Почетна / Друштво / Има ли Зоране у авиону

Има ли Зоране у авиону

Пише Филип Родић
Сукоб министарке Зоране Михајловић и Андрићевог венца, пре свега са саветницом председника Станиславом Пак Станковић, са већим или мањим интензитетом гори већ скоро шест месеци. Инцидент са авионом током путовања Томислава Николића у Ватикан само је додао нову снагу пламену

Најновије варничење на релацији Андрићев венац – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре започело је када је Станислава Пак Станковић оптужила Зорану Михајловић за медијске нападе на председника државе Томислава Николића оцењујући да министарка „то ради“ без знања премијера Александра Вучића, „јер је њен циљ позиција премијера или председника државе“. Пак Станковић је напад на свог шефа видела у медијским написима у вези са инцидентом када је принудно слетео авион којим је летео за Ватикан, иза којих верује да стоји Михајловићева, али и у министаркиним изјавама поводом Николићеве одлуке о учешћу Војске Србије на Паради у Москви. „Како је могуће да се информација о проливању кафе појави у јавности кад пилоти не смеју да је износе 72 сата? Али, то је брзо изашло у јавност. Коме је у интересу и ко је то пласирао? Ако је информација процурила из Директората, где је директор којег је поставила министарка саобраћаја Зорана Михајловић… грађанима је јасно ко стоји иза напада на председника Републике са циљем да влада и председник падну“, казала је Николићева саветница и оценила да је циљ те информације био да се минимизира инцидент са авионом и да се дискредитује председник.

[restrictedarea]

Полемика с особљем Врло је вероватно да Станислава Пак Станковић у овим проценама није много погрешила. Суштина медијске буке око проливања кафе постала је недвосмислено јасна када је београдски дневник „Блиц“ на насловној страни 21. априла објавио наслов „Доказано: Николић и његови саветници су измислили драму“ и дан касније, 22. априла, када је објавио наслов „Лажљиви саветници обрукали Николића – од председника Србије направили човека којем се сви смеју“. Као и претходни пут када је у медијима вођена интензивна кампања против Николића, почетком јануара због навода о „зони забрањеног лета изнад Бајчетине“, и овај пут је ратни барјак у рукама дневника „Блиц“, који, већ је установљено, са огромном дозом ентузијазма користи сваку прилику да нападне Николића, док према Михајловићевој има више него благонаклон однос. Тај благонаклони однос, или боље рећи симбиоза, није нестала ни овај пут, пошто „Блиц“ нескривено стаје на Михајловићкину страну, па чак објављује и њену изјаву да „не полемише с особљем“. У овој изјави су се, могуће је, и „Блиц“ и Михајловићева мало прерачунали и можда је у питању медвеђа услуга, јер ова њена реченица више говори о њој самој него о мети Пак Станковић. Из ње више од свега другога избија осионост, бахатост и безобразлук.

Драма по „Блиц“ стандарду Подједнако осион, бахат и безобразан је и сам „Блиц“, који у броју од 19. априла пише да су председник и његови људи „дрхтали без разлога“ током инцидента са авионом. Овакав приступ догађају поставља два питања. Прво је да ли би довољан разлог за дрхтање био да се авион срушио и да су погинули. Друго је питање да ли су храбре колеге из „Блица“ предвођене Веселином Симоновићем имуне на ситуацију у којој авион у којој се налазе два минута неконтролисано губи висину. Но, „Блиц“ и остали медији који експлоатишу ову „авантуру“ да би додатно дискредитовали и понизили председника Николића само су оруђе и прашинари у много озбиљнијем сукобу на много вишем нивоу. Оном између Андрићевог венца и Михајловићеве. Поставља се природно питање шта би могао бити узрок за овако жесток рат два прста исте руке. Николић је оснивач Српске напредне странке, чији је Михајловићева потпредседник, а председниково „особље“, како каже министарка, јесте члан Главног одбора ове партије. По народној пословици „врана врани очи не вади“, а пошто се то овде догађа наочиглед читаве Србије, може се закључити или да вране нису из истог јата, или да нису исте врсте. Као што је „Печат“ раније писао, сумње да је Михајловићева врана друге врсте и да је она туђински пројекат имају утемељење.

Током претходне ескалације сукоба, Александар Вучић је Михајловићевој дао жути картон, својеврсни укор пред искључење, и приде јавно подржао Томислава Николића. Зорана Михајловић је укор примила ћутке, али као што смо и предвидели, радило се само о примирју, а не о крају борбе. Да ли ће после овога уследити други жути картон и искључење из тима?

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *