Почетна / БРОЈ 363 / Излог књиге

Излог књиге

Ивана Михић
Headhunters
„Лагуна“, Београд, 2015.

Headhunters је роман о специјално „обученим“ ловцима који у џунгли савремене цивилизације проналазе најтраженији корпорацијски плен: врхунске професионалце који компанијама увећавају профит. Вртоглави заплети који прате токове крупног капитала и шокантна открића о клијентели headhuntersa и транзиционим профитерима воде нас у само средиште високог бизниса и откривају мрачне механизме на којима почива моћ данашње елите.

Коста Чавошки
Да ли судије штите издају?
„Catena Mundi“, Београд, 2015.

Пресуда академику Кости Чавошком тема је ове књиге, која, како стоји у њеном поднаслову, предствља прилог историји српског правосуђа. Књига нуди одговоре на питања зашто издаја Србије и прихватање окупације Косова и Метохије не подлежу правној осуди, док критиковање издаје доноси казну, те да ли у овој фарси има удела политичара и ко је у томе заступљен.

Ден Жунг
Денг Сјаопинг и Културна револуција,
кћеркина сећања на критичне године
„Завод за уџбенике“ и „Интеркомерц“, Београд, 2014.

Књига Денг Сјаопинг и Културна револуција белешка је личног искуства кћерке главног инжењера политике реформе и отварања Кине. Кроз нарацију овог аутора читалац је у могућности да се дубље упозна са Денговим чврстим уверењима, његовом филозофијом, племенитошћу и коначно спозна историјску позадину политике реформе и отварања Кине.

Анђелко Анушић
Епитафи за незнане
„Бранково коло“, Сремски Карловци, 2015.

Рукопис Анђелка Анушића, стотинак песама сабраних у збирци Епитафи за незнане, посвећен пострадалим и преживелим крајишким Србима у хрватским војним операцијама, носи као централни мотив удес национа и његовo сагледавање у историјском контексту. Иако су, како у уводној речи примећује Ђорђе Нешић, Анушићеве речи насловљене и интониране страдалнички, аутор, разумевајући историјски усуд граничарског народа и живећи с њим, има критички приступ материји коју поетски оваплоћује.

Драгорад Драгићевић
Инок и деспот
„Еvro Giunti“, Београд 2014.

Инок и деспот је узбудљива, горка и очаравајућа прича о монасима преписивачима и владару – песнику деспоту Стефану Лазаревићу, заснована на средњовековном рукопису, чуваном у Русији до Октобарске револуције. Ово је универзална драма о вечној тескоби и вечном размицању задатих граница уметности. Уметнички и цивилизацијски тестамент највољенијег владара у српској историји, изгубљен у тами векова турске власти.

Велибор Лазаревић
Лелек звона
Народна библиотека „Јефимија“ Трстеник,
Издавачко предузеће „Просвјета“, Београд

Роман Лелек звона романескна је реконструкција једног од судбоносних догађаја у историји српског народа, Велике сеобе Срба под Арсенијем III Чарнојевићем. Како у рецензији уочава Димитрије Тасић, приметан истраживачки рад – историографски, етнографски, културолошки, али и ауторов литерарни дар, дали су занимљив и вредан резултат: један прави српски историјски роман.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *