(Гео)политика Grexit-а

Пише Никола Врзић
Шта ће Европској унији, Балкану и Србији донети све изгледнији банкрот Грчке и могући излазак ове земље из еврозоне

Ако је британски министар финансија Џорџ Озборн у праву, ближимо се – већ у мају, а ево нас већ у мају – „тачки пуцања“ која „прети да детонира нову глобалну кризу“.

Британски министар је, износећи ово драматично упозорење, на уму имао Грчку и проблем који ова земља има са својим међународним кредиторима. И тај ће се проблем, оствари ли се Озборнова црна слутња, неумољиво одразити и на све нас овде у Србији, уосталом, баш као и 2008. године, када је свет потресла претходна финансијска криза од које се још нисмо опоравили. Али, постоји ли и веза између грчког дуга и терористичких напада у Македонији и у Републици Српској, у Зворнику овог понедељка увече? Иако посредна, могућа веза постоји; таква је, наиме, геополитика грчке дужничке кризе која би могла да изазове нову расподелу савезништава на југоистоку Европе, расподелу која прети да угрози евроатлантску, дакле НАТО, дакле америчку хегемонију над овим парчетом нашег континента…

ГРЧКИ БАНКРОТ

Но кренимо редом, од Грчке.

Када је британски министар финансија изнео споменуто упозорење да је „ескалирајућа криза у Грчкој највећа претња светској економији“ која „прогања“ министре финансија и банкаре широм света, није био и једини који овако невесело упозорава на оно што нас – можда до вероватно, усудимо ли се да прогнозирамо – чека у блиској будућности. Заправо, „искрено говорећи, нико није оптимиста када је реч о Грчкој“, открио је ових дана бивши председник Европске централне банке Жан-Клод Трише. Отуда можда и не чуди што су могућност грчког банкрота одједном почели да спомињу и актуелни званичници, иако су то донедавно потпуно избегавали. Агенција „Ројтерс“ цитирала је словеначког министра финансија Душана Мрамора који је, после састанка министара финансија еврозоне у Риги прошлог петка, рекао да преговори – којима Грчка има да буде приморана да пристане на све услове својих зеленаша из ММФ-а, Европске централне банке (ЕЦБ) и Европске комисије, дакле, да спроведе све оне реформе које су ојадиле Грке да би их начиниле способнима да врате дугове – пошто, дакле, преговори с Грчком „не воде никуда“, рекао је Мрамор, „можда министри еврозоне треба да почну расправу о Плану Б“, то јест о грчком банкроту. Исто је разматрање овог Плана Б грчког банкрота, према тумачењу „Ројтерса“ од 25. априла, у разговору с новинарима наговестио и немачки министар финансија Волфганг Шојбле, а о могућности грчког банкрота и изласка из зоне евра, „што би било трауматично за зону јединствене европске валуте“, у интервјуу француском „Фигароу“ овог понедељка говорио је и Кристијан Нојер, члан Управног одбора Европске централне банке. „Сви смо свесни да нам време истиче“, оценио је и Јерун Дајселблум, холандски министар финансија и председник Еврогрупе. А америчка инвестициона банка „Голдман Сакс“, иначе један од стубова и креатора садашњег светског финансијског поретка, у недавној анализи најављује да би 20. јул могао да буде датум грчког банкрота, јер ће се тада „Грчка суочити са исплатом 3,6 милијарди евра ЕЦБ-у за које, верујемо, ова земља неће имати довољно новца“.

[restrictedarea]

О расту уверења да ће Грчка банкротирати, најзад, сведоче и бројке. На графикону који објављујемо раст приноса (камата) на грчке државне обвезнице упадљив је, а тај раст приноса – користи од позајмице која је мерена ризиком да та позајмица неће бити враћена – у последњих шест месеци (од новембра прошле године) износи преко 50 одсто; са годишњег приноса од око 8 одсто, од новембра до данас порастао је на преко 12 одсто. Поређења ради, ови приноси на обвезнице стабилних држава и њихових економија, као што је рецимо Немачка, не само да нису ни близу ових 12 или чак ни 8 процената већ су постали негативни, што ће рећи да се немачке обвезнице данас купују са унапред укалкулисаним губитком, али и сигурношћу да ће остатак новца, похрањеног у те обвезнице, бити исплаћен. Ове негативне каматне стопе у сигурним државама, узгред буди речено, последица су велике тражње за таквим обвезницама – купце обвезница није потребно мамити високим каматама – и саме по себи најављују озбиљну глобалну финансијску кризу у којој ће капитал тражити сигурно уточиште чак и ако буде на извесном губитку…

Невеселе перспективе Грчке

Да ту ствар резимирамо до краја не уздајући се само у невеселе прогнозе цитираних званичника и страхове инвеститора, очигледне су и ако се удубимо у конкретне цифре, у еврима, које грчка влада има да исплати својим спасиоцима, кредиторској Тројци која је, иначе, у помоћ Грчкој својим кредитима прискочила само да би им тај новац био враћен с каматом; процењује се, наиме, да је свега 8 одсто од преко 300 милијарди помоћи Грчкој у Грчкој заиста и завршило, док је преосталих 92 одсто тог новца искоришћено за враћање новца, то јест спасавање највећих европских и америчких банака, уз ту ситну, колатералну цену хуманитарне катастрофе грчког народа која је „Сиризу“ и довела на власт у Атини. Ово је, иначе, својим европским колегама у лице сасуо и грчки министар финансија Јанис Варуфакис на споменутом састанку у Риги – рекао је да „земље еврозоне нису сав тај новац ни позајмиле Грчкој да би је спасиле, већ да би заштитиле сопствене банке које су Грчкој несмотрено позајмиле новац“ – због чега је и проглашен „згубиданом“, „коцкарем“ и „аматером“. И толико о европској породици и солидарности, и пре свега о европском лицемерју јер Варуфакис том приликом није рекао ништа ново; јавно признање     – „Дали су новац да би спасили немачке и француске банке, а не Грчку“ – дао је још почетком марта Бразилац Пауло Ногеира Батиста, представник десет држава Јужне Америке у Борду директора ММФ-а.

Елем, дуг који Грчкој доспева на наплату. Само током наредна три месеца, у мају, јуну и јулу, Грчка ће имати да исплати 15,3 милијарде евра, а до краја ове године и читавих 25 и по милијарди. Имајући ово у виду, очигледним постаје и да новац којем се Грчка сада нада да ће добити, као последњу траншу постојећег пакета помоћи – 7 милијарди евра које јој кредитори не уплаћују док се не обавеже на наставак болних реформи – представља само делић помоћи која јој је заправо потребна, додуше, само да би је одмах вратила назад својим спасиоцима, то јест кредиторима.

При чему су први међу кључним датумима већ – како је уосталом и указао Британац Озборн – у првој половини маја; 8. маја када Грцима на наплату доспева 1,4 милијарде евра краткорочних државних обвезница (T-bills) па 0,8 милијарди ММФ-у 12. маја, и још 1,4 милијарде обвезница само три дана касније, 15. маја. Да ли ће Грчка имати тог новца? Или ће се некако довући до 20. јула који као датум слома најављује „Голдман Сакс“, јер тада на наплату, у корист Европске централне банке, Грцима доспева пуних 3,5 милијарди евра. Како год, тек, с обзиром на то да је влада Алексиса Ципраса већ попљачкала сопствени пензиони фонд како би на време исплатила досад већ приспеле рате, и да је од локалних самоуправа затражила новац који имају на рачунима да би рате могла да настави да плаћа, сва је прилика да Грци новца, једноставно, више немају. Грчка штампа и озбиљни западни медији пишу и да је Ципрасова влада већ сада „кратка“ за 400 милиона евра који јој недостају за исплату априлских плата и пензија… Имајући то у виду, сасвим се занимљивом чини Ципрасова најава, овог понедељка у трочасовном телевизијском интервјуу, да ако он и његови министри буду морали да бирају између сопствених грађана и међународних кредитора, „наш приоритет је наша одговорност према друштву, а то су пензије и плате“. Додао је и да се неће повући с расписивањем нових избора, али и да је спреман да овакву своју одлуку стави на референдум…

ГЛОБАЛНА ПРЕТЊА

Тако да се врло изгледном, а свакако изгледнијом него раније, чини могућност скорог грчког банкрота. Какве ће последице тај банкрот, ако га буде, изазвати?

С једне стране, челници Европске комисије и ЕЦБ-а тврде да је Унија данас много спремнија да издржи грчки шок него што је била пре неколико година, захваљујући Европском стабилизационом механизму и ОТМ-у (Outright Monetary Transactions) програму Европске централне банке који јој омогућава да директно купује државне обвезнице чланица еврозоне и тиме их избави из невоља. А опет, без обзира на ове механизме у које је, сигурни смо, јако добро упућен, британски министар финансија Озборн говори о грчком банкроту као могућем „детонатору нове глобалне кризе“, а и „Голдман Сакс“ га – могући грчки банкрот – описује као „системски догађај за тржишта“, чиме заправо и директно доводи под сумњу моћ споменутих европских финансијских инструмената да кризу ограниче само на Грчку.

Како ће се криза прелити и изван њених граница? Могућности су вишеструке, споменућемо само две.

Указали смо већ на раст приноса на дугорочне грчке државне обвезнице, узрокован све већим уверењем да ће Грчка банкротирати. Према аналитичарима „Голдман Сакса“, овај ће догађај изазвати несигурност међу инвеститорима и у вези са осталим презадуженим чланицама еврозоне, Италијом и Шпанијом пре свих – ако је Грчка могла да банкротира, шта гарантује да не могу и Италија и Шпанија? – што ће изазвати раст страха изражен у повећаним приносима и на њихове дугорочне обвезнице. А тиме и још већу кризу јер тако изненада нарасле, а ионако превелике дугове ове државе више неће бити у стању да сервисирају, што ће даље урушити и читав систем евра.

Додатни проблем јесте изложеност земаља еврозоне грчком дугу, о којем сведочи табела коју објављујемо; укупно, реч је о 331 милијарди евра, што чини чак 3,3 одсто читавог заједничког БДП-а. Огромна сума коју оне, једноставно, неће бити у стању да апсорбују, већ оптерећене огромним дуговима и стагнирајућом индустријском производњом која годинама не успева да достигне нивое од пре кризе 2008. године.

У нарочитом проблему наћи ће се Немачка, која је и највећи грчки поверилац међу чланицама еврозоне. Грчки банкрот отвориће зјапећу рупу у билансима немачких банака које ће кабинет Ангеле Меркел морати да спасава ако не жели колапс свог банкарског система; активираће се гаранције које је издала немачка држава а које јој се сада не убрајају у државни дуг, и он ће у том случају, са садашњих седамдесетак процената БДП-а, према подацима „Евростата“ (званични статистички орган ЕУ) скочити на невероватних и несварљивих 222 одсто немачког БДП-а (поређења ради, презадужена Грчка налази се на историјском максимуму од 177,1 одсто грчког БДП-а). И тиме заправо постаје много јасније оно што су открили Варуфакис и Бразилац из ММФ-а Батиста, да се спасавању Грчке приступило да би биле спасене банке из највећих европских држава.

 

ПОЛИТИКА ДУГА

Све нас то доводи и до политичких импликација грчке дужничке кризе.

Грчки банкрот могао би да изазове и излазак, или избацивање, свеједно, Грчке из зоне евра, такозвани Grexit. Ширење кризе на Италију, Шпанију, Ирску… као какве заразне болести, евро ће гурнути још дубље у кризу, доводећи тиме у питање чак и његов опстанак у садашњем облику. А да ли ће Европска унија онда бити у стању да преживи пропаст своје заједничке валуте? При чему ће ствар додатно погоршати ионако сасвим могући Brexit, излазак Велике Британије из Европске уније, који ће финансијски хаос у континенталној Европи само убрзати; анкете већ сада показују да су у Британији присталице и противници изласка из ЕУ готово поравнати.

Другим речима, будућност Европске уније данас је под већим знаком питања него што је икада била, а истовремено и под мањим знаком питања него што ће бити, буду ли догађаји ишли описаним низом, који очигледно није незамислив све и ако, такође очигледно, није и једини могући.

Но и без Grexit-а, пропасти евра и распада Европске уније        – чије би последице по Србију засигурно биле равне катаклизми јер више не бисмо знали куда идемо пошто нам је пут у ЕУ, је л‘, стратешко државно опредељење, а и под чијом бисмо капом онда, и зашто ако не због отварања поглавља, нормализовали односе са Косовом – изгледни грчки банкрот, који ће прогласити или „Сириза“ ускоро или нешто касније неко екстремнији ко ће „Сиризу“ наследити ако она у предстојећим недељама поклекне пред својим повериоцима, Грчку ће натерати да се, зарад сопственог спаса, окрене некуда, некоме.

И ту заправо долази до изражаја геополитика грчке дужничке кризе. Јер Грчка, коју су њени западни, ЕУ и НАТО партнери гурнули у амбис, неће имати коме другом да се окрене за помоћ до Истоку, дакле, Русији и Кини. Ово источно отварање чланице ЕУ и НАТО-а, Грчке, ако за њега буде имала снаге, Русији и Кини отвара простор ка унутрашњости Балкана и одатле дубље ка централној Европи, а тиме и свеукупној европској политици која се данас налази под неумољивом америчком хегемонијом.

Симболични израз овог источног продора ка срцу Европе налази се у предложеном гасоводу „Турски ток“, који би управо овим правцем – из Грчке, преко Македоније и Србије и даље преко Мађарске и Аустрије – правцем руског гаса проширио и руски (а с њиме и кинески, речју, антиамерички) политички утицај у Европи. Да се ова, руска карта у Атини озбиљно разматра, посведочио је у споменутом ТВ интервјуу и грчки премијер Ципрас, потврдивши, први пут јавно, да Грчка заиста може да рачуна на три милијарде долара руског аванса уколико уђе у пројекат „Турски ток“; штавише, напоменуо је, „Грчка је кључ за руски гасовод“.

Свега овога су, наравно, сасвим свесни и Американци. Свесни су и да је за остварење овог руског продора потребан мир на Балкану, јер под другачијим условима гасовод свакако да не може да буде изграђен. И отуда, како смо писали прошле недеље, и онај изненадни, упозоравајући упад албанских терориста у Македонију; отуда и подршка изградњи „Велике Албаније“ као највернијем америчком савезнику на Балкану, који – говоримо сад о влади у Тирани – ових дана шаље и претећу ноту Русији тек што је са Сједињеним Државама потписао Споразум о стратешком партнерству; отуда, најзад, ради дестабилизације овог нашег и иначе нестабилног подручја, и терористички напад овог понедељка увече у Зворнику, у којем је Нердин Ибрић уз повике „Алаху екбер“ убио полицајца Драгана Ђурића и ранио двојицу његових колега пре него што је и сам убијен.

Уколико је ова анализа исправна, у наредном периоду треба очекивати и још сличних, наизглед неповезаних, изненадних и ничим (очигледним) изазваних терористичких аката у земљама које се налазе на траси ширења руског утицаја у југоисточној Европи или том утицају већ нагињу, као Република Српска. А то значи да неку сличну невољу можемо да очекујемо и у Србији, зато што ће амерички хегемони читав Балкан радије увући у хаос него што ће га препустити руском утицају, уосталом, као што су то већ учинили у Украјини. И дај Боже да у овој процени грешимо жестоко. И сачекајмо разрешење грчке дужничке кризе, наслућујући оно што би та криза могла да изазове. Јер, ако не попусте Ципрасови Грци, или њихови кредитори, речима аналитичара „Голдман Сакса“, „упловићемо у необележене воде“…

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *