Почетна / Други пишу / Загреб уцењује међом

Загреб уцењује међом

Хрватска намерно одуговлачи са преговорима о утврђивању граница са Србијом. Загреб очекује да Брисел изврши притисак на Београд да се иде на суд у Хагу

Још нема помака у преговорима Србије и Хрватске око тога да се спор о међудржавној граници на Дунаву реши у Хагу, међународном арбитражом, како је предложио Загреб.

Како сазнају „Новости“, Београд не одбацује могућност да Међународни суд правде или Стални арбитражни суд коначно „пресеку“ ово територијално питање, али ће инсистирати да се најпре исцрпе све могућности за постизање споразума у директним преговорима двеју страна.

Према нашим информацијама, „тактика“ Хрвата је супротна – максимално ће одуговлачити са билатералним решењем, како би Србију довели пред свршен чин. Јер, са нерешеним питањем граница не може у ЕУ. Загреб рачуна и на притисак из Брисела на Србију да се две земље поново нађу на суду у Хагу.

Због тога Загреб никако не заказује нови састанак Међудржавне комисије за границе, која се последњи пут састала пре скоро четири године, у септембру 2011!

Како нам је речено у Министарству спољних послова, Србија је чврсто уверена да је њено становиште о државној граници са Хрватском чињенично и правно утемељено и сматра да до споразума може да дође у билатералним преговорима:

– Наш став је заснован на административној граници између две федералне јединице бивше СФРЈ, утврђеној Законом о установљавању и устројству Аутономне покрајине Војводине из 1945.

Овим Законом, граница иде средином реке Дунав, и на томе инсистира Србија, док се Хрвати позивају на аустроугарске катастарске књиге.

Професор међународног права Тибор Варади не искључује опцију по којој би, како Србија буде напредовала ка Бриселу, на њу из ЕУ јачао политички притисак да арбитражом реши спор са Хрватском:

– Захтев за утврђивање границе морају споразумно да поднесу обе стране. И једна и друга држава бирају по једног судију, док трећег делегира сам суд. Позиција Србије да граница иде средином реке утемељена је у међународном праву, а видећемо које ће аргументе изнети Загреб – каже нам Варади.

СПОРНО 50 КИЛОМЕТАРА

Хрватска оспорава око 50 км од 138 км границе на Дунаву. Реч је о, углавном ненасељеним, шумским и мочварним подручјима која припадају општинама Сомбор и Апатин, као и о Вуковарској и Шаренградској ади у општинама Бач и Бачка Паланка.

5 коментара

  1. A sta je radio SRPSKI politicki vrh kada su Hrvati ulazili u „famoznu“ Uniju???
    Lizali su str……………. Zagrebu i Briseli!!! Zbog cega? Sta su time dobili…………
    Onda su morali da “ cementiraju“ granice sa Hrvatskom!
    Za cije interese se bore Srpski politicari od poslije MILOSEVICA.????

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Nećete u EU dok ne riješite i posljednje pitanje sa Hrvatskom , pa tako i pitanje granica.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. Ако постпетооктобарци који настављају петооктобарску политику уништавања Србије тврде да се нешто мора и дозвољавају да их неко уцењује уласком у ЕУ конц. логор, поручујем им да слободно могу да игноришу уцене и да се праве луди јер пре или касније силом ћемо бити натерани и ми и Швајцарци и Норвежани да се „прикључимо“. Само лудак може да допушта да распродаје земљу не би ли ушао у концентрациони логор. Шта рећи?

    Thumb up 0 Thumb down 0

  4. Odavno se stvara elita koja je na vlasti i koja je podrepaška,ketmanska.Najviše zla Srbi rade Srbima,a narod ćutke to posmatra jer jedva preživljava,što nije razlog da ne spoznaje da bez slobode nema ničega,pa ni ćutanja.Razmišljanje se uči kao i sve ostalo, kao i način suprotstavljanja bahatim i prodanim dušama, mada to bili i Srbi i najbliži rod.Kao prvo tražimo da se u svim važnim pitanjima raspisuje referendum,a ako na to ne pristaju onda nam ostaje samo jedna opcija,a to je kolektivno bojkotovanje apsolutno svega.Kada sve stane kao što su uradili advokati,doći će im možda nešto iz gaća do glave.Više čitajte o vremenima koja su davno prošla, bićete iznenađeni koliko ideja postoji i koji se mogu realizovati na opštu korist.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *