МАКСИМ ГРИГОРИЈЕВ, Директор Фондације за истраживање демократије – Запад у Украјини затвара очи пред најгнуснијим злочинима

Разговарао Филип Родић

Директор руске невладине организације Фонд за истраживање демократије Максим Григоријев у интервјуу за „Печат“ говори о прогону новинара у Украјини, злочинима и мучењу којем су изложени противници нових кијевских власти, проблемима у спровођењу мировног споразума из Минска и сличностима између онога што се данас дешава у Украјини и распаду бивше Југославије. Григоријев, чија је организација до сада објавила два извештаја о ратним злочинима у Украјини, каже да су кршења људских права и правила ратовања „обимна и систематске природе“, те да се ради о „намерној политици која има благослов украјинског руководства“.

Главни повод за вашу посету Београду јесте обраћање на Међународној конференцији „Заштита безбедности и интегритета новинара у региону ОЕБС“, током којег сте говорили о ситуацији у Украјини. Како сте описали стање медија у овој земљи захваћеној хаосом?

У Украјини је у последњих годину дана у јеку јуриш на слободу говора без преседана. Украјинске власти најбруталније прогоне све медије и новинаре на чију уредничку политику не могу да утичу. У том светлу, забрањени су сви руски медији, осим оних опозиционих, па чак и научни и стручни часописи. У последње време из Украјине је протерано око стотину руских новинара, а они који су преостали су проглашени за терористе и води се лов на њих, у правом смислу те речи. Да бих вам илустровао ситуацију, навешћу један пример. Попут Американаца, који су после инвазије на Ирак својим војницима поделили шпилове карата са фотографијама и подацима ирачких званичника за којима се трага, тако су и у Украјини направљени шпилови карата са лицима и именима људи који морају бити убијени, а на њима се налазе и многи руски новинари. Новинари су отворено проглашени за мете, а неки од њих су и убијени. У данашњој Украјини, свим новинарима који имају другачије мишљење, схватање, објашњење ствари које се дешавају у односу на званични Кијев, сада је онемогућено да раде.

У директним нападима на новинаре чак су учествовали и неки званичници. Подсетићу вас, на пример, да су тројица посланика партије Свобода прошле године упала у канцеларију Александра Пантелејмонова, директора Прве државне телевизије, физички га измалтретирали и натерали да поднесе оставку. Нападачи су били толико дрски да су овај напад чак и снимили и објавили на Интернету. Може се рећи да су нападачи били само представници једног, екстремнијег, дела нових украјинских власти, али је са њима саучествовао читав мајдански естаблишмент, јер власт овог човека није заштитила, није га вратила на посао. Због овог криминалног акта нико није прогоњен, све се тихо и мирно завршило, без икаквих последица. Морам рећи да су сличне сцене виђене и код вас. Прво је НАТО током агресије српске новинаре прогласио за легитимне мете које треба уништити и бомбардовао зграду државне телевизије, а потом смо имали и превратнике који су брутално претукли директора ове телевизије, због чега, као и у Украјини, нико није одговарао.

[restrictedarea]

Пре Београда, средином марта, били сте у Женеви где сте пред Саветом за људска права УН представили извештај своје Фондације о ратним злочинима и кршењу Женевске конвенције у Украјини. Можете ли нам рећи до којих сте података дошли током истраживања?

Ратни злочини у данашњој Украјини су у нивоу оних из Другог светског рата због којих се судило у Нирнбергу. Заробљеницима се ломе руке и ноге, подвргавају се електрошоковима, жигосању, гушењу… Да не набрајам али раде им се најстрашније ствари. То, међутим, нико не осуђује, а међународна јавност ћути, као да се то и не дешава. Запад затвара очи пред најгнуснијим злочинима. У извештају који смо представили види се да нису само војници угрожени, него и обични људи и новинари. Већина је у Женеви озбиљно схватила ову ситуацију, али САД, Велика Британија и друге западне земље због ставова својих влада одбијају, не желе да сагледају и признају шта се заиста дешава у Украјини. Они то једноставно игноришу и праве се као да то не постоји. По нашој процени у Донбасу и Луганску је до сада погинуло укупно 15.000 људи, од чега је око 75 одсто цивила. Украјинска артиљерија и бомбардовање уништили су 4.500 зграда, највећим делом кућа и цивилних зграда попут школа, болница, обданишта… Истовремено, украјинске власти тврде да су људи из овог региона то урадили сами себи, а не да је за то одговорна украјинска војска. Поново, ми видимо да се све оно што се дешава у Украјини одвија по матрици која је могла бити виђена код вас почетком деведесетих и током НАТО бомбардовања.

Можете ли нам објаснити у чему видите ту сличност?

Ситуација у Украјини много више подсећа на ситуацију у Хрватској, него на Косову. Састав зараћених страна је врло сличан. С једне стране имамо неонацисте и екстремисте које без обзира на све подржава Запад, а са друге стране народ који се боји погрома и брани своје право на живот. Нажалост ми смо сада схватили да је политика људи који су после пуча дошли на власт у Кијеву иста као и политика њихових претходника који су сарађивали са нацистима за време Другог светског рата. Слично као што је било и у Хрватској. То је иста идеологија и начин деловања као и онај за који се судило у Нирнбергу.

Када већ говоримо о паралелама, мислите ли да би због ратних злочина у Украјини могао бити формиран и неки међународни суд, попут оног у Хагу?

Ми имамо веома негативан однос према Хашком трибуналу. Видимо да тамо није било правде. Ми знамо да је много људи који су били заиста криви за ратне злочине било ослобођено кривице. Нама Русима је интересантно и што се практично ништа не ради у вези са озбиљним оптужбама изнетим да је било трговине људским органима. Ми реално гледамо на ситуацију и с обзиром на политику САД и Запада нема могућности да се формира међународни суд који би објективно судимо о оваквим стварима. Дакле, не верујемо у било какву могућност међународне правде. Ми смо, међутим, уверени да ће доћи време када ће сви они одговорни за ове најтеже злочине против човечности бити оптужени и платити за своја дела. Злочини су толико велики и озбиљни да, без обзира на то колико времена буде прошло, ове људе треба извести пред лице правде. Неке друштвене организације и поједини посланици у оба дома руског парламента покренули су иницијативу да се формира некакав суд за ратне злочине у Украјини, али званичних потеза још нема. Постоји један специјални комитет који се бави разматрањем ситуације и незаконитог вођења рата. У Украјини је, без икакве сумње, коришћено и забрањено оружје, као што су фосфорне бомбе.

Кијев, али и западни званичници и медији, за неспровођење мировног споразума из Минска криве руску страну и тврде да је дијалог немогућ док на истоку земље не буду спроведени „истински и легитимни избори“, те да се са „марионетама Москве“ не може преговарати. Како ви оцењујете ову ситуацију?

Директни преговори између Кијева и представника Доњецка и Луганска предвиђени су Мировним споразумом и тврдити да су они у садашњим околностима немогући представља позив на рушење Споразума из Минска. У овом споразуму јасно пише да су све стране спремне да подрже директне преговоре Кијева и представника ових региона. Савет безбедности УН јасно је подржао Споразум из Минска и све додатне уговоре које су потписали лидери и једне и друге републике (Доњецка и Луганска), а то значи и да УН признају њихов статус као представника ових региона. Поновићу: Сваки позив да не треба преговарати је кршење Споразума, а и легитимности коју су ови представници добили на нивоу УН. И једна и друга страна признале су да у овом тренутку не постоји могућност војног решења, а сваки покушај да се онемогуће преговори двеју страна је позив на обнову рата и војних операција. У последњих годину дана се показало да све операције, јуриши кијевских власти, нису донели остварење циља, уништење ових двеју република, него само још више погибија и на једној и на другој страни. И председник украјинског парламента рекао је да ће подржавати разговоре само са представницима ових региона који су били изабрани пре пет година. По тој логици, Донбас би сада требало да инсистира на преговорима са (свргнутим председником Виктором) Јануковичем. То је апсурдно. Лидери Доњецка и Луганска добили су своје функције после директних избора одржаних тамо, и хиљаду пута су легитимнији од оних који су дошли на власт у Кијеву након антиуставног преврата уз подршку из иностранства.

Како видите ситуацију у Русији после избијања сукоба у Украјини и повратка Крима у оквир Федерације?

САД и западне земље уложиле су све своје снаге да би отргле Украјину од Русије и да погоршају ситуацију у самој Русији, али је ефекат био сасвим супротан, дошло је до консолидације руског друштва и Москва је данас далеко спремнија да подржи своје савезнике у свету, него што је то раније био случај. После Крима, Русија је прешла црвену линију и повратка на старо више нема. Русија пре Крима и после Крима са геополитичког гледишта више није иста земља. То је веома важан резултат који треба и у другим земљама да буде правилно схваћен. То ће вероватно бити веома важно и за односе Русије и Србије и за сам српски народ.

[/restrictedarea]