Почетна / БРОЈ 365 / Јасеновац у темељу хрватске државности

Јасеновац у темељу хрватске државности

У Доњој Градини код Козарске Дубице, Република Српска у суботу и недељу организује Дан сећања на жртве Јасеновца, најважније коцкице злочина чија је припрема почела још у деветнаестом веку

Пише ЈОВО БАЈИЋ

Дани сећања на ужасне злочине почињене у хрватском државном логору Јасеновац, какве историја не памти од старозаветних времена, биће организовани и овога априла. За Дан сећања на жртве Јасеновца одређен је 22. април, дан када је 1945. године, пре седам деценија, из логора покушала да побегне једна (овећа) група логораша, од којих је једва десет одсто успело да се домогне слободе.

И ове године сећање на јасеновачке жртве и злочине тадашње хрватске државе, без премца у људској историји, иза којих су стајали најшири слојеви хрватског друштва, биће обављено на два места, на два начина, у два дела истога логора, који се сада простире у две државе – Хрватској и Републици Српској.

Овим догађајима, ранијих година, иако су их представници Републике Српске звали, нису присуствовали дипломатски представници Ватикана, Немачке, Британије и Сједињених Америчких Држава, који су, неки више а неки мање, били укључени у јасеновачку трагедију, директно је подстицали и подржавали или су доприносили да се о њој ћути. Тешко можемо веровати да ће се бар неко од њих појавити у суботу или недељу у Козарској Дубици.
У делу логора на десној обали Саве, у Доњој Градини, која ће, како се планира, преузети улогу Меморијалног центра Јасеновац, Срби, Јевреји и Роми ће се, у суботу и недељу 18. и 19. априла, сећати страдања својих предака и сународника. Обележавање ће почети у Дому културе у Козарској Дубици, где ће 18. априла бити одржан перформанс „Смртимице животом“, а онда ће бити приређени и званични програми. Без зазора ће се говорити о злочинима и злочинцима, о изворима зла које је покренуло те злочине, али и колективном и појединачним психолошким портретима злочинаца. У тим догађајима учествоваће представници Републике Српске, Републике Србије, Српске православне цркве, али и представници јеврејских и ромских организација.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

7 коментара

  1. Душан Буковић

    Извесни енглески историчари издали су шест књига, које су публиковали у Лондону од 1971 до 1976 године о британској спољној политици у току Другог светског рата под насловом “BRITISH FOREIGN POLICY IN THE SECOND WORLD WAR”, где су једноставно умањили број српских жртава али не и јеврејских. У трећем тому “Британске спољне политике” у поглављу XLI “Британска спољна политика према Југославији” о масовним покољима Срба у Независној држави Хрватској, која је била под окриљем немачких и италијанских окупатора донени су свега шест редова ( с. 279). Ево што кажу Енглези о том зверском клању незаштићеног цивилног становништва Срба, Јевреја, и извесних родољуба у НДХ под хрватским усташким режимом поглавника Анте Павелића:

    „Павелић је, с прећутним одобравањем и безусловно уз активну помоћ окупационих снага, организовао 1941 систематске покоље хрватских Јевреја, као и Срба кроз ‘независну државу’, нарочито у северној и западној Босни. Број жртава је непознат: цифра вероватно није мања од 5О,000 Јевреја између 50,000 и 100,00 СРБА…“

    Данас је познато да је хрватски поглавник Анте Павелић био британски шпијун од 1926 године, што је између осталих посебно истакла проф. др Смиља Аврамов на једном предавању у Београду о књизи Карлхајнца Дешнера… (Види: http://nacionalnasvets.org.yu ). Шта се онда чудимо, што о јасеновачкој трагедији и данас ћуте дипломатски представници западно-европских и америчких империјалиста, које оличава реакционарни и субверзивни естаблишмет тријалиста: идолатриске организације чаробњака међународне масонерије, римских католичких темплара и кабалиста… Они су једноставно подржавали и потстицали геноцид над Србима у ХХ столећу.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Serbia über alles, über alles in der Welt!
    Jovo, dragi zemljače.
    Moramo da se sećamo žrtava iz Jasenovca. Ali sve to, sve te alternative i svi ti performansi, pa to može ali je nešto preče. Prvo što se mora, poštovani, je da se jednom mestu nađu imena žrtava.
    Dokumenti, Dokumenti, Dokumenti!
    Crno na belo, jer ovako nešto je samo razgovor gluvih koji, možda smatrate, i nama odgovara. NE! Ne odgovara nam. Ali njima da. Mislim na Hrvatsku.
    1 500 000.
    Preko milion.
    1 000 000
    750 000
    700 000
    100 000
    90 000
    85 000
    83 145
    73 000
    58 188 + 9 587 (Gragiška)
    pa do stava HDZ da nije bilo žrtava i da je Jasenovac bio radni kamp gde su održavane kulturne priredbe.
    Okolnosti su takve da nikom ne odgovara da izađe sa dokumentovanim brojkama. Pa ni nama. Je li to moguće? Zato što smo nesposobni. Ima da se traga za tim, bando na vlasti! Ali koga to zanima.
    Odgovara nam mržnja. Tako je najbolje. Imamo svoje cifre a oni svoje. Naše su tačne, njihove nisu. I obrnuto. Bela ili crna knjiga, ali ako nije napisana neka je pišu. Pa ako je nabrojana koja stotina hiljada a nismo zadovoljni, tražimo. Gde su sakrriveni ostali stradali? Onda postoje novi Jasenovci. U jamama! Negde drugde? Ajte dogovarajte se da se sve to raskrinka. Svaka duša stradala od ustaškog noža mora biti rečena. Ali i od četničkog, što nam se trenutno baš i ne svidi a što bi bio uzaludan posao posle izvesno, rehabilitacije.
    Ako bih bio istoričar, onaj koji mnogo zna, a isto tako mnogo i prećutkuje razapeo bi taj lanac obmane. Ko je u tom lancu najslavbja karika? Pa za njim! Davio bih ga kao zmija žabu pa makar bilo i za novih tridesetoro neznanih, a sakrivenih u retkim arhivama.
    Ali nam se ne da. Bolje je da se mrzimo. Ovo patološko stanje, ja to više neću da trpim. Ko pravi svoj Jasenovac dočeka svoj Blajburg. Preostala Crla legija i 1 500 stražara jasenovačkih tamo je izrešetana. Ali šta imamo od toga? Da se radujem zbog pobijenih ustaša? Nama su važni naši koji su umoreni. Zbog žrtava se i odgovara. A ne možemo odnosno NEĆEMO da ih prebrojimo. Ne valja nam posao zemljače. Ne vapiju pobijeni za preformansom već za istinom. Pravda dolazi posle utvrđene istine. Sudi se na osnovu činjenica. Čovek nije dugme, mada su od ljudi u nacističkim logorima izrađivali i dugmad. Ali sapun, najviše.
    A imaš li istinu u ruci, zemljače, video bi koliko su ovi sada u Hrvatskoj inferiorni. Samo da mogu, da znam, naučio bi ih pameti. Ali i neke naše.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. To selo je kraj reke Save i ime mu „lirski“ zvuči
    ali Stožer ustaški drugačije odluči,
    da tamo bude logor za Srbe, Jevreje i Cigane
    njihovo gubilište, gde će maljem da im razbijaju glave i kolju
    i tako izpune „misiju svoju“ jer oni vrše „božiju volju“
    i svoje rimokatoličke (vatikanske) „kršćanske“ crkve
    oni su samo „božije sluge“ i tu za Srbe nema druge.
    Tako je to mesto postalo sinonim za strah, stravu i užas
    gde će krv da se ledi u žilama – naročiti Srbima.
    „Inovatori“ su postali za „specijalne nože“
    – koji se na ruci privezati može – komadom kože.
    U Solingenu naruče – da se previše ne muče
    svom savezniku – „Trećem rajhu“
    da ne bi previše – zamarali ruku.
    I to je bio početak ta njihove „industriske“ ere
    (inicirane od „kršćanske“ (rimokatoličke) vere i crkve
    koja je priznavala samo pokatoličene Srbe ili mrtve.
    U ime njihovog (vatikanskog) „Boga“
    – i sa blagoslovom kardinala svoga
    počeli su da kolju Srbe
    – svedoci su reka Sava i pored nje vrbe.
    A Srba je bilo dosta, i sve to treba pobiti i poklati
    – da im ni seme ne osta.
    A ono – što ipak nešto ostane
    da se pokatoliče i da srbsko ime se više ne kliče.
    „Žene, deca, stari ljudi – žrtve lake
    za zlikovce – ustaške junake“.
    I opet na kraju rata uz antifašiste se priključe
    – jer taj diaboličan etnos nije od juče,
    oni imaju staru patogenu i perfidnu tradiciju
    (a Vatikan im od uvek čuvao poziciju)
    da uz pobednika budu a nikada uz istinu
    i uvek se iz tame pojave, a nikad sa svetla na čistinu.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  4. jasenovac nebi treba biti na ustaskoj tretoriji oni ce to prebaciti kad tad da su to bile zrtve hrvata a ne srba

    Thumb up 0 Thumb down 0

  5. Душан Буковић

    Данас извесни гебелсовци, ревизионисти-манипулатори умањују српске жртве хрватског – усташког терора у тз. Независној Држави Хрватској, како би унели пометњу у једно особито осетљиво питање. Они и данас дрско настављају да воде гебелсовску борбу против србског народа у удруженом злочиначком подухвату и по инструкцијама Адолфа Хитлера:
    “Убијајте без сажаљења, мушкарце, жене и децу… На крају крајева, ко данас више говори о истребљењу Јермена.” (Види: Transcript of The Nuremberg Trials as reported in the New York Times, November 24, 1945, – Транскрипти Нирбешког Суда према извештају “New York Times” od 24. новембра 1945).

    Thumb up 0 Thumb down 0

  6. Душан Буковић

    На дан 22. aвгуста 1939 године Адолф Хитлер је на митингу у Оберсалцбергу цинично подсетио своје специјалне једнице СС-а на геноцид над Јерменима, који и њима треба да служи као модел, дословно је рекао:
    “Убијајте без сажаљења, мушкарце, жене и децу… На крају крајева, ко данас више говори о истребљењу Јермена…” – “Adolf Hitler cynically recalled the genocide of the Armenians, wich was to serve as a model for those to come. At a rally with his special units of the S.S. at Obersalzberg on August 22, 1939, Hitler instructed them “to kill without pity, men, women and children… After all, he observed, who speaks any more today of the extermination of the Armenian…” – (Види: Transcript of The Nuremberg Trials as reported in the New York Times,
    November 24, 1945, – Транскрипти Нирнбешког Суда према извештају New York Times-а od 24. новембра 1945).

    Thumb up 0 Thumb down 0

  7. Душан Буковић

    Београдско издање “Политике” објавило је занимљив чланак под насловом “Бирокрсатија је опустошила земљу и некажњено ужива благодет” из пера Милана Чубрића, партизанског комесара и носиоца Споменице, који је отркрио део истине о скандалу хрватског усташко-комунистичког доглавника Ивана Крајачића “Стеве”, који се десио приликом откривања споменика у Јасеновцу. Ево шта Чубрић дословно каже:
    “Наиме, добро је познат скандал Ивана Крајачића Стеве приликом откривања монументалног споменика убијеним логорашима где је убијено или заклано око седам стотина хиљада Срба, Јевреја, Цигана, антифашистичких настројених Хрвата и комуниста. На ову значајну свечаност, којој су присуствовале и делегације свих наших република и покрајина, био је позван и Иван Крајачић, као председник Сабора Хрватске. Међутим, Крајачић није дошао на откривање споменика, већ се задржао у лову крај Јасеновца. Стигао је тек око један сат после подне и навратио у ресторан, где је био припремљен ручак за највише узванице. Ушао је припит у ресторан где су ручавали највиши југословенски руководиоци међу којима и делегација бораца из Србије, коју је предводио њен представник, народни херој Раја Недељковић. Онако припит Иван Крајачић бацио је шешир, окренуо се према делегцији Србије и повикао: ‘Марш ван, четници! Овдје почивају поштени Хрвати! – А тај логор градили смо за вас Србе, четнике…’ На овај испад Ивана Крајачића, председника Сабора Хрватске, члана ЦК СКЈ, народног хероја Југославије и носиоца Ордена Лењина, сви су устали. Делегација Србије, а касније и друге делегације демонстративно су напустили ресторан… Све ово није сметало да Иван Крајачић до последњег дана живота слови као члан Савета Федерације…” (Види: Милан Чубрић, Бирократија је опустошила земљу и некажњено ужива благодети – Као ратни комесар и носилац Споменице мислим да Драгосавцу и сличнима није место у Централном комитету, Политика, Београд, 7. август 1989).

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *