Почетна / Друштво / Мост без заштите

Мост без заштите

Нова серија насилних инцидената на северу Косова и Метохије, уз распуштање српске Цивилне заштите, сведочи да ће очи Београда још дуго са забринутошћу морати да гледају ка мосту на Ибру. Када се у обзир узму одбијање ЕУ да одлучније осуди албанске испаде, стални притисци на Србију да испуни све одредбе Бриселског споразума и приближавање Војне параде у Москви 9. маја, на којој ће учествовати и српска војска упркос противљењу Запада, јасно је да разлога за забринутост има напретек

Пише Игор Јовановић

Србија се последњих недеља нашла у апсурдној ситуацији – поред свих напора да се спроведу многобројне реформе, отварање поглавља у преговорима с Европском унијом, целокупно даље приближавање Бриселу почело је да зависи од наизглед тривијалне ствари – уклањања Парка мира на главном мосту на Ибру, који дели Косовску Митровицу на северни (српски) и јужни (албански) део града. За мање упућене, Парк мира заправо представља неколико жардинијера на мосту, постављених након што је одатле, под притиском ЕУ, у јуну 2014. године уклоњена бетонска баријера која је годинама одвраћала Албанце од покушаја масовног и насилног продора у северни део града. Бетонске жардинијере назване Парком мира и даље спречавају аутомобилски саобраћај преко моста, због чега су се у неколико наврата жалили представници владе у Приштини, али и представници међународних мисија у Покрајини – Еулекса и Кфора.
[restrictedarea] Основно питање које се намеће у овом случају јесте зашто би неколико жардинијера представљало препреку читавој држави на путу ка ЕУ када је она већ предузела мноштво болних потеза на интеграцији Срба у косовске институције, али и тешких економских реформи. Одговор је, можда, стигао у четвртак 9. априла, када је група младих Албанаца из јужног дела Косовске Митровице преко моста упала у српски део града и ножем ранила седамнаестогодишњег Србина који је због тежих повреда завршио у болници. Нападачи су преко моста побегли у јужни део града упркос полицајцима који су били недалеко од места напада, али нису реаговали те су суспендовани с посла. То је био само почетак серије од шест одвојених инцидената на северу Косова, у којима је повређено најмање осам особа, док се један албански тинејџер још води као нестао. После напада у четвртак, на северу Косова су само дан касније претучена тројица Албанаца у два напада, а потом и два студента Бошњака. У суботу је током ноћи нестао млади Албанац, за кога се верује да је пао у Ибар током покушаја бекства након крађе. Да ствар буде још гора, поред етнички мотивисаног насиља, у северној Косовској Митровици избио је у недељу увече оружани обрачун две групе Срба, где су повређена два младића, а за који функционер Демократске странке Србије Марко Јакшић тврди да је имао криминалне мотиве. Према његовим речима, последњи инцидент део је обрачуна две супротстављене групације – једне из Косовске Митровице и друге из Звечана.

НЕПОДНОШЉИВА БЕЗБЕДНОСНА СИТУАЦИЈА После бурних догађаја за ускршње празнике на северу Косова, намеће се питање да ли је изабрано право време за распуштање Цивилне заштите, чијих је око 750 припадника у дужем периоду одржавало ред и мир на северу и тако помагало припадницима косовске полиције. Договор о распуштању те формације, која је дуго била трн у оку Албанцима на Косову, постигнут је 26. марта, за време посете високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини Београду и Приштини, као круна њених дипломатских напора у региону. Србија је на распуштање те организације, која мора да престане да постоји до 1. септембра 2015. године и преда своје капацитете косовским институцијама, била принуђена након многих притисака са Запада, јер јој је то постављено као предуслов даљег напретка ка ЕУ. Посебно је у томе био неумољив Берлин, који сада предводи и даље захтеве ка уклањању Парка мира и распуштању свих институција Србије на Косову.

Србија и косовски Срби сасвим легитимно постављају питање безбедности, посебно после лоше реакције косовске полиције на напад групе Албанаца на српског младића у близини моста на Ибру. И Марко Јакшић сматра да је безбедност Срба угрожена, али он за то криви и владу Србије. „Ситуација у Косовској Митровици је постала крајње неподношљива. Сви потези владе Србије у последње две године, пре свега интеграција Срба у косовски систем, када је више од 500 припадника МУП-а Србије ушло у такозване косовске полицијске снаге, довели су до тога да је безбедносна ситуација у граду постала јако драматична“, казао је Јакшић уз оцену да се лакше живело док су Срби сами обезбеђивали мост на Ибру и одржавали ред на северу Косова.

Посланик Српске напредне странке Крстимир Пантић оценио је да инциденти којих је протеклих дана било на северу Косова могу да доведу до озбиљних сукоба с несагледивим последицама по Србе на Косову, а да одговорност сносе и

Београд, и Приштина, и Брисел, као и косовска полиција. „Београд због тога што је пристао на решења која су много испод минимума који гарантује Ахтисаријев план, Приштина зато што потенцира север Косова као извор нестабилности, а Брисел зато што жели да заокружи независност Косова и на силу интегрише север“, навео је Пантић, некадашњи председник општине северна Косовска Митровица.

Но, поставља се и питање спровођења Споразума о распуштању Цивилне заштите. Наиме, постоје бар три тачке потенцијалног конфликта када је реч о спровођењу тог документа. Најпре, Београд је Приштини доставио списак од 751 заштитара, уз напомену да нико од њих не сме да остане без посла и прихода. Косовске власти су, међутим, у Споразуму навеле да планирају интеграцију највише 483 бивша припадника Цивилне заштите, од којих ће неки морати да причекају и три године како би били смештени на нова радна места. Поред тога, српске власти навеле су да не желе да Срби буду распоређени у такозване косовске оружане снаге, чијем се формирању Београд и косовски Срби оштро супротстављају, а што Приштина бурно најављује као крупан корак у заокруживању своје наводне државности. И напослетку, остаје отворено питање безбедности, јер се показало да Срби имају разлога да страхују од ескалације сукоба, посебно након распуштања Цивилне заштите. Да ствари буду неповољније, Заштита се обавезала и да ће њени објекти, канцеларије и складишта бити затворени и предати на употребу институцијама Косова. Посебно је занимљиво да се у тачки 13 Споразума о распуштању Заштите таксативно набраја неколико пунктова који морају бити затворени и предати косовској полицији: три на путу Косовска Митровица – Јариње (прелаз ка централној Србији) и један на самом ибарском мосту, код северног дела града. Предвиђено је да они буду предати до 20. априла, под надзором Еулекса и косовске полиције.

ПРОВЕРЕНА АЛБАНСКА ТАКТИКА Показује се, међутим, да то нису једине ствари због којих треба да брине српска страна пред долазак пролећа, које је на Косово увек доносило и обиље опасних инцидената. Наиме, пошто њихов масовни егзодус ка ЕУ крајем зиме није успео да натера Брисел на значајније попусте албанској популацији на Балкану, Албанци су се вратили својој опробаној тактици – комбинацији претњи и насиља ниског нивоа. Претње су дошле кроз изјаве албанског премијера Едија Раме, који је током заједничког интервјуа са Хашимом Тачијем, министром спољних послова Косова, казао да ће се Тирана и Приштина ујединити или унутар ЕУ или „класичним путем“. После тога није дуго требало чекати на насиље. Поред описаних догађаја на северу Косова, албански екстремисти испалили су 10. априла пројектиле на зграду владе Македоније у Скопљу. Нападе у Скопљу извела је такозвана јединица „Хасан Приштина“ Ослободилачке националне армије (албанске терористичке формације која је предводила сукобе са македонским снагама безбедности 2001.) а саопштење о нападу, у којем није било повређених, потписао је такозвани „командант Куштрими“. Иста особа преузела је одговорност и за нападе из октобра 2014. године када је зграда македонске владе гађана с два пројектила из ручног бацача.

Поред свега, за Запад је највећи проблем остао Парк мира у северној Косовској Митровици и чињеница да ће српска војска учествовати на Паради у Москви поводом Дана победе над фашизмом. Додуше, изјаве албанског премијера стидљиво је осудила портпаролка европских комесара Маја Коцијанчић, иако је несхватљиво да претње прекрајањем граница нису изазвале реакције са вишег места у Бриселу. Да ствар буде гора, потрудили су се посланици Европског парламента који су 14. априла усвојили допуне Нацрта резолуције о Албанији што заслужују да заврше у рубрици „Веровали или не“. Наиме, европосланици су затражили да Албанија „одржи конструктиван став у региону и размени знања и искуства с другим земљама Западног Балкана из њиховог поступка уласка у чланство ЕУ, а са циљем да се оснажи сарадња и даље стабилизује регион“. У документу се „поздрављају конструктивни и делатни став Албаније у регионалној и билатералној сарадњи“ и још истиче улога Албаније и албанских група на Косову и у Македонији у „јачању регионалне стабилности“.

Ствари, ипак, можда нису толико чудне уколико се зна да су Албанци фаворизовани амерички савезници на Балкану. И поједини аналитичари верују да је Еди Рама у својим изјавама само преносио поруке из Вашингтона упућене ЕУ и Србији. Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе сматра да се Рамине поруке морају сагледати у оквиру геополитичке улоге Албанаца као кључних партнера за САД у региону. „То је улога посредника Вашингтона на Балкану. Дакле, сасвим је сигурно да зелено светло у овом случају Рама није добио из Брисела, нити, вероватно, из Берлина, већ из Вашингтона. Не би требало изгубити из вида да је Тирана, као и Приштина, пре свега под великим утицајем Вашингтона, много више него под утицајем Брисела“, оценио је Митић. И аналитичар Александар Павић мисли да Албанци ништа не раде самостално. „Знамо и из нашег, али и из искуства Украјине, да кад год Американци желе да ставе Европљане под контролу, они им отварају кризна жаришта“, навео је Павић.

Слична жаришта отварају се и у самој Србији, на коју очигледно расте притисак за нове уступке на Косову и даље дистанцирање од Русије. Тако се влади Србије прети тешким искушењима у мају, а поједини дневници почели су и да „кадрирају“ по влади Србије, уз помоћ свезнајућих анонимних извора. Тако је за реконструкцију у последње време виђен и министар за рад Александар Вулин, уз заиста невероватна образложења – због наводне опструкције Бриселског споразума спречавањем повратка српских посланика у Скупштину Косова и због наводне превелике блискости с Москвом! Када се све узме у обзир, пред Србијом је, вероватно, занимљив период у којем ће морати да нађе добре одговоре на нова условљавања и захтеве из светских центара моћи. Није искључено да ће поједини захтеви бити подупрти насиљем ниског интензитета какво је већ виђено на северу Косова и у главном граду Македоније. На влади Србије је да одговори – хоће ли након распуштања Цивилне заштите и других институција Србије на Косову неколико бетонских жардинијера у Парку мира на мосту преко Ибра бити довољна одбрана?
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *