Последњи налаз, са препоруком да се пилот повуче с посла, Андреас је поцепао. Парчићи хартије су, после катастрофе, пронађени приликом полицијског претреса стана. Да је послушао препоруку, авијатичар би одустао од своје целоживотне амбиције. Остао би без посла, што на Западу има тежину метафизичке смртне пресуде. Зашто би, уосталом,  обелодањивао оно што је годинама успешно крио, и за шта је околина била  охрабрујуће слепа и умирујуће незаинтересована?

Летети, или умрети! Од ране младости, Андреас настоји да се узвине изнад џомбастог земаљског тла, да победи закон гравитације, да нађе ослонац у ваздуху. Страх од губљења тог, најчвршћег ослонца, не напушта га ни у пилотској кабини. Све тежи и мучнији, страх се дао победити једино ударом у бок стеновите планине. Главни пилот је отишао за часак да се помокри, и Андреас је донео муњевиту одлуку. Закључао се, и повукао полугу за атерирање. По правој линији, километар за минут, брзином од 750 км.  на сат. Из црне кутије се види да је појачавао брзину, да би што пре стигао на циљ.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *