Почетна / БРОЈ 360 / Украјина раздора

Украјина раздора

Пише Никола Врзић
Организовани да раздвоје Русију и Европску унију и тиме очувају америчку хегемонију над Евроазијом, украјински Мајдан и сва крв која је из њега проистекла почињу да стварају све већу пукотину у европско -америчком, трансатлантском савезништву. Хоће ли се Европска унија еманциповати од америчког утицаја, или ће остати под НАТО окупацијом  на коју се, уосталом, и обавезала Лисабонским уговором?

Дан пошто је, првог дана 2015. године, Евроазијска економска унија почела да функционише, усред ратова санкцијама и све жешћим претњама због украјинске кризе која је читав свет увела у репризу Хладног рата између руског и евроатлантског света, амбасадор Русије при ЕУ Владимир Чижов изненадио је и европску и светску јавност. Позвао је, као да је због стварања Евроазијске уније био опијен превеликим оптимизмом па је заборавио на узајамне санкције, претње и оптужбе, Европску унију да одбаци економско савезништво са Сједињеним Америчким Државама, и да се окрене Русији: „Мислим да нам здрав разум налаже да истражимо могућност стварања заједничког економског простора у региону Евроазије… Могуће је замислити зону слободне трговине која би обухватила све заинтересоване стране у Евроазији… Да ли заиста мислите да је мудро трошити толико политичке енергије на стварање зоне слободне трговине са САД, када имате много природније партнере на својој страни, ближе кући?“

Идеја успостављања заједничког евроазијског економског простора, иначе, није нова. Писао је о њој, у „Зидојче цајтунгу“ 25. новембра 2010, и тадашњи премијер, данашњи председник Русије Владимир Путин: „Предлажемо стварање хармоничне економске заједнице, која ће се простирати од Лисабона до Владивостока.“

НЕМЦИ ЗАБРИНУТИ АМЕРИКОМ Оно што је, међутим, ново, и што показује да ову идеју Чижов почетком ове године ипак није реанимирао због своје опијености оптимизмом, јесте то што су само месец дана касније за њу почели јавно, и написмено, да се залажу и канцеларка Немачке Ангела Меркел, и председник Француске Франсоа Оланд. Американци су на то залагање одговорили звецкањем смртоносним оружјем и притисцима, Збигњев Бжежински, чије иницијативе имају ту лошу навику да постану окосница званичне политике Вашингтона, припретио је 9. марта са подијума Центра за стратешке и међународне студије и позивом да се „Сједињене Државе активније укључе у обликовање исхода кризе у Украјини“ и, упркос примирју, „оружје ћемо Украјини доставити сами, или са оним нашим савезницима који су вољни да нам се придруже“, на шта је званични Берлин одговорио незванично, преко „Шпигла“: „Немачка влада је забринута. Да ли Американци покушавају да помрсе европске покушаје посредовања (у Украјини) које предводи канцеларка Ангела Меркел?“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *