Почетна / БРОЈ 363 / Година украјинског расплета

Година украјинског расплета

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић
Народ Украјине не жели рат, не жели разарање и смрт, не жели глад, а то је управо оно што им Порошенко, Јарош, Јацењук и Коломојски једино могу понудити и нудиће им све док их неко на крају не уклони

Краткотрајни, али драматични јавни сукоб украјинског председника Петра Порошенка и моћног губернатора Дњепропетровске области Игора Коломојског завршио се исто тако неочекивано као што је и почео – наизглед победом ратоборног шефа државе. Није Порошенко толерисао испаде свог тајкунског колеге Коломојског дуже од 48 часова: експресно га је сменио својим декретом и показао ко је главни у држави која се распада по шавовима. Покушај Бење, како Коломојског називају ауторитети у криминалним круговима, да загосподари и Кијевом као Дњепропетровском, шаљући стотине приватних војника наоружаних дугим цевима, усахнуо је убрзо по завршетку његовог разговора са америчким амбасадором Џефријем Пајетом. Али, друг Џефри је био добронамеран: Коломојском је, макар привремено, скинута политичка глава, али му је заузврат омогућено да несметано, као и до сада, црпи све оскудније украјинске привредне ресурсе. И у томе ће, очигледно, и надаље уживати подршку Вашингтона.

ПРИВИДНИ ПОРАЗ

А како и не би! Коломојски реално, на терену, контролише и Дњепропетровску и Одеску област, као и Запорожје. А то су све важни региони у којима је само Бењина сила до сада спречавала већинско рускојезично становништво да подигне побуну по моделу Донбаса. Ако би сада Коломојски бестрага нестао, са све својим казненим батаљонима „Ајдар“, „Донбас“ и другим, овај вакуум не би имао ко да попуни. Изузев проруских устаника, наравно. Зато је одабран модел по којем ће и Петро и Бења бити задовољни, али ће време оном првом да цури бар двоструко брже него до сада. Јер, његов највећи конкурент није нестао, већ се само још дубље повукао у мутне воде украјинске политике и бизниса, где се одувек сналазио боље од других. Одатле ће вребати сваку Порошенкову грешку.

Зато је пораз Коломојског само привидан. Нова рунда сукоба тек следи, јер ни један ни други неће одступити у борби за украјинске ресурсе. Како предвиђају експерти, обрачун Коломојског и Порошенка може се окончати само физичком ликвидацијом. Доскорашњи дњепропетровски губернатор контролише и даље све токове нафте у Украјини, преко својих људи и деоница у највећим државним енергетским компанијама, и он од тога неће одустати. Чак ни ако му то нареди Џефри Пајет. А он то неће учинити, јер је Коломојски, у спрези са најрадикалнијим националистичким елементима – за Американце важнији и од самог Порошенка. Вашингтон је заштитио његов нафтни бизнис и ексклузивну продају горива украјинској армији, а Порошенко заузврат добија лажни ореол „јаког лидера“, који ће трајати таман онолико дуго колико и његова жеља да „убија Русе“, како се недавно изразио један пензионисани амерички генерал. А све ће то посматрати са стране премијер Арсениј Јацењук, који чека своју шансу да избаци из игре и једног и другог. Или макар једног.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *