Почетна / БРОЈ 367 / (Гео)политика Grexit-а

(Гео)политика Grexit-а

Пише Никола Врзић
Шта ће Европској унији, Балкану и Србији донети све изгледнији банкрот Грчке и могући излазак ове земље из еврозоне

Ако је британски министар финансија Џорџ Озборн у праву, ближимо се – већ у мају, а ево нас већ у мају – „тачки пуцања“ која „прети да детонира нову глобалну кризу“.

Британски министар је, износећи ово драматично упозорење, на уму имао Грчку и проблем који ова земља има са својим међународним кредиторима. И тај ће се проблем, оствари ли се Озборнова црна слутња, неумољиво одразити и на све нас овде у Србији, уосталом, баш као и 2008. године, када је свет потресла претходна финансијска криза од које се још нисмо опоравили. Али, постоји ли и веза између грчког дуга и терористичких напада у Македонији и у Републици Српској, у Зворнику овог понедељка увече? Иако посредна, могућа веза постоји; таква је, наиме, геополитика грчке дужничке кризе која би могла да изазове нову расподелу савезништава на југоистоку Европе, расподелу која прети да угрози евроатлантску, дакле НАТО, дакле америчку хегемонију над овим парчетом нашег континента…

ГРЧКИ БАНКРОТ

Но кренимо редом, од Грчке.

Када је британски министар финансија изнео споменуто упозорење да је „ескалирајућа криза у Грчкој највећа претња светској економији“ која „прогања“ министре финансија и банкаре широм света, није био и једини који овако невесело упозорава на оно што нас – можда до вероватно, усудимо ли се да прогнозирамо – чека у блиској будућности. Заправо, „искрено говорећи, нико није оптимиста када је реч о Грчкој“, открио је ових дана бивши председник Европске централне банке Жан-Клод Трише. Отуда можда и не чуди што су могућност грчког банкрота одједном почели да спомињу и актуелни званичници, иако су то донедавно потпуно избегавали. Агенција „Ројтерс“ цитирала је словеначког министра финансија Душана Мрамора који је, после састанка министара финансија еврозоне у Риги прошлог петка, рекао да преговори – којима Грчка има да буде приморана да пристане на све услове својих зеленаша из ММФ-а, Европске централне банке (ЕЦБ) и Европске комисије, дакле, да спроведе све оне реформе које су ојадиле Грке да би их начиниле способнима да врате дугове – пошто, дакле, преговори с Грчком „не воде никуда“, рекао је Мрамор, „можда министри еврозоне треба да почну расправу о Плану Б“, то јест о грчком банкроту. Исто је разматрање овог Плана Б грчког банкрота, према тумачењу „Ројтерса“ од 25. априла, у разговору с новинарима наговестио и немачки министар финансија Волфганг Шојбле, а о могућности грчког банкрота и изласка из зоне евра, „што би било трауматично за зону јединствене европске валуте“, у интервјуу француском „Фигароу“ овог понедељка говорио је и Кристијан Нојер, члан Управног одбора Европске централне банке. „Сви смо свесни да нам време истиче“, оценио је и Јерун Дајселблум, холандски министар финансија и председник Еврогрупе. А америчка инвестициона банка „Голдман Сакс“, иначе један од стубова и креатора садашњег светског финансијског поретка, у недавној анализи најављује да би 20. јул могао да буде датум грчког банкрота, јер ће се тада „Грчка суочити са исплатом 3,6 милијарди евра ЕЦБ-у за које, верујемо, ова земља неће имати довољно новца“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *