Кинески „Нови пут свиле“ против хегемоније САД

Почетком априла 2015. године више руских и кинеских медија поново је скренуло пажњу јавности на план изградње „Новог пута свиле“ (из 2013. године) свако на свој начин. Циљ – везивање Западне Европе уз Русију

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Изворно, концепција изградње пута „Новог пута свиле“ је кинеска и први је о томе проговорио министар спољних послова Кине Ван Ји. Он је рекао да је „неопходно створити кинеско-монголско-руски економски коридор“. „Трансевроазијски пут би ишао преко Русије у Средњу Азију. То није економија, већ чиста геополитика“, рекао је он. Пријаву за учешће у пројекту дало је већ 60 држава, а формирана је и Азијска банка инфраструктурних инвестиција, која је ових дана у центру интересовања. О чему се, дакле, ради?

Окретање Русије Истоку очигледно обележава снажан кинески акценат, али се однос две државе овим не ограничава. Напротив, зближавање Москве и Пекинга има стратешки карактер и од умећа координирања њихових интереса и тежњи много тога зависи. Не само за Русију и Кину већ за целу Евроазију, значи, и за цео свет.
[restrictedarea] ПРОТИВ АТЛАНТСКОГ ЛЕВИЈАТАНА Ово, наравно, није преувеличавање, јер ће борба са атлантизмом бити најважнији посао наредних деценија. Наиме, да би се зауставио глобални англосаксонски пројекат, није довољно само окупљати незадовољнике него треба изградити и алтернативни међународни поредак: од друштвених вредности до безбедносних садржаја, од финансија до инфраструктуре и економије. Најважније светске цивилизације су у обавези да осмисле своје пројекте, јер америчка глобализација („слободно тржиште“, које контролишу англосаксонске финансијске институције, а штите амерички носачи авиона) није прихватљива.

Географски центар светске политике треба да се премести са Атлантика и Запада у Евроазију и на Исток. Уместо „САД плус Европа и Јапан“ рађа се евроазијски јединствени простор – Кина са Југоистока Азије, Русија са Евроазијским савезом и Европска унија. Овој тројки теже Индија, Блиски исток и Африка. Другим речима, све се врти око евроазијске дуге, што је кошмарни сан за англосаксонске геополитичаре, који су се одувек плашили сарадње континенталне Европе са Русијом и Азијом, у свакој варијанти (раније Берлин – Москва – Токио, а сада Берлин – Москва – Пекинг). Англосаксонци се стално труде да онемогуће континенталне снаге и концепције, те да их вежу за себе, сваку појединачно, пре свега Западну Европу.

Садашња политика Англосаксонаца − кидање везе Русије са Европском унијом, усмерена је на онемогућавање стварања потенцијалног савеза евроазијске Русије, континенталне Европе и Кине. САД „усиљеним методама“ промовишу идеју Трансатлантског партнерства, тј. завршавања везивања Западне Европе са Северном Америком (у Азији пропагирају аналогну идеју Транстихоокеанског партнерства). Водећи борбу са Вашингтоном око Западне Европе и окрећући се Истоку, Русија се није одрекла свог улога на европском правцу и већ има најмање три државе уз себе. На западном правцу, такође, ради, односно помаже и Кина.

СТВАРАЊЕ ЕКОНОМСКОГ ПОЈАСА „Нови пут свиле“ званични је назив путног и железничког коридора који треба да повеже Кину и Западну Европу, преко Средње Азије и Русије. Речима кинеског министра Ван Јиа, „кинеско-монголско-руски коридор пролазиће преко целог евроазијског континента“. Изградња ових путева значила би и стварање економског појаса („Пута свиле“) односно, како су то некада Монголи говорили, „Степског пута“, а у Русији га називају „Трансевроазијски коридор“.

„Пут свиле“ имао би три маршруте: две сувоземне и једну морску (не односи се на потенцијалну арктичку, коју већ разматрају и Русија и Кина). Главни задатак градње ових путева је интеграција Средње Азије, што са Евроазијским савезом и Европском унијом омогућује стварање новог блока.

Путеви имају дужину око 6.500 километара и већина би се градила на кинеској територији (користили би се и постојећи, посебно у Русији). Кина је та која највише промовише „Нови пут свиле“ чији је циљ Европа. Медији су објавили две варијанте, са Русијом и без Русије. Са Русијом, пут би ишао из Кине у Казахстан, затим у Русију (преко Оренбурга и Казања у Москву и даље ка Европи). Ова варијанта је реалнија и има већу подршку Москве. Други би ишао од обала Тихог океана до Ксинјанга, затим у Казахстан, па у републике Средње Азије, залазио би у Иран и преко Ирака и Сирије у Турску и Европу. Потом би наставио преко Бугарске, Румуније и Чешке до Немачке. Са овог пута ширили би се различити прикључци, односно нови путеви нижег ранга. Реч је о огромној инвестицији вредној стотине милијарди долара, а она подразумева изградњу и инфраструктуре за транспорт, али и изградњу нафтовода и гасовода. Но, најзначајније у вези са овим путевима је што би променили геополитичку ситуацију у региону, јер сасвим је јасно да нигде не може бити америчке војске! У Средњој Азији, Русија и Кина би биле гаранти како економске, тако и политичке стабилности, што се већ остварује у оквирима Шангајске организације за сарадњу (ШОС). Са сагласношћу Ирана, Русија и Кина могле би преузети и бригу за безбедност Авганистана, Ирака и Сирије. Кина чак жели да изгради оба пута, као и трећи – морски.

СУКОБ У НАЈАВИ Јасно је да ће се око „Новог пута свиле“ врло брзо повести велика политичка борба, а по сценарију: ми градимо, а САД уништавају, предвиђа „Росиј ска газета“, јер ова држава не може дозволити да се Европа копном повеже са Кином. Зато је распиривање рата од стране Америке у Турској и Ирану врло могуће како би се спречила изградња пута Кина – Русија − Европа. Стални инциденти у Турској ово наговештавају као реалну опцију, тако да Кина и Русија сада морају повести рачуна о безбедности ових држава, а турска куповина кинеских ракета и противваздушних система говори да је Ердоган свестан безбедносних ризика.

Русија, иначе, у овом пројекту већ учествује извршавајући преузете обавезе које произлазе из њеног положаја: осигурава транспортне сувоземне артерије и гарант је мира у региону.

Морски пут такође је грандиозан пројекат, јер би почео у Гуангдонгу и ишао поред Вијетнама, Тајланда, Малезије, Сингапура и Индонезије, па би изашао на Индијски океан. Даље, поред Индије (ово не подржава Индија, која има своје решење, тзв. „Пут зачина“) у Црвено море (са краком ка Персијском заливу и Африци до Кеније). Онда би ишао преко Суецког канала у Средоземно море. Завршио би се у Венецији, одакле креће сувоземни пут. Једна од тачака уласка у Европу може бити и Крим (овакав пројекат се разматрао од стране Пекинга још пре почетка украјинске кризе).

Од како је пројекат готов и кинески председник Си Ђинпинг га први пут у јесен 2013. представио медијима, Кинези воде активне припреме за његову реализацију, што је, наравно, пре свега политички рад. Марта 2015. године кинески премијер Ли Кећијанг објавио је оснивање Инвестиционог фонда Silk Road Company који треба да се бави реализацијом пројекта, а Фонд располаже и значајним новцем од 40 милијарди долара. Овде новац има споредно значење, јер неће улагати само Кинези већ и исламске државе и Европљани (све најважније земље) који су већ (и због тога) ушли у Азијску банку инфраструктурних инвестиција. Главни предуслов изградње азијског копненог дела пројекта је осигуравање геополитичких позиција. Наиме, САД су планирале стварање „Великог Блиског истока“, а Ирак и Сирија су у рату. Авганистан је нестабилан. То значи да изградња „Новог пута свиле“ претпоставља да државе које уђу у пројекат имају довољно снаге и способности да принуде на мир оне који на мир не пристају, што је само један, али важан задатак.

Други део посла у реализацији пројекта је да Русија и Кина раде заједно преко ШОС (у који треба да уђе и Иран) док би са Европљанима радила Кина, јер су они врло заинтересовани за то (и не само они, као што је већ речено, 60 држава је најавило учешће). Другим речима, свима је јасно шта је потребно да би региони кроз које пролази пут били мирни, пошто Кина обећава развој и стабилност, исто као и две хиљаде година раније у време првог „Пута свиле“, наводе аналитичари портала geopolitica.info.

Истовремено, Вашингтон говори о користи „Новог пута свиле“, али у суштини схвата до чега ће довести реализација овог пројекта. Не само до пропасти њихових пројеката (Трансатлантског и Транстихоокеанског) већ ће дефинитивно ставити крст на америчку моћ. Због тога ће они и даље распиривати рат у исламском свету да никакав пут не може проћи тим регионом. Без мира – нема рада и напретка. Но, да рат на Блиском истоку потраје и деценију, не може спречити трговину копном, као ни политичке везе Кине и Западне Европе, јер ће их сјединити Русија. Нова инфраструктура изграђена у оквиру „Новог пута свиле“ у руском делу значиће сумрак атлантизма и успон Евроазије. И све ће коначно доћи на своје место, закључује Сергеј Черкасов за белоруски портал imperiya.by.
_________________________________________________________________________________

ВЕЛИКИ СЕВЕРНИ ПУТ
Већ 4. априла 2015. године председник Руске Федерације Владимир Путин разматрао је идеје чланова Руске академије наука, које му је предао председник Академије Владимир Фортов, наводи владин лист „Росијска газета“ Наиме, план је да се изграде путеви ка Централној Азији и Кини, чиме би се окончала хегемонија САД на мору. Ради се о четири пројекта, а најинтересантнији је онај под именом „Развој“, који предвиђа изградњу брзе пруге у Сибиру, до самог Беринговог мореуза. Назива се још и „Велики северни пут“, и то није нов пројекат (осмишљен је још у Царској Русији, али је изграђен само део – Мурманска пруга). За време Стаљина пројекат је поново оживео и изграђен је део до Норилска са краком до Дудинке. После Стаљинове смрти је заборављен. Но, са кинеском идејом „Новог пута свиле“ добио је нови ветар у једра. Суштина је да овакви пројекти покрећу развој, оживљавају производњу и изводе државу из рецесије.

Он такође омогућује и изградњу Трансполарне магистрале, која значајно скраћује пут из централне Русије до Далеког истока. Друго, магистрала даје импулс Северном морском путу (овде су нужне луке и инфраструктура). Треће, Трансполарни пут може постати и међуконтинентални канал који повезује Европу и Америку копном али ако би се изградио тунел испод Беринговог мореуза и ако прекоокеански „партнери“ изграде пругу са своје стране.
[/restrictedarea]