Почетна / Свет / Четврта полуга власти САД

Четврта полуга власти САД

Пише Зоран Милошевић
Потпуна контрола над медијима или „четвртом влашћу“ од стране обавештајних служби, атлантистичких институција „светске владе“, банака, корпорација претворила је медије у својеврсну светску политичку „пету колону“. Да ли следи одговор оних који желе мултиполарни свет?

Вашингтон брину две ствари. Прво, када се појави нови од независни САД медиј (али само ако је популаран међу становништвом) и друго, када нека држава прекине да користи долар као средство плаћања и пређе на неку другу валуту. Тек тада се у Вашингтону озбиљно узнемире. Прву тврдњу потврђује и недавна изјава председника Руске Федерације Владимира Путина, који је упозорио да САД „у потпуности контролишу глобалне медије“, преноси портал whatisgood.ru.

СЛОБОДА У РУКАМА МЕДИЈА Многи борци за слободу, пре свега против западног империјализма, али и доминације одређених корпорација или центара моћи, схватили су важност независних и слободних медија. Јер, ТВ станице попут TeleSur, Аl-Mayadeen, Press TV, Russia Today штите слободу много ефикасније од било којег оружја. Данас, познато је, најважнија тачка геополитике је избор између једнополарног света под влашћу САД (што Американци називају „Full Spectrum Dominance“) и вишеполарног света који омогућава неколико центара власти. Са економског аспекта, свет је већ одавно вишеполаран: удео САД у светском БНД чини свега 18 одсто (податак из 2013. године) а према непотпуним подацима, изгледа да је наставио пад и 2014. године. Ако је тако, како онда и даље доминирају светом?

Огромни војни расходи не објашњавају доминацију, па ни страх од војних конфликата које распаљује Америка. Први магични инструмент доминације био је долар, који се штампа по вољи Федералних резерви САД, буквално у неограниченим количинама, без отпора света. Иако је долар само папир, без икаквог покрића у злату или роби, био је прихваћен као светска валута и тако је Америка неограничено пљачкала покорни део планете. Благодарећи долару, САД су организовале „обојене револуције“ и рушилачке акције, а на рачун других држава и народа. Односно, САД такве акције нису ништа коштале. Долар је, дакле, први проблем оних који стварају вишеполарни свет. Друго супероружје којим Америка управља јесу медији, при чему већина аналитичара не схвата колико је важан и значајан њихов утицај. Холивуд је најфантастичнија пропагандна машина у свету. Осваја срца и држи их под контролом намећући своје стандарде у доживљавању реалности. У ове стандарде спадају: начин размишљања, начин одевања, начин исхране, односно сугерисање шта треба јести и пити и … како изражавати неслагање, па и наше са америчком доминацијом („American Way of Life“). Наравно, тако да се протестом ништа не промени. Најбољи пример за ову тврдњу (јер је матрица) представља филм Матрикс. Наиме, када говоримо о невидљивој мрежи која контролише наш живот, овај филм сугерише да живимо у свету обмана и да се ту ништа не може променити.

[restrictedarea]

ПРОПАГАНДА ИЛИ „ЦРНО НОВИНАРСТВО“ Користећи алегорије made in USA, заједно са симболиком и метафорама, постајемо део америчког система. Благодарећи делатности ЦИА, под контролом САД нашли су се сви важнији светски медији. Потпуна контрола над „четвртом влашћу“, како понекад називају медије, од стране обавештајних служби, атлантистичких институција „светске владе“, банака, корпорација, појединих олигарха, претворила их је у својеврсну светску политичку „пету колону“.

У својој књизи Поткупљени новинари (Gekaufte Journa-listen) Удо Улфкоте (напоменимо да је аутор 17 година радио у Франкфуртер алгемајне цајтунгу, једним од значајнијих новина Немачке) наводи да ЦИА плаћа за манипулацију вестима, што је редовна пракса у немачким (али и другим) медијима. Шта се догађа у државама мање моћи од Немачке, може само да се претпостави. Глобална управа над медијима света омогућава САД да бело представе као црно и обрнуто.

Улфкоте је био и саветник у влади Хелмута Кола, председник Фонда „Конрад Аденауер“, добитник је бројних значајних професионалних награда и почасти, а у суштини, како је сам признао, бавио се не новинарством већ пропагандом, односно „црним новинарством“. „Ја сам лагао, продавао, узимао новац и крио од друштва истину. То што сам ја радио није било новинарство, већ пропаганда“, истиче Удо Улфкоте. При томе, он није био доследан. Храбро је објавио подугачак списак новинара заврбованих од обавештајних служби, посебно од ЦИА (сам је био врбован као студент). Потом се појавила нова квалификација за њега од стране колега („пише смешно, нејасним језиком“ и проглашен је „болесним“).

Систем куповине новинара у Немачкој уопште није тајна. Наиме, у свакој важнијој редакцији постоје формулари са пријавама чланака. „Попуниш, пошаљеш у било који фонд који финансира Вашингтон и стићи ће баснословни хонорар, бесплатна авионска карта за САД, плаћен хотел са пет звездица пун прелепих проститутки. А ако имаш проблем са избором теме чланка? Не, то није проблем, одмах се зна шта се од тебе тражи.“ Поред тога, сви уредници, коментатори, колумнисти централних немачких медија су чланови проамеричких организација попут Трилатералне комисије, Аспенског института, Немачког фонда Маршал (иначе амерички штаб) и мноштва других.

Улфкоте је, на пример, у својој књизи признао да су му једном приликом у канцеларију ушла два сарадника немачке тајне службе БНД (основане од стране Американаца – сада је заправо филијала ЦИА) и од речи до речи му издиктирала текст о „тајној либијској производњи хемијског оружја“, под који се потписао. После два дана, све новинске агенције, веће новине у свету, те водеће ТВ станице реемитовале су вест и она је постала основа за агресију НАТО на Либију.

„МИ СТВАРАМО РЕАЛНОСТ“ Посебно је интересантан следећи детаљ. Наиме, Удо Улфкоте је пратио Хелмута Кола током његове посете Јордану. Разговору немачког канцелара са јорданским краљем присуствовао је и председник Израела. Улфкоте је почео да се поздравља са „пријатељима“ новинарима и политичарима (знао је да сви раде за ЦИА, БНД и Мосад) али су му убрзо казали да се врати на своје место јер открива ко од новинара ради за тајне службе, а њих није било мало.

Да би се схватиле димензије контроле над западним медијима, потребно је подсетити се фразе Карла Рова (2004) када је био саветник за безбедност председника САД Џорџа Буша. Тада је рекао: „Ми смо сада империја и стварамо своју сопствену реалност. И док ви проучавате ту реалност, анализирате, ми деламо и опет стварамо нове реалности, које можете проучавати на начин како вама одговара и ништа више. Ми смо ствараоци историје. И вама остаје само да проучавате наше деловање. Поред свега, све вести се стварају на компјутерима са америчким оперативним системима (Microsoft, Apple) и многи корисници, укључујући противнике САД, комуницирају користећи средства и мреже које контролише ЦИА, попут Facebooka, Gmaila итд.“

Иако je, дакле, Америка изгубила економску доминацију, чиме се отворила могућност за стварање вишеполарног света, потребно је размислити шта је најважније у таквом процесу. Наиме, група аутора портала voltairenet.org истиче да се овде економија мора оставити по страни и обратити пажња на медије, посебно на оне под контролом САД, јер они могу затворити овај путић ка праведнијем поретку.

КО НИЈЕ С ЊИМА – ПРОТИВ ЊИХ ЈЕ Јасно је да су амерички медији добили конкуренцију у виду, пре свега, телевизијских станица Russia Today и Press TV, али је то само шака песка за цунами који би уздрмао медијску империју САД. Russia Today планира да ускоро покрене програм на немачком и француском језику, што јесте нешто, али није довољно. Заиста је парадокс да је централни елемент америчког савременог мита – слобода медија, које нема! Иначе, сви алтернативни извори информација представљају велику опасност за монопол САД, који користе за приказивање стварности како одговара Вашингтону. Зато Америка представља у црном светлу све своје конкуренте (руска, кинеска и ко зна све која „мафија“, „терористи“, „диктатори“ итд. само су неке квалификације противника). Суштински, алтернативни медији и независни новинари нису ништа друго до интерпретатори догађаја на другачији начин од америчког. Но, са аспекта САД, ко није са њима – тај је против њих. Зато очување монопола над гласилима представља важан фактор у америчкој политици.

Према мишљењу аналитичара руског портала voprosik.net, државе које желе мултиполарни свет морају деловати у сфери медија не само стварањем добрих гласила код себе него и у иностранству, посебно у земљама где доминирају амерички медији. Занимљиво је да често независни новинари, писци и научници, у суштини, за медије раде бесплатно, само из моралних убеђења и осећања дуга према друштву. Многи од њих, посебно на постсоцијалистичком простору, живе као прогнаници у крајњој материјалној беди. Међутим, њихов ум и њихово знање су драгоцени за отпор диктату САД. Њихов ангажман, и поновно указивање да су важни у стварању праведног света, наравно и одређеном материјалном надокнадом, представљају убојито средство за рушење америчке доминације (Full Spectrum Dominance). Отпор је стање и расположење духа. Ако наше расположење буде униполарно, и свет ће бити такав.

Систем рејтинга – начин контроле

Први шеф ЦИА, Ален Далас, стратегију деловања САД описао је на следећи начин: замена правих вредности – лажним; потом, убедити становништво да верује у те нове „вредности“. Истомишљенике није тешко наћи, нарочито ако се додели који долар. Реч је о грандиозном систему преусмеравања рада уметника, књижевника, новинара, научника и других да би се постепено унеле и потом „цементирале“ нове, неприродне вредности у свест људи. Американци, заправо, само подржавају оне „независне“ уметнике, политичаре, књижевнике, научнике, просветне раднике и остале који прихвате да пропагирају и уносе у систем вредности култ секса, насиља, садизма, издаје, педофилије, содомије…

Зашто се људи ретко запитају због чега ТВ станице приказују тако много емисија које фалсификују, изврћу историјске чињенице, затим различите ријалити програме који изазивају згражавање и уносе нове нетрадиционалне норме понашања? Заправо, те „вредности“ народу намећу САД преко „(пот)купљених“ медија.

Даље Американци те медије популаризују преко система рејтинга, тј. гледаности или слушаности, читаности, што ради опет америчка компанија TNS. Што је рејтинг неке емисије или ТВ станице виши – скупља је реклама, а сам рејтинг се постиже пуштањем свега неприродног и ненормалног. Затим, преко агентуре у медијима (највећи број главних уредника и директора медија усавршавао се на Западу, односно прошао је индоктринацију па „искрено верује у то што ради“). Трећи је систем грантова, односно доделе великих сума новца одређеним гласилима преко различитих конкурса и програма, при чему се подразумева адекватно идеолошко и вредносно понашање.

Медији под америчком контролом служе да прикрију окупацију неке државе (да људи не схвате да им је држава окупирана, а ресурси отети) да помогну у њеној ликвидацији, те у уништењу (геноциду) народа, наводи портал rusnod.ru.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *