Почетна / Колумне / Зулум чинили, па заборавили

Зулум чинили, па заборавили

Драгомир Антонић 

У „жутој влади из сенке“ окупило се кусо и репато, од зла оца и још горе мајке, без имало срама. Поново би да владају. Онако из потаје

Зашли смо у трећу недељу Часног поста. Недеља се зове Крстопоклона, јер се у недељу, током Свете литургије, пред вернике износи Часни крст. Март месец се по народном веровању замишља као стара баба која има непредвидљиву ћуд, и зове се Баба Марта.

 

ЧИНИЛИ ПА ЗАБОРАВИЛИ Кроз историју, ближу и даљу, Србима се овог месеца много шта догађало –  НАТО злочиначко бомбардовање, убиства Зорана Ђинђића у Београду и Слободана Милошевића у Хагу, погром Срба на Косову и Метохији 17. марта 2004. – поменућу дешавања у последње две деценије. Има ли то неке везе са превртљивом Баба Мартом, или са римским Мартовским идама, или је у питању (не)обична подударност па нека наука, званична или алтернативна, распетљава.

Чињенице су чињенице. Најновија је добијање „жуте владе у сенци“. Све док није објављен њен састав, понеко је могао од „владе у сенци“ нешто да очекује. Када су објављена имена и презимена „осенчених“ министара, обичан човек, смртник, Србин који живи у Србији могао је само да се прекрсти и левом и десном руком, да се упита сања ли или је у питању комерцијални телевизијски програм. Боже ме сачувај и саклони. У „влади“ се окупило кусо и репато, од зла оца и још горе мајке, без имало срама. Зар нису до пре две-три године као званична влада зулум по Србији чинили? Чинили па заборавили. Сад би поново да владају. Онако из потаје. Није ни актуелна влада нешто у шта грађани Србије могу имати поверења. Њој је важније тапшање по рамену и хвала странаца него брига о сопственој држави и својим грађанима. Добровољно се одриче Косова и Метохије, бездушно пљачка пензионере, просветне и здравствене раднике, распродаје војно наоружање, уништава пољопривреду и припрема продају неколико преосталих државних предузећа. Најновије игранке око цене струје показују да влада, односно министар Душан Вујовић, безочно лаже грађане, да их „не би оптерећивао“. Обичном човеку мора бити мучно кад види и чује шта говоре министри. Из сенке или из власти.

[restrictedarea]

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ПОЛИГОН Србија је експериментални полигон америчке политичке науке. Овога пута се у пракси проверава теорија: како да изгубиш изборе а останеш на власти! Без употребе силе или насиља. Нема пуча. Нема државног удара. Нема санкција. Нема стране интервенције. Све се одвија демократски и без потреса. Погледајмо чињенице.

Српска напредна странка је на регуларним изборима освојила велику и сигурну већину у парламенту. Самостално је могла да формира владу. Одлучила се за коалицију. Није неуобичајено. Оно што је ново јесте постављање на министарска и друга важна места у државној управи особа које су биле део претходног владајућег естаблишмента или су доведене из иностранства после завршених избора. Током изборне кампање те особе нису помињане. Какве сличности има Кори Удовички са напредњацима? Откуд Душан Вујовић министар финансија? Да не помињем Лазара Крстића. Како Марко Благојевић постаје директор Канцеларије за обнову? Дијана Драгутиновић помоћник Јоргованке Табаковић? О ресорима за сарадњу са евроунијатама није потребно трошити речи. Све су даме годинама у власти. Погледајмо државне секретаре, помоћнике, шефове кабинета, директоре јавних предузећа и доћи ћемо до парадоксалне ситуације. Они чије су странке убедљиво изгубиле изборе, неке нису прешле ни цензус, а поједине, као Г17, престале да постоје, поново су на важним државним или јавним положајима. Српски речено, поново су на власти. Близу власти су појединци или фирме које сарађују са владом: Беба Поповић са својом фирмом наводно је припремао посете премијера. Фирма Божидара Ђелића биће укључена у продају „Телекома“.

ПРЕВРТЉИВ ЈЕ МЕСЕЦ МАРТ Поново се помиње име Мирољуба Лабуса, који ће руководити или препоручивати кадрове за владин тим за разношење, који је установио Блер. У разношењу има дебелог искуства. Оно што је он разнео или разбуцао у Србији  мало је ко могао. Додајмо томе Влаховића, Питића… који, када не певају у кафани, деле савете премијеру о опоравку привреде, којом су, иначе, управљали. Резултати познати. Скандал  Обрадовића из ЕПС-а са кинеским амбасадором је заборављен. Уз саветнике типа Гузенбауер, Строс-Кан, Фратини, Блер слика је потпуна. Оно што су бирачи 2012. године изабрали нема никакве сличности са оним што су данас добили. Амбасадори Квинте или Кунта-Кинте могу бити задовољни. Експеримент како стварно променити изборну вољу демократским путем а да се споља ништа не примети успео је. Премијер важи за човека који влада, о свему одлучује, држи све полуге власти. У стварности, моћ је распоређена на друга места. Зато онима који су ово смислили није више потребна ни уобичајена опозиција. Шта ће им? Своје проверене кадрове задржали су на позицијама моћи. Премијера и његову владу ће хвалити. Док буду хтели. Кад не буду, неће бити потребни избори. Довољна је реконструкција. Превртљив је месец март, мада понекад и април уме да изненади.

Јавио ми се пријатељ. Рече да више не помињем наше заточенике, Радована Караџића, генерале Младића, Толимира, Лазаревића, Павковића, Беару и друге. Извињавам се. Молимо се за њих. Молимо се за нашу власт да се одупре свим притисцима. Да схвати ко су јој пријатељи, а одакле прети опасност.

 

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *