Почетна / БРОЈ 363 / Непрестана борба за суверенитет

Непрестана борба за суверенитет

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић
Паралелно са све организованијом опозицијом у држави, атлантистичка доктрина америчког и европског естаблишмента све чини да Орбана држи што даље од евроазијског вектора сарадње

На степеницама Националног музеја у Будимпешти, управо на онима са којих је највећи мађарски песник Шандор Петефи (иначе, по рођењу Србин, Александар Петровић) 15. марта 1848. године одрецитовао своју чувену „Националну песму“ са рефреном „Хоћемо ли бити робови или слободни“,  167 година касније (15. марта 2015.) поводом прославе поменуте годишњице – Националног устанка и револуције против Хабзбуршке монархије – премијер Мађарске Виктор Орбан одржао је празнични говор, пети пут заредом. За разлику од претходних година, међутим, овога пута прославу је обележила грађанска непослушност каква се до сада није догодила ни у једном од три мандата овог десноконзервативног политичара.

ДИРЕКТНА ДЕМОКРАТИЈА

Прво је бојкотован КЛИК (надлежни државни орган за контролу свих школа у Мађарској). Његов захтев, послат на адресе више од 300 васпитно-образовних установа у Мађарској, да на Централну свечаност у Будимпешту пошаљу по 10 ученика и једног професора (којима би били плаћени путни трошкови и по један оброк, а они били својеврсна биолошка кулиса око Орбана док он држи говор) – није уважило 90 одсто позваних школа. Штавише, наставно веће једне средње стручне школе у месту Вац КЛИК-у је писмом одговорило да неће да шаље ђаке на политичке догађаје (директор поменуте институције одмах је позван на информативни разговор код градоначелника – партијског члана владајућег „Фидеса“ – али одлука о недоласку ученика није промењена).

И док је Орбан са степеница Националног музеја у Будимпешти (прекидан честим аплаузима неколико хиљада својих присталица) слободу и независност називао звездама водиљама и крвном линијом мађарске историје, поручујући Бриселу да је „борба за суверенитет непрестана“ и да ће „Мађари уредити Мађарску онако како њима одговара, организовати је на начин који ће им најбоље служити, на језику који само они разумеју и с културом коју једино мађарска нација може дати свету“ (у том циљу донето је преко 400 реформских закона и промењен је Устав Мађарске) – хиљаде антивладиних демонстраната (окупљених на тргу испред главноградске железничке станице „Келети“) организовали су митинг под слоганом „За нову Републику Мађарску“. Организатори, међу којима је било и неколико првака опозиције, истакли су да је Орбанов „Фидес“ укинуо републику чији су симболи били управо слобода, солидарно подношење терета и независност, дакле, главни циљеви револуције која је почела 15. марта 1848. године. Лево оријентисани Ференц Ђурчањ, лидер странке „Демократска коалиција“ (ДК) која никада није скривала планове за рушење садашње владе, за „Печат“ подвлачи да, „ако Орбанов режим не буде оборен, пре или касније све Мађаре ће покопати са собом“. Још је додао: „Мађарска парламентарна демократија је готово мртва и преостала нам је само директна демократија и отпор.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *