Данило Голубовић – Милиони за пољопривреду (други део)

Разговарала Наташа Јовановић
Шта је то IPARD програм, ко ће и на који начин моћи да користи средства из претприступних фондова ЕУ, те о којем новцу је реч

Европска комисија је усвојила IPARD програм којим се обавезала да ће у наредних шест година подржавати рурални развој Србије. Овај програм је део претприступне помоћи ЕУ (IPA) која је намењена руралном развоју и оквирни износ за период 2014–2020 износи око 175 милиона евра, каже у разговору за „Печат“ Данило Голубовић, државни секретар у Министарству пољопривреде.

 

Шта је неопходно за реализацију овог програма?

За његову реализацију неопходно је постављање комплетне IPARD оперативне структуре на нивоу Владе РС, а у складу са Секторским споразумом између ЕК и Владе РС (потписује се након усвајања IPARD програма). Највећи део овог процеса односи се на Министарство пољопривреде и заштите животне средине, које са своје две организационе целине учествује у целом процесу израде, акредитације и реализације IPARD програма, Сектор за рурални развој (Управљачко тело) као и Управу за аграрна плаћања (Агенција за плаћање).

IPARD програм је израђен и прослеђен од стране Министарства пољопривреде и заштите животне средине Директорату за пољопривреду и рурални развој (DG AGRI) као делу Европске комисије, надлежном за комуникацију програма унутар осталих директората. IPARD програм 2014–2020  је усвојен од стране Европске комисије почетком 2015.

Током 2015. године одвија се процес акредитације IPARD оперативних структура (Сектор за рурални развој – Управљачко тело и Управа за аграрна плаћања – будућа Агенција за плаћање) као и одређених делова Министарства финансија и Ревизорског тела при Влади РС.

Сам процес захтева запошљавање већег броја извршилаца у обе институције (Сектор за рурални развој 11 новозапослених, док Управа за аграрна плаћања само ове године мора да запосли 103 извршиоца). Ова радна места је Министарство уградило у постојећу систематизацију, али се заједно са Министарством финансија ради на проналажењу финансијских средстава за почетак запошљавања.

Поред нашег Министарства, велики део обавеза очекује и Министарство финансија, које има улогу координатора свих ових активности и које је са својим јасно дефинисаним структурама за ову намену такође део акредитационог процеса.

Сви запослени у овим институцијама ће током 2015. године морати да прођу обуке и тренинге за прецизно дефинисане процедуре за коришћење ових фондова. Степен спремности институције и појединаца и јесте предмет краја процеса акредитације (ревизија аудитора из Брисела) и одобравања почетка коришћења средстава из ових фондова, намењених правним и физичким лицима која се баве пољопривредном и прехрамбеном производњом.

Ко ће и на који начин моћи да конкурише за средства из IPARD фондова?

Паралелно са поменутим процесима припрема институција, вршиће се и припрема преноса знања о процедурама везаним за конкурисање за средства из IPARD фондова, које су веома сложене и одговарају онима које важе на територији чланица ЕУ.

У ту сврху већ се врши представљање самог IPARD програма удружењима произвођача, као и јединицама локалне самоуправе, а најважнији део чиниће обука наших пољопривредних саветодавних и стручних служби, које ће бити на услузи произвођачима за помоћ у вези са конкурсном документацијом у тренутку аплицирања.

У ове активности биће укључене и све оне организације, удружења произвођача, организације цивилног друштва и други, који ће заједно са представницима локалних самоуправа радити на промоцији IPARD програма, а са циљем што бољег искоришћења средстава. Први позиви за конкурсе за коришћење средстава из IPARD програма очекују се у првој половини 2016. године, а у складу са акредитационим планом.

IPARD програм је материја у којој се укрштају сви послови који нас чекају током процеса преговора о чланству у ЕУ (безбедност хране и рад инспекцијских органа, начин и контрола реализације ЕУ средстава и др.)  а пре свега  у оквиру поглавља 11 и 12, тако да ће степен искоришћења ових средстава бити показатељ спремности наших институција, учесника у трансферу знања, као и потенцијалних корисника за само чланство у ЕУ. У ту сврху интензивно се ради са свим нашим инспекцијским службама, које ће бити надлежне да издају неопходне потврде корисницима које се односе на испуњење тражених стандарда.

Корисници IPARD мера могу да буду правна (задруге, микро, мала и средња предузећа) и физичка лица, регистрована пољопривредна газдинства. Сви они који нису обухваћени IPARD програмом моћи ће да користе средства домаће подршке као и до сада, у нади да ће брзо достићи минималну производњу, неопходну да постану IPARD корисник.

Све мере се спроводе по принципу рефундације уложених инвестиционих средстава, тј. након завршетка инвестиције и доказивања да инвестиција испуњава све прописане стандарде. Након објаве конкурса, корисници подносе захтеве и након обављених почетних контрола предате документације од стране Управе добијају одобрење за почетак инвестирања. То значи да инвестиције које почну пре овог одобрења неће бити прихватљиве за рефундацију.

Министарство пољопривреде ради на проналажењу модела предфинансирања IPARD корисника, који ће бити у складу са економским потенцијалима њихових газдинстава, с обзиром да комерцијалне банке тешко одобравају овакве видове кредита корисницима из руралних подручја.

 

[restrictedarea]

 

Министарка пољопривреде недавно је изјавила да и сам Национални програм за пољопривреду и Национални програм за рурални развој дефинишу читав сет мера подршке пољопривредницима. Да ли су ови програми усаглашени са IPARD програмом?

Да би се на прави начин стекла слика о суштини и садржају Националног програма за пољопривреду и Националног програма за рурални развој потребно је посебно истаћи начин на који су ови програми настали, као и законодавни оквир који се морао уважити и применити.

Закон о пољопривреди и руралном развоју наводи да се пoљoприврeднa пoлитикa и пoлитикa рурaлнoг рaзвoja Рeпубликe Србиje спрoвoдe рeaлизaциjoм Стрaтeгиje пoљoприврeдe и рурaлнoг рaзвoja Рeпубликe Србиje, Нaциoнaлнoг прoгрaмa зa пoљoприврeду и Нaциoнaлнoг прoгрaмa зa рурaлни рaзвoj.

Полазећи од недавно усвојене Стратегије и дефинисаних стратешких циљева и приоритетних подручја деловања, Министарство је разрадило читав сет мера подршке за области пољопривреде и руралног развоја Србије. Програми садрже мере које су дефинисане у складу са реалним потребама и препорукама секторских извештаја радних група Стратегије, уз уважавање последњих резултата Пописа пољопривреде. Програми су припремани за период до 2020. године како би се ускладили са трајањем програмског циклуса ЕУ и предстојећим IPARD програмом. Оба програма садрже палету мера са пратећим инвестицијама и дефинишу подршке у Сектору спровођења пољопривредне политике и политике руралног развоја.

Мере руралног развоја значајно се разликују од мера подршке пољопривреди, па се и сам начин спровођења тих мера разликује. Мере руралног развоја намењене су за унапређење конкурентности пољопривредних производа и европских стандарда, како у сектору примарне пољопривредне производње, тако и у сектору прераде и маркетинга. Посебну групу чине мере везане за очување и заштиту животне средине и диверсификацију руралне економије.

У чему конкретно се огледа та подршка и да ли је реч о бесповратним средствима?

Подршка се огледа у рефундацији претходно реализованих трошкова по одобреним инвестицијама у оквиру мера подршке, по тачно дефинисаним правилима, обавезама и процедурама. Сва плаћања се директно уплаћују на рачун подносиоца пријаве и представљају бесповратна средства. Износ максималног подстицаја се разликује по мерама и углавном представља око 50 одсто вредности инвестиције. Поред процентуалног лимита, у свакој мери је дефинисан и максимум финансијских средстава који је могуће остварити. Листа дозвољених трошкова чини део конкурсног обрасца и ближе дефинише предмет подршке у оквиру мера.

И Национални и IPARD програм садрже меру „Инвестиције у физичка средства на пољопривредним газдинствима“, с тим да је између потенцијалних корисника ове мере направљено разграничење према броју грла стоке или према површини под одређеном културом.

Да ли један корисник може конкурисати и добити средства из оба ова програма, те да ли може више пута конкурисати за средства подршке?

Прављењем разграничења према броју грла стоке или према површини под одређеном културом обезбеђено је да један корисник не може добити средства из оба ова програма.

Треба истаћи да се прихватљиви трошкови односе на изградњу или унапређење непокретне имовине; куповину нових машина и опреме, трошкове архитеката, инжењера и других консултаната, израду студија изводљивости, стицање патентних права и лиценци, све до износа од 12 одсто дозвољених трошкова и на трошкове за израду бизнис плана.

Корисници могу остварити повраћај у висини од 60 одсто од укупне вредности инвестиције, 65 одсто ако су млађи од 40 година и 70 одсто ако се налазе у насељима на висини од преко 500 метара надморске висине. За сваког постоји и финансијски лимит, тако да минимални износ који се може добити у сектору воћа, поврћа и осталих усева износи 10.000 евра, док у сектору млека и меса износи 15.000 евра. Максимални износ подстицаја по инвестицији не може прећи одређену границу, па тако у сектору воћа, поврћа и осталих усева износи 700.000 евра, а у сектору млека и меса 1.000.000 евра. Током трајања програма један корисник може више пута конкурисати за средства подршке, с тим да током трајања програмског периода не може остварити повраћај средстава у висини од преко 1,5 милиона евра.

Мера „Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства“ у потпуности је предвиђена само у IPARD програму и обухвата подршку микро, малим и средњим предузећима у сектору прераде млека, меса и воћа и поврћа. Прихватљиви трошкови у оквиру ове мере подразумевају изградњу или унапређење непокретне имовине, куповину нових машина и опреме, трошкове архитеката, инжењера и других консултаната, израду студија изводљивости, све до износа од 12 одсто трошкова и трошкове за израду бизнис плана.

Корисници могу остварити повраћај од 50 одсто од укупних прихватљивих трошкова. Минимални износ повраћаја у сектору млека, меса и воћа и поврћа мора бити 20.000 евра. Максимални nbso online casino reviews износи се разликују по секторима, па тако у сектору млека износе два милиона евра, у секторима меса, воћа и поврћа милион евра. Током трајања програма корисник не може добити више од два милиона евра.

Трећа мера која се планира у првом кругу акредитације јесте „Диверсификација пољопривредних газдинстава и развој пословања“, и директно је везана само за подршку руралном туризму. Прихватљиви трошкови у оквиру ове мере везани су за изградњу и унапређење непокретне имовине, куповину нове опреме и намештаја, укључујући и специјалну опрему и намештај за особе са инвалидитетом и за децу, куповину нових машина и опреме за унапређење понуде туристичког места у туристичке и гастрономске сврхе, укључујући ИТ хардвер и софтвер, инвестиције у објекте за рекреацију као што су игралишта (спољни и унутрашњи простори) и опрема и опште трошкове архитеката, инжењера и других консултаната, израду студије изводљивости, стицање патентних права и лиценци до границе од 12 одсто од укупних прихватљивих трошкова, од којих су трошкови бизнис планова до пет одсто, али не више од 2.000 евра.

Предвиђени повраћај износи 65 одсто од укупне вредности инвестиције. Минимални износ повраћаја износи 5.000 евра, али не више од 300.000 евра по инвестицији. У току програмског периода не може се остварити више од 400.000 евра.

Мера за диверсификацију се такође налази и у Националном програму за рурални развој, с тим да су кроз национална средства планиране подршке за очување и унапређење старих и уметничких заната, односно послова домаће радиности, унапређење конкурентности кроз подршку инвестицијама у прераду и маркетинг на пољопривредном газдинству, подршку успостављању и унапређењу локалних ланаца снабдевања пољопривредним и шумским производима и маркетинг и промоцију непољопривредних активности на селу.

Остале мере подршке налазе се у Националном програму и поред наведених садрже мере за унапређење руралне инфраструктуре, креирање, трансфер знања и развој саветодавства, мере за очување животне средине, развој шумарства у руралним подручјима и припреме локалних стратегија руралног развоја – партнерстава за територијални рурални развој (LEADER приступ).

Можемо рећи и да су два главна новитета у програмима подршке инвестиције у набавку трактора (снаге до 100 кW) и инвестиције у производњу енергије из обновљивих извора до капацитета који одговарају еквивалентној потрошњи на газдинству. Обе ове мере су дозвољене за сва четири сектора у мери инвестиција на газдинству, док су инвестиције у обновљиве изворе енергије дозвољене и за меру „Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства“.

С друге стране, Национални програм пољопривреде за период 2015–2020 садржи сет мера у области пољопривреде, које ће се примењивати у периоду до 2020. године. С обзиром да овај период представља пројектован период до стицања пуноправног чланства у Европској унији, предложене мере предвиђају постепену хармонизацију са мерама првог стуба Заједничке пољопривредне политике ЕУ.

Национални програм пољопривреде, по самој својој структури, компатибилан је са структуром првог стуба Заједничке пољопривредне политике, али задржава неке постојеће мере пољопривредне политике, које се тренутно имплементирају, укључујући и приказ начина њихове хармонизације са ЕУ комфорним мерама. У том смислу, Национални програм пољопривреде садржи преглед мера директних плаћања и мере уређења тржишта.

У којој мери Србија може да рачуна на европске фондове и пројекте из ЕУ, када је реч о унапређењу сточарства?

Најпре треба направити разграничење појмова у оквиру ЕУ фондова и речи пројеката из ЕУ. Наиме ЕУ поседује различите фондове којима спроводи своју Стратегију Европа 2020. Пољопривреда и рурални развој имају два извора финансирања, тј. два фонда, од којих је само један на располагању за земље кандидате за чланство у ЕУ, и то Европски фонд за рурални развој. Из средстава тог фонда финансирају се мере руралног развоја кроз адекватан програм (IPARD). Програм се спроводи конкурсом за који потенцијални корисници аплицирају у тачно дефинисаним апликационим формуларима у којима дефинишу на коју меру и инвестиције желе да аплицирају и том приликом достављају одређену, конкурсом дефинисану документацију, укључујући и пословни план. Ову фазу код нас често називају пројектом, што је у суштини погрешно, јер се ради о форми захтева за коришћење подстицајних средстава. Када се одобри инвестиција, потписује се уговор од када тече време за реализацију планиране инвестиције. Када се у потпуности заврши инвестиција (изградња, адаптација, набавка опреме, механизације и сл.) кориснику се, након контроле испуњености уговора, врши повраћај средстава.

Сточарство је веома важна грана пољопривреде и као таква има велику подршку у оквиру планираног IPARD програма. У сектору млека специфични секторски циљеви у оквиру ове мере су да се првенствено помогне малим и средњим, али такође и већим, одрживим газдинствима која производе млеко (од 20 до 300 крава) како би достигла стандарде у погледу квалитета производње млека, добробити животиња и заштите животне средине, као и да се унапреди производна инфраструктура и опрема газдинстава, у циљу достизања одрживости и конкурентности. Већа, специјализована газдинства која производе млеко (више од 300 крава) подршку могу да остваре само за инвестиције које се односе на складиштење и дистрибуцију стајњака у складу са стандардима.

Са друге стране, у сектору производње меса, циљеви које се желе постићи овом мером јесу помоћ одрживим малим и средњим газдинствима (20–1.000 говеда; 150–1.000 оваца и коза; 100–10.000 свиња; 4.000–50.000 бројлера) како би достигла стандарде који се односе на добробит животиња и заштиту животне средине, као и да би унапредила производну инфраструктуру и опрему, а у циљу достизања одрживости и конкурентности на тржишту ЕУ. Већа, специјализована газдинства (више од 1.000 говеда, 1.000 оваца, 10.000 свиња и 5.000 бројлера) могу да остваре подршку само за инвестиције које се односе на стандарде ЕУ у вези са добробити животиња и складиштењем и дистрибуцијом стајњака.

Да ли је предвиђена могућност да се та средства, по потреби, користе и за инвестирање и изградњу?

Средства се могу искористити за инвестирање у изградњу и/или реконструкцију и/или опремање објеката или штала за музне краве или другу врсту животиња (свиње, козе, овце и пилићи) укључујући опрему за објекте за производњу млека попут машина за мужу, хлађење млека на газдинству, складишнe капацитетe на газдинству; инвестирање у објекте и опрему за управљање отпадом, третман отпадних вода, мере за спречавање загађења ваздуха, у изградњу и/или реконструкцију капацитета за складиштење стајњака, укључујући специфичну опрему за манипулацију и коришћење сточне хране и стајњака попут резервоара за стајњак, специјализоване опреме за транспорт стајњака. Поред тога, као што је претходно речено, могуће је инвестирати у пољопривредну механизацију (укључујући тракторе до 100 kW) и опрему и у производњу енергије из обновљивих извора на газдинству.

Сви они који се налазе изнад наведених граница могу конкурисати за средства за изградњу и/или реконструкцију складишних капацитета за стајњак и/или специфичну опрему и механизацију за манипулацију и коришћење стајњака, као и за инвестирање у производњу енергије из обновиљвих извора на газдинству.

Сви корисници који се налазе испод наведених граница прихватљивости IPARD програма, предвиђени су, за исту врсту мера подршке, у Националном програму за рурални развој. Поред тога, Национални програм омогућава и набавку животиња која није могућа средствима IPARD програма, чиме се малим произвођачима помаже да постану већи и јачи а тиме стичу право на коришћење IPARD средстава. Ово је посебно важно јер ће средства која се налазе на располагању у оквиру IPARD програма бити знатно већа у односу на националну шему подршке. Сматрам да смо наведеним мерама успели да осликамо реалне потребе Сектора и дефинишемо адекватне мере које ће помоћи реализацију зацртаних стратешких циљева, што ће се константно пратити и анализирати кроз систем дефинисаних индикатора по свакој мери.

[/restrictedarea]

 

Један коментар

  1. Lako je njima oni imaju SIMENS,BOSCH,FORTUNU,GILDEMAJSTER ITD UZMU OD NJIH NJIHOVE DOBITI RECIMO SAMO 1% A TU DOBIT ZARAĐUJE CEO SVET KUPUJUĆI NJIHOVE MIKRONE ZA KILU ZLATA KOJU STVORE I NAŠA ODBEGLA DECA I TIH 2 % KOJE SMO I MI ZARADILI NAMA “VELIKODUŠNO VRAĆAJU”PUSTIMO MI TO NEGO DA MI VRATIMO BAR NEŠTO OD NAŠE PROIZVODNJE A DA TO BUDU MIKRONI PA DA OD TOGA DAMO DA SE VRATE NAŠA DECA I DA IH NAUČIMO DA NA NAŠOJ ZEMLJI A DA IM TO DAMO DA PROIZVODE PORED TIH PAMETNIH MIKRONA KOJE DONOSE ZLATO(NOVAC)PROIZVODE ZDRAVU ŠUNKU,POVRĆE,VOĆE VINO RAKIJU BRENDIRANO I NAŠE I DA IM ONDA SKUPO PRODAJEMO…..ETO TO…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *