Почетна / БРОЈ 365 / НА(ТО) лепом плавом Дунаву

НА(ТО) лепом плавом Дунаву

Да ли је приступање Атинском мултинационалном координационом центру за стратешки поморски транспорт још један корак Србије ка НАТО-у

Пише Наташа Јовановић

Пре неколико година тада генерални секретар НАТО-а, Андерс Фог Расмусен, у интервјуу за агенцију „Бета“ рекао је да је Србији место у НАТО-у.

Две недеље касније, није штедео речи хвале за државно руководство Србије, „политички одлучно да се нађе решење које отвара пут за покретање преговора о чланству у Европској унији са Србијом“.

И најватренији заговорници политичке и војне неутралности, као и они који су још наивно веровали да пут у ЕУ није обавезно и онај што ће нас увести у НАТО, морали су да се суоче са чињеницом да западна војна алијанса није завршила са Србијом. Нити је Србија, показаће време, завршила са НАТО-ом.

пут до црноморске луке После недавног у Бриселу потписаног документа којим је формално озваничено ступање на снагу тзв. „Индивидуалног акционог плана сарадње“ (ИПАП споразум) између Републике Србије и НАТО-а, потписаног 15, јануара ове године, још један документ ништа злокобнијег садржаја налази се на разматрању у надлежним министарствима.

Реч је о документу којим Србија узима учешће у раду Атинског мултинационалног координационог центра за стратешки поморски транспорт (AMSCC) чија се суштинска функција састоји у пружању подршке државама Европске уније, НАТО-а, као и државама учесницама у мировним мисијама под окриљем УН у процесу снабдевања њихових војника.

Центар, формиран 2004. године, пружа потребне капацитете у бродовима којима се војници поменутих држава превозе на подручја војних операција, брине о њиховом снабдевању војним материјалом, помаже при повратку са мисије и пружа подршку у процесу извођења вежби стратешког транспорта. AMSCC се, како стоји на њиховом сајту, бави проналажењем најповољнијих провајдера за услуге бродског транспорта, припремом споразума и каснијом контролом изнајмљених капацитета.

Центар пружа логистику НАТО државама у вођењу војних операција. У његовом оквиру организују се тендери ради добијања опреме по најповољнијим тржишним ценама, која ће касније бити коришћена у војне сврхе. Центар је формиран управо због потреба веће флексибилности и лакше координације у процесу сарадње између држава чланица НАТО-а. Тренутно је десет држава приступило Центру (Италија, Словенија, Чешка, Пољска, Румунија, Кипар, Словачка, Мађарска, Португалија и Бугарска).

Какве обавезе Србије проистичу из приступања Центру? Да ли би у перспективи, уколико би НАТО кренуо, рецимо према Криму, Дунавом према Црном мору, њему на располагању били наши бродови, са својом посадом?
Разлог закључивања Меморандума о разумевању између Владе Републике Србије и Владе Републике Грчке о сарадњи у оквиру Атинског мултинационалног стратешко-поморског координационог центра (AMSCC – Athens Multinational Strategic-sealift Coordination Centre) како нам је речено у Министарству одбране, садржан је у потреби успостављања стратегијског транспорта за потребе снага за брзо упућивање у операције/вежбе предвођене Европском унијом или које се спроводе под мандатом Уједињених нација.

„Нацрт меморандума бавиће се одредбама које се односе на безбедност и заштиту података, одштетне захтеве и одговорности, питања у вези са решавањем спорова и слично.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

2 коментара

  1. …значи натовци уплићу у своје стратешке `мреже` и – Дунав ?
    А нацисти још нису покупили свој `крш` – `гробље бродова` из Ђердапа ?

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. uce nato na silu netreba dacic ni vucic potpisivati nato vec jednom nogom u srbiji vec 15 godina vrlo opasno za srbe

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *