Амерички сан о посебности

Пише Зоран МИЛОШЕВИЋ
Идеја о „америчкој посебности“ основа је на којој САД граде морално оправдање за наметање идеја које они сматрају за једине исправне читавом свету. Пошто су њене вредности изузетне, и сама Америка је изузета и изнад закона. И сопствених, и туђих, и универзалних. Управо то јој даје за право да чини шта хоће са остатком света

Америчка посебност представља екстремну идеологију која се крије иза различитих тврдњи које чине америчку идеологију или вредности. Ова идеологија довела је до две важне тачке ослонца: америчког месијанизма и америчке есхатологије. Амерички месијанизам претендује да обухвати не само грађане САД већ и других држава. Американци у оквиру овог схватања себе доживљавају као „спасиоце света“, што се у пракси претворило у Pax Americana. Папа Лав XIII у енциклики Testem benevolentiae nostrae америчку посебност назвао је јерес („јерес американизма“) вероватно имајући у виду њихову посебност у црквеној сфери.

Америчка изузетност (American exceptionalism) је схватање које тврди да САД заузимају посебно место међу државама, односно Американци међу народима, због свог националног духа, те политичких и религиозних институција које су формирали. Извори овог мишљења смештају се у 1630. годину, када је објављена књига Џона Винтропа „Град на брду“, мада има мишљења да је творац става Алексис де Токвил, који је тврдио да САД заузимају посебно место, јер су створиле прву функционалну представничку демократију. Вера у америчку посебност више је одлика припадника конзервативне (англосаксонске популације) него следбеника либералне (јеврејске) идеологије. Лидер конзервативаца Мајк Хакаби мисли да би „негирање америчке посебности значило у суштини одрицање од срца и душе овог народа“.

Америчка историчарка Дороти Рос сматра да постоје три варијанте развоја америчке посебности. Прво, амерички протестанти сматрају да амерички прогрес доводи до хришћанске хиљадугодишње доминације, друго део Американаца повезује своју историју са развојем слободе у Енглеској и чак предлаже повратак традицијама тевтонских племена, која су освојила Римску империју. Треће, део Американаца верује у „хиљадугодишњу доминацију“ Америке, која ће онемогућити распад човечанства.

[restrictedarea]
Додатна вредност Американаца

Но, најважнији моменат америчке посебности представља тврђење о томе да се САД и њихово становништво разликује од других народа поседовањем виших квалитета, што се огледа у прихватању очигледних истина као што су слобода, неотуђива права човека, демократија, републиканизам, преимућство закона, грађанске слободе, свеопште благостање, праведност, приватна својина и уставно право.

Критичари америчке посебности сматрају да је ово очигледан пример шовинизма и национализма. Наиме, то није нова идеја и постоји или је постојала у Великој Британији, Француској и нацистичкој Немачкој. У сваком случају, било је држава које су себе сматрале посебним и тим тврдњама ослањале су се на митове и узвишене националне циљеве.

Многи научници су прихватили образац америчке посебности који је развио политиколог са Универзитета Харвард, Луис Харц, у раду „Либералне традиције Америке“ (1955). Харц тврди да у америчком политичком животу фактички није било левих (социјалистичких) и десних (аристократских) елемената, који доминирају у другим државама, јер су у колонијалној Америци одсуствовале феудалне традиције, које су утемељивале државну религију, а власништво над земљом је производило наследно племство.

Но, током 20. века развила се идеја да су САД посебне због „могућности које пружају“, односно социјалне мобилности (каријера деце без избора родитеља, место становања се посматра само као статистички податак, јер су људи мобилни и прелазе хиљаде километара, статусно – постају важни углед и богатство, јер омогућавају прелазак у вишу класу. Та тежња се описује као „амерички сан“, јер рођење у сиромашним слојевима није препрека за улазак у највише елементе власти или за стицање високог статуса у америчкој култури).

За време председниковања Џорџа Буша, појам „америчка посебност“ је унеколико истргнут из свог историјског контекста и коришћен је за оправдање америчке политике третирања себе као државе која је „изнад закона“, односно на коју се не могу примењивати овоземаљски закони. Следбеник идеје је и актуелни амерички председник Барак Обама, који је на питање новинара априла 2009. године у Стразбуру одговорио: „Ја верујем у америчку посебност, као што Британци верују у британску посебност, а Грци у грчку.“

Америчка есхатологија посматра свет кроз призму америчког секуларизма, односно одсуства теократије. Корен ове идеологије у модернизованој протестантској теологији, која истиче божанско порекло и мисију САД (САД су створене због Божјег промисла, а ради просвећивања неупућених и наводног ослобађања поробљених делова човечанства на Земљи – а како „ослобађају“, видимо у Ираку и Либији). Управо овај део америчке идеологије је највише на удару критике због очигледног лицемерја. Ипак, у оквиру протестантизма нашироко је пропагирана посебност Америке и Американаца, односно њихова богоизабраност, при чему су увек истицани не есхатолошки, већ државни задаци. Према томе, ради се о стављању теологије у службу државне идеологије. Кључна фигура у формирању идеологије богоизабраности Американаца и САД је теолог Џонатан Едвардс (18. век) који је тврдио да се статус „богоизабраног народа“ мења. Тако су некада то били Јевреји, а сада су Американци, који треба „да изграде нови ковчег спасења“. Из теологије, идеја о богоизабраности САД и Американаца је прешла у књижевност и политику. Викторија Павленко са Сибирског универзитета истиче да је америчка идеологија заправо „осавремењена античка филозофија хегемона“.

Амерички културни дарвинизам

Веома је интересантна повест Дмитрија Федоровича Михејева, физичара, који је својевремено провео пет година у затворима Совјетског Савеза, а потом је 1979. емигрирао у САД, где је дуго био у врху америчке науке и политике (англосаксонски део). Радио је у Хадсон институту и у администрацији Роналда Регана, где је био најближи сарадник генерала Вилијама Одоме (шефа Агенције за националну безбедност). У једном интервјуу за портал pravosudovs.livejournal.com објашњава суштину америчке идеологије. Ту идеологију заправо су формирали Англосаксонци (белци, протестанти, којих је тек седам одсто у САД) и скривена је у тзв. либерално-демократске вредности.

Михејев наводи да је англосаксонска социјално-политичка филозофија заправо целовит систем. Англосаксонци су створили хијерархију међу народима. То је теорија културног дарвинизма. Према овој теорији, све расе, етничке групе, религије и културе се боре за ресурсе и доминацију, као што то чини појединац у друштву. Конкуренција и супарништво у борби за тржишта, утицај и ресурсе – то је само мека форма еволуционе борбе, која периодично прераста у стадијум рата. На тај начин, насиље, терор и пропаганда су средства еволуције, уз чију помоћ се одабирају најспособнији народи и цивилизације. Најживотнија цивилизација побеђује у борби и „постаје природни лидер човечанства“. У том смислу интересантан је податак да 60 одсто Американаца мисли да је Бог поверио Америци посебну, историјску мисију. Аутор идеје о „сукобу цивилизација“, Семјуел Хантингтон, потекао је из те идеологије, а у свом делу истрајава на посебности и доминацији англо-протестантске културе („њене традиције и вредности су извор слободе, јединства, моћи, процвата и моралног лидерства“).

Америчка епоха идеологије англосаксонизма почела је пре око 400 година када је 30 000 пуританаца населило Нову Енглеску, тј. САД, са циљем да створе теократско друштво. Пуританци су били екстремна секта, која је учила о потреби одрицања од задовољстава (злата, дувана, алкохола, секса …) Лепе жене су сматрали извором греха или следбеницама Сатане, а имају задатак да искушавају слабе. Зато су у раним фазама свог обитавања, према проценама, запалили око 100 000 лепих девојака. Пуританци сматрају да Бог мора да кажњава грешнике (као у Старом завету – Јахве/Јехова) и одбацују мекоћу и љубав Христа. Овај став је заправо веза са Јеврејима, који верују у таквог Бога. То се манифестује и у досадашњој политичкој подршци Израелу од стране америчких конзервативаца.

Доктрина посебности и месијанства САД има принципијелни значај и није могуће доћи на функцију председника државе ако се претходно не потврди приврженост овој доктрини. И када народи који припадају другим религијама и цивилизацијама траже да се Америка одрекне политике посебности, односно месијанства и лидерства, односно политике изградње Новог светског поретка – траже немогуће.

Шпанци, Немци и Французи тешка срца су прихватили доминацију Англосаксонаца. Када је реч о Русима, јасно је да не желе да се боре за неко високо место у хијерархији Англосаксонаца, већ инсистирају на једнакости и равноправности разних култура и цивилизација. Због тога су опасни за Англосаксонце, јер представљају суштинску претњу самом њиховом постојању и доминацији. Англосаксонци такво размишљање Руса доживљавају као суштинско, егзистенцијално угрожавање, због чега наваљују да униште Русију као државу и Русе као носиоце таквих вредности. Англосаксонци настоје да руски модел организације друштва дискредитују (тврдњама да је најкорумпираније, најреакционарније и најагресивније).

Американци ће победити ђавола

Англосаксонци сматрају да је Бог створио човечанство ради експеримента, при чему није све пошло по његовој вољи. Један од најмоћнијих анђела се побунио против Бога и постао је цар зла. Он је завео Адама и Еву, створио болест, смрт, природне катастрофе, хаос… Англосаксонци верују да само САД могу спасти човечанство од зла. Иако се служе демократијом, они не верују у демократију. Верују у елитизам, тј. поделу човечанства на изабране и масу. Сматрају да је највећи део људи по природи лењ, глуп и покоран.

Дмитриј Михејев, када је у питању Русија, саветује следеће: „Русија није у обавези да се просто супротставља Англосаксонцима, већ мора дати свету алтернативу и привлачнији цивилизацијски образац. Уместо расно-културне хијерархије, равноправност свих раса и култура, уместо социјалног дарвинизма и борбе за ресурсе и доминацију, сарадњу и узајамно обогаћивање. Уместо екстремног индивидуализма – идеју самореализације личности у колективу. Уместо неограничене неједнакости у поседовању имовине и новца, разумну једнакост и социјалну бригу за слабе и немоћне. Русија мора понудити алтернативу и англосаксонском алтруизму (жртвовање своје снаге и средстава на основу реципроцитета) у виду безусловног алтруизма словенско-православне цивилизације. Наш идеал и главна вредност треба да буде хармонија са људима и природом.

Данас у САД постоје бројни научници који покушавају да угасе мит о америчкој посебности јер се ради „о дефекту који је наслеђе Хладног рата“. Левичари су први започели критику америчке посебности. Тачније, то је учинио Хауард Зин у књизи „Народна историја САД“ (прво издање се појавило 1980. године) у којој тврди да у америчкој историји постоје таква неморална дела да она не може бити образац доброте. Такође америчка посебност није нити може бити божанског порекла, јер су Американци били све само не милостиви и праведни, посебно када су имали посла са Индијанцима, али и са другим народима. Амерички теолог Рајнхолд Нибур сматра да схватање да су Американци посебни води моралној деградацији. Они који су себе сматрали посебним, бацили су атомске бомбе на народ који је капитулирао, водили све само не моралне ратове у Кореји и Вијетнаму… Такође, Американци су градили став да су посебни јер су моралнији од комуниста и СССР, али су потом извршили неморалне агресије на Југославију, Ирак…

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Одлична и веома значајна тема, о којој се, у пробиљу које-чега, премало говори и зна ? Јер та `посебност`, није само сан, већ `вера` која је `сложена` не само у умовима већ и у срцима милиона Американаца ? А из срца, у којем бујају опаке страсти – проистичу сва зла на овоме свету ?
    Упућени кажу, да се Стаљин, у зиму 1941.г. запитао, како је то Византија, за више од хиљаду година надживела западно римско царство, а његов СССР, тек након две деценије од постанка – већ је под опсадом и искушењима опстанка ?
    А Византија – Источно римско царство, од настанка Константинопоља у 4. веку, па све до друге половине 9. века, имала је јака искушења, – борбу Православља са јересима и тек су пред полазак св. солунске браће у мисију код Словена, те борбе окончане, тријумфом Православља ?!
    А код Американаца, за 400 година, – колико они тврде да постоје, колико је било сличних бар, – “борби мишљења” ?
    Иронично, прва штампана књига у `Америкама` је била – “Лествица” Св. Јована Лествичника, на шпанском језику (`словенски` преводи те знамените књиге постоје од 10. века, и била је позната Св. Сави и Немањићима ?!), а питање је, колики `промил` Американца о њој уопште нешто и зна ?
    Јер, да бар Амерички теолози и `теоретичари` познају ту књигу, која је вековима била широко присутна код Византинаца, нашли би да је та “посебност” заправо друго име за најопакију страст – гордоумље, умишљеност, надменост, бахатост, ароганцију итд. ? И та страст, као једина и највећег “праведника” може да `обори`, као што је збацила и Сотону ? Њена мајка је – превелики `его` – сујета, самољубље, хвалољубље итд. ?
    Траги-комично звучи `опчињеност` неких овдашњих политичара (америчким) протестантизмом – који га такорећи, уопште и не познају … Амерички, као и други протестанти, пуно читају и `студирају` Свето Писмо, што уопште није лоше. Проблем је у – тумачењу ?! Православље сматра, да је Јевађеље – `приручник` за живот и његово разумевање се повећава са испуњавањем Божјих заповести ?! / Блажени су, који знајући га, по њему и поступају ?!/ А сујетни, који траже у Писму оно што њих интересује – најчешће оправдања, налазе у томе `помоћника` – ђавола, који не да мрзи `религије` већ просто – `обожава` оне или онаква тумачења, која њему највише одговарају ?! А то је прелест, од гордоумља, која је `изродила` толико опаких јереси ?!
    Правослаље је, одавно одбацило као опасно погрешна разна гностичка учења ? А она су почела наново да бујају код разних тајних друштава ?
    Чак је РКЦ, пре више векова одбацила јерес “алумбрадоса” – који су, угађајући властитој сујети, сматрали, да када њихови `изабрани` достигну `највиши степен` неке своје `лествице` – постају изнад свих земаљских закона, верских или моралних норми ?!
    А многа таква `друштва` нашла су – најплодније `тло`, управо у САД ?
    Звучи `познато` ? -Такви `степени` и – понашања ( по делима се препознаје ) ?
    Велика је тема, а разговор о њој уопште не би шкодио, – напротив ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *