Усташе марширају

 Марко РОКНИЋ 

Хрватска полиција забранила је најављено постројавање црнокошуљаша, јавну реинкарнацију усташке војске, који су, у организацији једне правашке политичке странке, намеравали да на главном загребачком тргу одрже промоцију страначке војске, која негује традиције Павелићевих постројби. Очито је за власт та отворена провокација била превише.

Такав манифестни усташлук још нема право грађанства, па је та “разбијена” војска променила локацију и након фотографисања на гробу “оца домовине” Анте Старчевића, одшетала до шатора у Савској улици, под којим њихови истомишљеници већ четири месеца кампирају, без дозволе те исте полиције, која се не усуди да макне бесправно подигнути шатор са јавне градске површине. Шатор који је постао култно место окупљања најригидније деснице у Хрватској, а којим се већ два пута поносно прошетала и нова хрватска председница Колинда Грабар Китаровић.

Истина, пут су јој утрли највиши представници актуелне социјалдемократске власти, који су понизно свраћали под шатор покушавајући наговорити “кампере” да своје захтеве решавају у институцијама система. Тада очито још нису били ни свесни чињенице да те десничарске фаланге хоће да их деложирају из тих институција и сами се у њих уселе.

Док је хрватски државни врх плашио народ Шешељем, нису ни приметили да им властити мангупи раде о глави, да им ветерани из Савске црном крпом машу пред носом, Главаш прави перформансе у парламенту, полиција под окриљем ноћи скида усташке натписе по Сплиту, а највећа опозициона странка ХДЗ, чија је победа на следећим парламентарним изборима сасвим изгледна, шири говор мржње. Актуелна власт у Хрватској као да је преспавала то буђење зла у властитом дворишту.

Штавише, по оцени упућених, својим нечињењем много су учинили на рехабилитацији усташтва, чији је крајњи циљ успостава неке нове НДХ, којој ништа неће стајати на путу ако Европа заврши на коленима.
У овој ситуацији чини се сасвим примерено сетити се, истина усамљених, упозорења да ће улазак Хрватске у ЕУ бити, у симболичном смислу, задњи ексер у њезин саркофаг.

Иако то и у овом часу делује претерано и катастрофично, процеси у Хрватској звоне на узбуну. У њој су праве усташе толико дигнуле главу да их више ни туристи не могу а да не примете. Они се више не сакривају у мишје рупе, ако су у њима икада и били, не желе више бити у служби разних “техноменаџера” и ‘санадера”. Они хоће, уверени да је поново дошло њихово време, и власт и маст, а поделе на левицу и десницу у хрватском друштву држе превазиђеном камуфлажом, за којом више у Хрватској нема потребе.

Својевремена европеизација хрватске политике, која је била услов за улазак у ЕУ, била је фингирана и користила је стварању Потемкинових села. Социјалдемократија је била, а и данас је, само смоквин лист, којој је десница у Хрватској тек у два изборна циклуса ‘препустила” власт, узимајући предах за коначну победу, која јој се тако неодољиво указује већ на следећим изборима. Социјадемократија у Хрватској глумила је алтернативу том црнилу тако што га је упорно улепшавала и уважавала. Уместо да змију туче у главу, носила ју је у недрима. А ХДЗ је имао идеју “повратка у Европу” само као премоснице да би се вратило у деведесете. Сада сведочимо финализацији тога пројекта који се манифестује кроз потпуну милитаризацију друштва.

У Хрватској су већ дуго националне иконе људи у униформама, они су у првим редовима на политичким скуповима, а војна терминологија доминира политичким говором. Рат се не комеморира већ се слави, десница најављује нови “домовински рат” а лов на непријатеље само што није почео. Срби, Југословени, комунисти, Роми, азиланти, хомосексуалци – опрез!

Хрватски ‘домољуби” су се пробудили и лов може да почне. Само непоправљиви оптимисти могу веровати да та фарса неће завршити трагично.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Komentar/475468/Ustase-marsiraju