КО СЕ ТО НАДГОРЊАВА У СРПСКОЈ КУЛТУРИ: Министар глумишту не верује

Иако је репертоаром, обавезама и календарски Народно позориште увелико ушло у други квартал текуће године, Министарство културе још увек није нашло за сходно да са својом највећом и најсложенијом институцијом потпише годишњи уговор офинансирању, без којег је немогуће пренети у буџету опредељена средства за рад куће

Пише Мила Милосављевић

После бројних перипетија са којима се суочавао Национални театар последњих месеци а које су се надасве односиле на немар и небригу ресорног Министарства у вези са финансирањем ове националне установе културе првог реда (између осталог, до дана данашњег није потписан ни редовни годишњи уговор о финансирању) надлежни из Народног позоришта у Београду су у недавно објављеном саопштењу обавестили ширу јавност, своју публику, запослене у кући и хонорарне сараднике да је због немара, нерада и незаинтересованости ресорног Министарства културе и информисања оно приморано да откаже две балетске представе: „Слику Доријана Греја“ , у понедељак 6. априла и „Жизелу“ у уторак 7. априла.

У саопштењу се даље каже: „Иако је репертоаром, обавезама и најзад – календарски Народно позориште увелико ушло у други квартал текуће године, до данас, значи више од три месеца, Министарство културе није нашло за сходно да са својом највећом и најсложенијом институцијом потпише годишњи уговор о финансирању, без којег је немогуће пренети у буџету опредељена средства за рад куће.“

Из Позоришта упозоравају да и поред тога што је кућа све своје правно-финансијске обавезе благовремено обавила, сву документацију на време доставила, више пута ургирала и најављивала могуће проблеме у делатности, било каква реакција из Министарства, до данашњег дана (ово пишемо 15. априла) изостаје. Најзад, с обзиром да се ради о идентичној ситуацији у којој се позориште налазило и прошле године, поставља се, кажу у театру, „озбиљно питање компетентности или лоше намере Министарства према публици, запосленима и – хонорарним сарадницима Народног позоришта, којима је овим чином не само онемогућено право на рад и зараду него и угрожена основна егзистенција.“
[restrictedarea] КАЗНА, БЕЗ НАГРАДЕ Према тврдњама в.д. управника Народног позоришта, диригента Дејана Савића, а у прилог оцени о несумњивој небризи Министарства, па можда, и „сасвим личном“ негативном ставу министра културе, јесте и чињеница да ,, Иван Тасовац, од када је постављен за министра, није крочио у Народно позориште, у којем је, иначе, његов отац, глумачки првак ове куће, радио преко четрдесет година“.

„Народно позориште је последња институција у култури Србије која још није потпала под удар невладиних организација, ЛГБТ активиста, америчких и других стипендиста, укратко целог тог друштва, које под плаштом идеологије и некаквих нових и авангардних ставова заправо најчешће и у највећем броју крије сасвим друге мотиве. То се одразило и на процедуру око конкурса за новог управника Националног театра“, категоричан је Савић.
На наше питање да ли се од наведеног званичног саопштења за јавност и отказивања балетских представа с репертоара па до данас ишта променило, Дејан Савић нам је потврдио да до помака у правцу разрешења ове тешке ситуације није дошло.

„Вероватно је све ово управо реакција на интервју који сам ја дао вашем цењеном магазину, само је министар заборавио, у своме дивљењу себи, своме значају и величини, да се инати не са мном и осталима који га критикују, а таквих је свакога дана све више, него са највећом и најсложенијом институцијом културе у Србији, којој је, нажалост, на челу.“

Наш саговорник напомиње да у оваквом неодговорном понашању министар Тасовац има и помоћ и подршку свога Управног одбора (у саставу: Јелена Кајго, председница, и чланови: Анђелка Николић, Ана Томовић, Даница Максимовић, Милена Марковић, Драган Тодоровић и Милан Просен), који се прво огласио тако што се сложио са ставом Народног позоришта, а затим је, „када је добио по носу од министра, променио плочу, па се приклонио понашању Министарства”, каже Савић, коментаришући саопштење министра културе Ивана Тасовца. Ово саопштење, он иначе види као ,,непотписани и безимени одговор на наше саопштење, којим смо јавности скренули пажњу на узроке отказивања представа у Народном позоришту и могуће проблеме у реализацији премијера по усвојеном плану, чиме је Министарство, заправо, у потпуности дало за право нашим разлозима и примедбама.“

„При томе се, у једном приземном и непристојном, недоличном тону, вређа интелигенција свих оних који се иоле разумеју у функционисање институција културе, упућују одговорни на кршење закона и износе подаци који утолико имају везе са темом што потврђују наше наводе и разуверавају и оне који нису упућени о чему се заправо ради.“

Савић је овом приликом указао и на евидентну несразмеру и нелогичности у вези са финансирањем Београдске филхармоније у односу на Народно позориште.

ИМА СЕ, МОЖЕ СЕ „Машу-ћи цифрама које се издвајају за редовну делатност позоришта, покушава покоји пут да забашури чињеницу да је Београдска филхармонија, уз све дужно поштовање према колегама, за прошлу годину добила скоро исти износ са позиције програмске делатности о којој је овде заправо реч, а за својих 30-40 концерата годишње као и Народно позориште за својих 60-70 представа месечно, односно 15 премијера и преко 600 представа на годишњем нивоу“, истиче в. д. управника Народног позоришта Дејан Савић.

Према Савићевом мишљењу, решење кризе јесте да Министарство културе и информисања почне да ради свој посао, престане да се према култури и њеним институцијама понаша као према пасторчету или према приватном власништву министра, који, по сопственом нахођењу, може да дели или малтретира институције и запослене, и да то чини без икаквих последица.

„Народно позориште не тражи ништа што већ није опредељено у буџету, што већ није прошло све инстанце од управника, Управног одбора који је предлог буџета усвојио и самог Министарства, које је предлог прихватило.“
Чињеница да средства за позиције програмске делатности постоје у буџету наводи на још једну ‒ да, према Савићевим речима, ,,дочекају да се министар смилује и потпише фамозни годишњи Уговор о финансирању како би их позориште потраживало и добило, те најзад наставило са радом и испуњавањем својих обавеза према публици, сарадницима и самом Министарству као оснивачу“. У прилог наведеној тврдњи, Савић износи још један важан детаљ:

„Овај сазив Министарства је хонораре за сараднике Народног позоришта пребацио са позиције редовних делатности, где по природи рада и ангажовања хонорарних уметника и спадају, на позицију програмских делатности, па отуда и цела ова ситуација ‒ зашто је то учињено, питајте на адреси Министарства.“

УПРКОС ОПСТРУКЦИЈАМА Може ли се догодити да оваква ситуација на дуже стазе онемогући рад и функционисање најважније националне театрске куће, Дејан Савић одговара да Народно позориште наставља да ради упркос свему.

„Колико год ова ситуација била неподношљива за Народно позориште, публику, уметнике и јавност, као крајње конзументе наше уметности и културних делатности, кућа наставља да ради упркос овим, све је више очигледно, намерним опструкцијама Министарства и њихових намесника у кући у виду УО, све реакције у јавности неподељено су на нашој страни, а против оваквог бахатог и неодговорног понашања оних који су на челу наше културе. При томе, проблеми на које смо годинама уназад, па тако и овоме сазиву Министарства указивали, где мислимо на достојанствено решење за пензионисање балетских уметника, преко финансирања културе па све до актуелних законских решења којима се прети да се затворе позоришта и друге институције културе, не наилазе ни на какву реакцију надлежног Министарства, него се сами уметници, руководиоци установа и други људи од интегритета и угледа састају и покушавају да са министарствима рада и запошљавања, или правосуђа, те са скупштинским одборима и сличним институцијама реше овај најновији проблем. Тужно је што ту наилазе на много више разумевања и слуха за своје проблеме, које ћемо, сигуран сам, решити упркос потпуном изостанку сарадње и координације са онима који су стварно надлежни за решавање, а не за креирање и стварање ових проблема.“
[/restrictedarea]