Почетна / Свет / Краљица не да паре

Краљица не да паре

Зa „Печат“ из Лондонa Дејан Лукић
Прошле године краљичина послуга пристала је да прихвати обећање да ће у овој години „газдарица“ бити „за пени“ издашнија, али се испоставило да ни краљевска реч није као што је некада била

Британска краљица Елизабета Друга важи међу својим поданицима за праву „шкртицу“; води рачуна о свакој пари, мало троши, слабо плаћа особље палате; путује краљевском јахтом само кад је најнужније; штеди и своје и државне новце; није издашна на поклонима, ни „укућанима“ ни гостима… Па ипак јој предстоји искушење да мало одреши кесу – „укућани“ палате јој прете обуставом рада, нешто што британска краљевска лоза није доживела од како је монархије на Острву. Више од стотину службеника у Виндзорском замку у близини Лондона пустили су у оптицај вест да ће ступити у штрајк јер већ више година нису добили ни пени повишице иако је живот знатно поскупео. Примају, жале се, мање него што је просечна надница у Уједињеном Краљевству…

КРАЉИЦА ТВРДИЦА

Синдикална унија, коју представља 120 од 200 запослених у палати, каже да је „стрпљењу дошао крај“, да плата коју у двору примају – у просеку око 1.300 фунти месечно – више није одржива. „Укућани“ се туже да је реч о краљичином „екстремном тврдичлуку“ иако су сви, као „верне слуге монархије“, лишени не само повишице него и било какве надокнаде за „додатне послове“ које им краљица намеће, али упорно одбија да им за то плати.

Прошле године краљичина послуга пристала је да прихвати „незадовољавајућу понуду“ – обећање да ће у овој години „газдарица“ бити „за пени“ издашнија, али се испоставило да ни краљевска реч није као што је некада била. И поданици у служби Њеног краљевског величанства одлучили су да у овој недељи, уочи парламентарних избора (7. маја) размисле о генералном штрајку. Ову намеру „укућани“ у палати Виндзор најавили су управо на дан када је премијер Дејвид Камерон дошао код краљице на аудијенцију на којој је формално тражио од суверена дозволу за распуштање парламента и почетак предизборне кампање.

Унија британских јавних сервиса, која стоји иза претње штрајком, поручује краљици, преко званичног представника Марка Серводке, да су „становници“ двора „добри поданици“ и потпуно одани свом „послодавцу“; да су „апсолутно посвећени“ својим дужностима у служби монархије; брину се да посетиоци палате „увек добију краљевски третман“           – ипак, „скандалозно“ је што су „тако мизерно плаћени“, мада су увек спремни да „раде чак бесплатно како би допринели угоднијем животу краљевске породице“, али…

Краљица се за сада не оглашава на најаву обуставе рада својих „укућана“, али њен је рецепт увек био да сви у краљевини треба да се жртвују, да буду скромни. Уосталом, скромност показује и личним примером и то истовремено захтева не само од своје послуге него и од „своје владе“.

[restrictedarea]

ПОКЛОНИ

На краљичино инсистирање, Кодекс о понашању чланова владе дозвољава, на пример, министрима да, у службеном својству, примају поклоне и да их задрже, али само ако је вредност поклона мања од 140 фунти. Уколико је већа од те суме, а „њен министар“ поклон жели да задржи, дужан је да плати део вредности.

Премијер Дејвид Камерон је прошле године, тако, додатно платио четири своја званична поклона. „Откупио“ је сандук специјалног вина које му је поклонио председник Молдавије и сат добијен од Интерпола (150 фунти); платио је „порез“ држави за пар ципела „Оливер Свини“ (270 фунти); „откупио“ је поклон бившег авганистанског председника Хамида Карзаија, украсну кутију и један авганистански огртач.

Шеф Клуба конзервативаца у парламенту Мајкл Гов, бивши министар просвете, примио је у тоталу дарове вредне 1.332 фунте и то, углавном, у виду карата за оперске представе. Нашле су се ту и карте за фудбалске утакмице – поклон једне групе индустријалаца из САД.

Шеф државног Трезора Џон Озборн добио је из Кембриџа дизајнирану ђачку торбу коју је, будући да је вредела више од 140 фунти, „поклонио“ свом Министарству и тако избегао трошак.

Тереза Меј, министарка унутрашњих послова, почашћена је од саудијске владе серијом поклона, укључујући и парфем од ружиног уља. Све је то вредело – саудијска влада се није претргла – 500 фунти, од чега је министарка „откупила“ само парфем.

КРАЉЕВСКО БОГАТСТВО

Елизабета Друга, као суверен, није обавезна да се придржава лимита на поклоне, мада јој то, с обзиром на имовно стање, не би представљало значајан трошак. Краљица (86) је, према „Форбсовој“ листи, „тешка“ 550 милиона фунти. У то богатство урачунати су дворац Балморал у Шкотској; ергеле расних и тркаћих коња; фарме воћњака и, посебно, велики земљишни поседи широм Острва. Ту је и велика количина накита, као и једна од највећих светских колекција марака коју је краљица наследила од свог деде. У краљичино богатство спадају, такође, њена збирка уметничких слика непроцењиве вредности; некретнине процењене на десет милијарди долара, које ужива као суверен (сама Бакингемска палата у Лондону вреди пет милијарди долара).

Британска краљица, поред свега, прима и „стипендију“ из државног Трезора – 12,9 милиона долара годишње – али, будући да се већина њених новчаних издатака везује за њену улогу, то практично значи да велики део богатства не може да отуђује – не припада њој лично, него Краљевини.

У сваком случају, Елизабета Друга располаже овог тренутка са 500 милиона фунти којима може да се служи. Али…

„Што се више интересујемо за имовину краљевске породице, све више вртимо главом“, пише познавалац краљевских прилика Дик Истмен, тврдећи да је британска краљевска породица један од највећих власника земљишних поседа на свету, па поставља питање: одакле им то? Богаташи су, каже, први схватили да богатство најпре долази с поседовањем земљишта. „Зашто је Буш купио сто хиљада јутара у Парагвају? Тед Тарнер би, наводи, био власник целе Америке само да му је то било дозвољено. Тарнер је покуповао непрегледне површине плодног земљишта у Небраски. Милијардер Бафет исто толико у Тексасу… Богати купују земљу, али је никада не продају; право богатство је у земљи, јер Бог више нема намеру да ствара нове површине.“ Истмен напомиње да „ко поседује земљу – поседује све. И треба се само запитати ко и зашто тренутно влада Авганистаном, где је 95 одсто земље под пољима мака, заједно са јефтином радном снагом и контролом продаје опијума… Војници британске краљице чувају и осигуравају сав терен на којем су опијумска поља…“

Не рачунајући приватну имовину, краљевска породица у Британији се финансира из такозване Цивилне листе која је до 2012. године била јавни фонд, практично Фонд краљице за обављање монархистичких дужности, као суверена Уједињеног Краљевства. У најновије време приходи владе од крунских извора (некретнина и земље) увек су били већи од новца са Цивилне листе. Краљица је са ставке Цивилне Листе добијала, до 2012, 7,9 милиона фунти годишње.

Али, све је то било донедавно. Тренутно њен фонд износи 37,9 милиона фунти. Краљичине кнежевине Ланкастер и Корнвол су под „вечним  трустом“ и у служби суверена. У финансијској години (до 31. марта 2010.) кнежевски посед у Ланкастеру (краљица је, уједно, и војвоткиња од Ланкастера) вредео је 348 милиона фунти.

Кнежевина Корнвол (Велс) је у овом плесу краљевских милиона посебно интересантна. Вредност кнежевине и онога што се на њој производи под управом је старијег краљичиног сина и престолонаследника Чарлса. Принц од Велса и војвода од Корнвола, Чарлс, убира приходе од своје кнежевине ради обављања службених активности. Краљица му издашно још „притиче у помоћ“ из државног фонда, који прима на име званичних путовања и других потреба. Од ове „помоћи“ финансирају се и други званични трошкови принчеве најуже породице.

Са своје стране, краљичин супруг Филип, војвода од Единбурга, добија од британског парламента „цркавицу“ од 358 хиљада годишње – да му се нађе.

За фискалну годину 2012. аграрни и други производ са Кнежевине Корнвол вредео је, на пример, 728 милиона фунти, са чистим годишњим приходом од 18,3 милиона фунти, који припада принцу Чарлсу.

Краљичино лично богатство није до краја и јавно прецизирано. Џек Колвил, приватни Елизабетин секретар из времена док је још била принцеза, проценио је својевремено њен приватни иметак на (тадашњих) 29 милиона фунти. Мериторни форум за овакве процене, магазин „Форбс“, тврди да је краљица данас „тешка“ 270 милиона фунти. Палата Сандрингем у Норфолку и дворац Балморал у Шкотској су њена лична имовина.

Колекција уметничких предмета британске краљевске породице, којом располаже Елизабета Друга, важи за једну од најбогатијих у свету. Садржи више од седам хиљада(!) уметничких слика; 40 хиљада других акварела и уља; 150 хиљада графика и цртежа великих светских мајстора; оружје, накит и друге уметничке вредности, историјски вредне фотографије… таписерије, намештај, керамику, ретке књиге, златно и сребрно посуђе…

Све ово богатство је физички размештено у тринаест садашњих и бивших краљевских резиденција широм земље. И све је то у власти монарха као суверена, али није приватна својина краљице (или краља). Све је под управом Суверенског труста, а за употребу од стране краљице, њених наследника, „британског народа“. Државни Трезор означава ово богатство као нешто што је „поверено“ суверену, али не може да буде отуђено нити је његово приватно власништво. Бакингемска палата у Лондону и палата Виндзор у близини престонице нису приватно власништво краљице.

Палата је често предмет оспоравања и оптужби да је монархија преживела институција, а краљевска породица терет на грбачи народа. Критике и осуде долазе из редова популације, штампе и политичких група републиканског карактера. Чињеница је, међутим, да се у свим истраживањима монархија котира високо. Уз све осцилације, заговорници укидања Краљевине су у сталној мањини, а подршка монархији увек је негде око високих 80 процената.

У једном извештају британске туристичке агенције наводи се да краљевска породица доноси око 500 милиона фунти годишње (767 милиона долара) само од туристичких посета краљевским палатама и замковима. Од 30 милиона туриста који годишње дођу у Британију, око шест милиона обиђе, на пример, Виндзорски замак.

„Републиканци“, међутим, у вези са овим примећују да би туристи посећивали краљевске палате и да нема краљевске породице: „Краљевска породица нема никакве заслуге за то. Нити седе у Бакингемској палати од девет до пет, нити позирају туристима за 25 фунти.“

У сваком случају, ова игра милиона око монархије и краљевске породице стална је тема националне дебате на Острву, али, истини за вољу, мало ко има лошу реч за краљицу која је и даље национални синоним за краљевско понашање, одмереност, скромност и штедњу јер одолева свим милионима око себе. Прогноза је, стога, да ће особље у палати Виндзор, које најављује штрајк због плата, пре колективно добити отказе него што ће од краљице добити пени повишице.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *