Почетна / БРОЈ 363 / Амерички сан о посебности

Амерички сан о посебности

Пише Зоран МИЛОШЕВИЋ
Идеја о „америчкој посебности“ основа је на којој САД граде морално оправдање за наметање идеја које они сматрају за једине исправне читавом свету. Пошто су њене вредности изузетне, и сама Америка је изузета и изнад закона. И сопствених, и туђих, и универзалних. Управо то јој даје за право да чини шта хоће са остатком света

Америчка посебност представља екстремну идеологију која се крије иза различитих тврдњи које чине америчку идеологију или вредности. Ова идеологија довела је до две важне тачке ослонца: америчког месијанизма и америчке есхатологије. Амерички месијанизам претендује да обухвати не само грађане САД већ и других држава. Американци у оквиру овог схватања себе доживљавају као „спасиоце света“, што се у пракси претворило у Pax Americana. Папа Лав XIII у енциклики Testem benevolentiae nostrae америчку посебност назвао је јерес („јерес американизма“) вероватно имајући у виду њихову посебност у црквеној сфери.

Америчка изузетност (American exceptionalism) је схватање које тврди да САД заузимају посебно место међу државама, односно Американци међу народима, због свог националног духа, те политичких и религиозних институција које су формирали. Извори овог мишљења смештају се у 1630. годину, када је објављена књига Џона Винтропа „Град на брду“, мада има мишљења да је творац става Алексис де Токвил, који је тврдио да САД заузимају посебно место, јер су створиле прву функционалну представничку демократију. Вера у америчку посебност више је одлика припадника конзервативне (англосаксонске популације) него следбеника либералне (јеврејске) идеологије. Лидер конзервативаца Мајк Хакаби мисли да би „негирање америчке посебности значило у суштини одрицање од срца и душе овог народа“.

Америчка историчарка Дороти Рос сматра да постоје три варијанте развоја америчке посебности. Прво, амерички протестанти сматрају да амерички прогрес доводи до хришћанске хиљадугодишње доминације, друго део Американаца повезује своју историју са развојем слободе у Енглеској и чак предлаже повратак традицијама тевтонских племена, која су освојила Римску империју. Треће, део Американаца верује у „хиљадугодишњу доминацију“ Америке, која ће онемогућити распад човечанства.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. Одлична и веома значајна тема, о којој се, у пробиљу које-чега, премало говори и зна ? Јер та `посебност`, није само сан, већ `вера` која је `сложена` не само у умовима већ и у срцима милиона Американаца ? А из срца, у којем бујају опаке страсти – проистичу сва зла на овоме свету ?
    Упућени кажу, да се Стаљин, у зиму 1941.г. запитао, како је то Византија, за више од хиљаду година надживела западно римско царство, а његов СССР, тек након две деценије од постанка – већ је под опсадом и искушењима опстанка ?
    А Византија – Источно римско царство, од настанка Константинопоља у 4. веку, па све до друге половине 9. века, имала је јака искушења, – борбу Православља са јересима и тек су пред полазак св. солунске браће у мисију код Словена, те борбе окончане, тријумфом Православља ?!
    А код Американаца, за 400 година, – колико они тврде да постоје, колико је било сличних бар, – „борби мишљења“ ?
    Иронично, прва штампана књига у `Америкама` је била – „Лествица“ Св. Јована Лествичника, на шпанском језику (`словенски` преводи те знамените књиге постоје од 10. века, и била је позната Св. Сави и Немањићима ?!), а питање је, колики `промил` Американца о њој уопште нешто и зна ?
    Јер, да бар Амерички теолози и `теоретичари` познају ту књигу, која је вековима била широко присутна код Византинаца, нашли би да је та „посебност“ заправо друго име за најопакију страст – гордоумље, умишљеност, надменост, бахатост, ароганцију итд. ? И та страст, као једина и највећег „праведника“ може да `обори`, као што је збацила и Сотону ? Њена мајка је – превелики `его` – сујета, самољубље, хвалољубље итд. ?
    Траги-комично звучи `опчињеност` неких овдашњих политичара (америчким) протестантизмом – који га такорећи, уопште и не познају … Амерички, као и други протестанти, пуно читају и `студирају` Свето Писмо, што уопште није лоше. Проблем је у – тумачењу ?! Православље сматра, да је Јевађеље – `приручник` за живот и његово разумевање се повећава са испуњавањем Божјих заповести ?! / Блажени су, који знајући га, по њему и поступају ?!/ А сујетни, који траже у Писму оно што њих интересује – најчешће оправдања, налазе у томе `помоћника` – ђавола, који не да мрзи `религије` већ просто – `обожава` оне или онаква тумачења, која њему највише одговарају ?! А то је прелест, од гордоумља, која је `изродила` толико опаких јереси ?!
    Правослаље је, одавно одбацило као опасно погрешна разна гностичка учења ? А она су почела наново да бујају код разних тајних друштава ?
    Чак је РКЦ, пре више векова одбацила јерес „алумбрадоса“ – који су, угађајући властитој сујети, сматрали, да када њихови `изабрани` достигну `највиши степен` неке своје `лествице` – постају изнад свих земаљских закона, верских или моралних норми ?!
    А многа таква `друштва` нашла су – најплодније `тло`, управо у САД ?
    Звучи `познато` ? -Такви `степени` и – понашања ( по делима се препознаје ) ?
    Велика је тема, а разговор о њој уопште не би шкодио, – напротив ?

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *