Почетна / Регион / Непрестана борба за суверенитет

Непрестана борба за суверенитет

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић
Паралелно са све организованијом опозицијом у држави, атлантистичка доктрина америчког и европског естаблишмента све чини да Орбана држи што даље од евроазијског вектора сарадње

На степеницама Националног музеја у Будимпешти, управо на онима са којих је највећи мађарски песник Шандор Петефи (иначе, по рођењу Србин, Александар Петровић) 15. марта 1848. године одрецитовао своју чувену „Националну песму“ са рефреном „Хоћемо ли бити робови или слободни“,  167 година касније (15. марта 2015.) поводом прославе поменуте годишњице – Националног устанка и револуције против Хабзбуршке монархије – премијер Мађарске Виктор Орбан одржао је празнични говор, пети пут заредом. За разлику од претходних година, међутим, овога пута прославу је обележила грађанска непослушност каква се до сада није догодила ни у једном од три мандата овог десноконзервативног политичара.

ДИРЕКТНА ДЕМОКРАТИЈА

Прво је бојкотован КЛИК (надлежни државни орган за контролу свих школа у Мађарској). Његов захтев, послат на адресе више од 300 васпитно-образовних установа у Мађарској, да на Централну свечаност у Будимпешту пошаљу по 10 ученика и једног професора (којима би били плаћени путни трошкови и по један оброк, а они били својеврсна биолошка кулиса око Орбана док он држи говор) – није уважило 90 одсто позваних школа. Штавише, наставно веће једне средње стручне школе у месту Вац КЛИК-у је писмом одговорило да неће да шаље ђаке на политичке догађаје (директор поменуте институције одмах је позван на информативни разговор код градоначелника – партијског члана владајућег „Фидеса“ – али одлука о недоласку ученика није промењена).

И док је Орбан са степеница Националног музеја у Будимпешти (прекидан честим аплаузима неколико хиљада својих присталица) слободу и независност називао звездама водиљама и крвном линијом мађарске историје, поручујући Бриселу да је „борба за суверенитет непрестана“ и да ће „Мађари уредити Мађарску онако како њима одговара, организовати је на начин који ће им најбоље служити, на језику који само они разумеју и с културом коју једино мађарска нација може дати свету“ (у том циљу донето је преко 400 реформских закона и промењен је Устав Мађарске) – хиљаде антивладиних демонстраната (окупљених на тргу испред главноградске железничке станице „Келети“) организовали су митинг под слоганом „За нову Републику Мађарску“. Организатори, међу којима је било и неколико првака опозиције, истакли су да је Орбанов „Фидес“ укинуо републику чији су симболи били управо слобода, солидарно подношење терета и независност, дакле, главни циљеви револуције која је почела 15. марта 1848. године. Лево оријентисани Ференц Ђурчањ, лидер странке „Демократска коалиција“ (ДК) која никада није скривала планове за рушење садашње владе, за „Печат“ подвлачи да, „ако Орбанов режим не буде оборен, пре или касније све Мађаре ће покопати са собом“. Још је додао: „Мађарска парламентарна демократија је готово мртва и преостала нам је само директна демократија и отпор.“

[restrictedarea]
АМЕРИЧКО ДЕЛОВАЊЕ

Паралелно са све организованијом опозицијом у држави, атлантистичка доктрина америчког и европског естаблишмента све чини да Орбана држи што даље од евроазијског вектора сарадње, упркос очигледној економској сврсисходности. Мађарски премијер јавно је изјавио да Будимпешта неће усклађивати своје активности с циљем доминације САД над Европом. Прво је одбацио Трансатлантско трговинско и инвестиционо партнерство (ТТИП) сматрајући га новим инструментом за извршавање тог задатка. Потом је рекао да Мађарска неће подржати ни Енергетску унију ЕУ. И одговор из Белгије одмах је стигао. Брисел (уз подршку Вашингтона) жестоко се успротивио договору по којем би Мађарска од Русије куповала нуклеарно гориво, тачније уранијумске шипке за своју стару нуклеарну електрану у Пакшу. Све су гласније тврдње да је овај, 12 милијарди евра вредан споразум већ блокиран, иако званична Будимпешта то демантује.

Да Вашингтон, када је Орбан у питању, више ништа неће препуштати само Бриселу, говори и именовање (након десет и по месеци само с отправником послова) нове амбасадорке САД у Мађарској Колин Бел (позната телевизијска продуценткиња, коју је за то дипломатско место препоручио државни секретар Џон Кери). Белова, која је акредитиве предала 21. јануара, казала је да ће највише радити на систему „контроле и равнотежа“. И то у свим областима. Три корака, на војном, инвестиционом и нуклеарном пољу, већ је предузела. Довела је 750 америчких војника на двонедељну вежбу у Мађарску. Циљ вежбе „Warlord Rock 2015“, од 22. фебруара до трећег марта, било је увежбавање ваздушног десанта. С Колин Бел у Мађарску је стигао и „Опел“ и његова матична кућа „Џенерал моторс“, а у Будимпешти је отворен Амерички центар за глобалне финансијске и рачуноводствене услуге. На крају, код изградње нових блокова НЕ „Пакш“, Мађарима по сваку цену жели да наметне сарадњу са америчком корпорацијом „Вестингхаус електрик компани“, иако је очигледно да је Будимпешта са руским партнером склопила уговор о генералном извођењу радова (и хтела би да од њега добије све оно што је предвиђено тим уговором)… Сигурно да ће под лупу Беле куће доћи и Орбанова најава да ће после, како је подвукао, врло успешног „Источног отварања“ (које је његова претходна влада промовисала 2011.) од првог јула ове године применити и стратегију „Јужног отварања“ (с фокусом на Африци и Јужној Америци). Логистику том пројекту даваће четири нове амбасаде Мађарске, које ће само због тога бити отворене у Еквадору, Етиопији, Гани и Анголи, као и шест трговинских кућа (у Етиопији, Анголи, Чилеу, Еквадору, Перуу и Кенији) које ће отворити до краја 2016. године. На мађарским универзитетима Виктор Орбан ће обезбедити и 660 стипендија за студенте из наведених региона.

Јасно је да ће у овој држави и даље бити врло драматичних догађаја и да ни чланство у НАТО-у, нити у Европској унији није никаква заштита од покушаја збацивања било које од легално изабраних влада – ако пређе дефинисане границе (гео)политичке независности.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *