Почетна / БРОЈ 364 / БРАНА ЦРНЧЕВИЋ /1933–2011/ Криза, а ми шворц

БРАНА ЦРНЧЕВИЋ /1933–2011/ Криза, а ми шворц

ПОВОДОМ ЧЕТВРТЕ ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ

Пише Проф. др Оливер Антић
Андрићевски речено, Црнчевић је најчешће своје незадовољство стварношћу сликао црним бојама (и презиме је знамење) али не да би порекао стварност… Све што је написао поседује ванвременску актуелност, шарм који плени и оплемењује, чак и зачуђујућу оштрину коју песак времена не отупљује, већ наново оштри

Пре четири године, 14. априла, напустио нас је наш највећи афористичар, аутор који се у свакој књижевној форми доказао као један од највећих, било као песник, писац за децу, драмски или романописац, било као колумниста, приповедач, или велемајстор кратке приче – Брана Црнчевић. Многи га памте и као искреног родољуба, непоколебљивог хуманисту, а наша политичка сцена и по томе што је свој огромни интелектуални капацитет уградио у оснивање Српске напредне странке.

Када су стари Римљани желели да неком искажу велику почаст, али и да истакну блискост, уз његово име би додали noster, наш. Наш Брана је годину дана пре свог одласка, у књизи Шта има, дао једној краткој причи наслов „Криза, а ми шворц“.  У тој причи нас подучава да ако сви око нас полуде, а ми се правимо паметним, онда смо стварно глупи. Треба, ради преживљавања, да се прилагођавамо, што је и основна политичка мудрост, али, како истиче, не и по цену да будемо подлаци. „Кад те енглески амбасадор зове на чај, не прави се да си Енглез, он зна да ниси. Не доказуј Американцу да си Американац, Французу да си Француз, Немцу да си Немац, Европи да си Европљанин. Шта ћеш им такав? Ако се одричеш својих, како и зашто да ти верују? Уосталом, имај на уму и то да ‚што смо ближе Европи, она је све даље‘.“ Међутим, Брана је био у Европи одувек, па и 1999. године, али не у оном друштву које је нас и њега засипало бомбама, већ у највишем, правом европском друштву. Те несрећне године је, наиме, у Немачкој изашла књига Фридмана Шпикера Афоризми у светској књижевности (Aphorismen der Weltliteratur) у којој је наш Брана (и нико други) са својих десет афоризама, у друштву са Френсисом Беконом, Рошфукоом и Паскалом, са Џонатаном Свифтом, са Гетеом, Новалисом, Шопенхауером, Леопардијем, Ешенбахом, са  Семјуелом Батлером, Марком Твеном, Ничеом и Оскаром Вајлдом, Бернардом Шоом, Полом Валеријем, Кафком, Канетијем, Петером Хандкеом. Sapienti sat, рече поодавно комедиограф Теренције Афер, али проблем је у првој речи.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *