Почетна / Колумне / Навали се Шар-планина

Навали се Шар-планина

Да ли приватизацијом Ски-центра „Брезовица“ Србија губи једну од две стратешки важне тачке на Косову и Метохији?

Предраг Радоњић / уредник КиМ радија /

Ако и ово изгубимо, нећемо имати од чега да живимо. Мораћемо да се селимо одавде“, каже нам председник Синдиката радника Инекс ски-центра „Брезовица“ Зоран Герић. Стотињак очајних радника на минималцу, окупљених испред општине Штрпце, реална су слика погубности политике којом су третирали Србе на Косову и Метохији након рата. И Вашингтон и Брисел, и Приштина и, нажалост, Београд. Што из незаинтересованости, што из незнања, што из нерада, што из лоших намера.
[restrictedarea] СТРАТЕШКИ ВАЖНА ТАЧКА Иако је много тога изгубљено после рата и НАТО агресије, Србија и Срби задржали су под својом контролом неке стратешки важне тачке на Косову и Метохији. Једна је на самом северу Покрајине, језеро Газиводе, друга је на самом југу (била?) Брезовица. Доскоро је овде институционално била присутна и Република Србија преко постојања својих општинских администрација, служби и правосудних институција. До Бриселског споразума. У Штрпцу се сада приватизује и имовина Републике Србије и доводи у питање и пуки опстанак Срба. Чувени Ски-центар „Брезовица“ са својим стрмим стазама био је прави изазов за скијаше из бивше Југославије. Србија је улагала у дивљу и прелепу Шару деценијама како би од ње направила важну туристичку дестинацију. Долазили су овде најпознатији српски инжењери, архитекте и други стручњаци, а „Инекс ски-центар“ из Београда некада је био појам моћног туристичког предузећа које је на овој планини упошљавало стотине људи.

Онда је дошао последњи рат. Поред објективних околности које су отежавале живот преосталих Срба на овој планини и рад ски-центра, као што су небезбедност, изолованост, смањени прилив туриста, недостатак струје и воде, што је све било посебно изражено у првим годинама после рата, ту су и оне субјективне. Од номинално огромног новца који је Република Србија издвајала за Косово и Метохију, ни мрвице нису остајале за ревитализацију жичара, обнову хотела и инфраструктуре.

Препуштен небризи Београда, без помоћи и контроле стручњака, ски-центар је годинама таворио и пропадао, док Приштина и међународна заједница нису смислиле како да га „спасу“ приватизацијом. Додатну узнемиреност уноси и биографија „спасиоца“, француског конзорцијума „Ди Алпе“. Он би, наводно, у нови ски-центар требало да уложи невероватних 410 милиона евра, колико није уложено у сва европска скијалишта претходних неколико година, и да отвори 3.000 нових радних места, а запослени би бринули о око 7 000 гостију дневно. Косовска министарка за трговину и индустрију Хикмета Бајрами помиње чак 4.000 радних места.

Овај мегаломански пројекат требало би да реализује фирма која је прошле године, према наводима упућених, имала промет од 360.000 евра, са двоје запослених, и чија је имовина процењена на 118.000 евра. Импресивно, нема шта. Како наводи Зоран Бошкоћевић, управник хотела „Молика“, до 2010. на презентацији одржаној у Штрпцу представници овог конзорцијума навели су да до новца желе да дођу хипотекарним задуживањем. Стављањем хипотеке на општинску земљу и имовину „Инекс ски-центра“? Проносе се гласине да иза овог конзорцијума стоји свега десетак милиона евра Беџета Пацолија, преко којих ће овај ски-центар а посредно и читава општина Штрпце и планина прећи у албанске руке.

УГОВОР НИЈЕ КОНАЧАН Председник општине Братислав Николић на ванредној седници одржаној поводом упознавања одборника са мастер планом улагања овог конзорцијума износи уверавања да је ово велика прилика за општину Штрпце и њене становнике. Да у питању није приватизација, него концесија на 99 година. Да је спречена експропријација приватног земљишта. Да ће приликом запошљавања бити поштован постојећи етнички однос у Штрпцу. Да ће бити дате банкарске гаранције од 16 милиона евра који ће припасти општини уколико се посао не обави по уговору. Да он има право вета на даљу градњу уколико нешто почне да се одвија ван плана. Да постоји још 180 дана за прецизирање мастер плана и уношење примедби.

Министри са Листе „Српска“ у влади Косова, Љубомир Марић и Александар Јаблановић, наводе да нису против инвестиција, које је тешко пронаћи, али да мастер план, као ни уговор, није коначан, да је у питању само предуговор, који није правоснажан, и да има времена и могућности да се промени шта је потребно. Истовремено, у Приштини се помпезно обзнањује потписивање уговора са представником француске фирме Паскалом Руом, уз присуство премијера Исе Мустафе и његовог заменика и министра спољних послова Хашима Тачија. Да забуна буде већа, неколико сати после седнице, која је уз присуство медија завршена без закључака, из општине су прослеђени усвојени закључци?!

Србима из Штрпца заједничко је то да очекују од Београда много више од декларативних изјава. У Београд су највише разочарани, али и даље верују да једино он може да их заштити.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *