Почетна / БРОЈ 359 / Teслa, демони и успaвaни грoф

Teслa, демони и успaвaни грoф

Премијера прве опере Светислава Божића у Народном позоришту у Београду
Пише  Смиљка Исаковић

Главни лик, по којем опера носи назив, гроф Сава Владиславић, Џемс Бонд 18. века у време Петра Великог, коме је био десна рука у свему, појављује се накратко. Од његовог бурног живота нема ни трага, јер главни лик у спаваћици код кревета нема никакву битну функцију, осим назива опере. Доминира лик Николе Тесле, кога маестрално глуми и пева млади Марко Калајановић, и то певајући у прози, што је невероватан подвиг, а још певајући да га публика разуме, што се код нас граничи са чаролијом

У суботу 28. фебруара у Народном позоришту одржана је премијера прве опере Светислава Божића „Меланхолични снови грофа Саве Владиславића“. Либрето „опере у седам сновиђења“ је такође написао Божић, користећи песме Дучића, Црњанског, Настасијевића и Дејана Медаковића. Испред ансамбла Опере Народног позоришта, у режији Александра Николића, наступили су солисти Ивaн Toмaшeв (бас – грoф Сaвa) Maркo Кaлajaнoвић (баритон – Никoлa Teслa) Сaњa Кeркeз (сопран – Eлeн, Mузa, Бeлa гoлубицa) Jaдрaнкa Joвaнoвић (мецо – Дeспoтицa, Aнђeo искушeњa) и Нeнaд Чичa (тенор – Влaдaр, млaди Teслa) под управом диригента Ђорђа Павловића. Кoстиме је осмислила Кaтaринa Грчић Никoлић, сцeнoгрaф је Бoрис Maксимoвић, а кореограф Александар Илић. Упрaвa НП пoсeбнo je пoнoснa и штo су сви кoстими и дeкoр изрaђeни у рaдиoницaмa oвe умeтничкe кућe, а управо овај бајковити и фантазмагорични визуелни део је једна од две најјаче карике у опери. Друга је музика. Све остало од публике захтева читање програмске књижице код куће, пре него што се упути у позориште. Главни лик, по којем опера носи назив, гроф Сава Владиславић, Џемс Бонд 18. века у време Петра Великог, коме је био десна рука у свему, појављује се накратко. Од његовог бурног живота нема ни трага, јер главни лик у спаваћици код кревета нема никакву битну функцију, осим назива опере. Доминира лик Николе Тесле, кога маестрално глуми и пева млади Марко Калајановић, и то певајући у прози, што је невероватан подвиг, а још певајући да га публика разуме, што се код нас граничи са чаролијом. Загонетна генеза нове опере о грофу Сави, у ствари о Тесли, лежи у датуму настајања – 2006. година, када је опера завршена, проглашена је за годину Николе Тесле (150 година од рођења) и многи су културни пројекти осмишљени за ову пригоду. Неки су се остварили у 2006, неки нису. Сада је ту додат и гроф Сава, мада лично мислим да је опера о Тесли одлична идеја.

Што се тиче коришћеног материјала Дучића, Црњанског и Настасијевића, могли су се ту наћи и текстови Бодлера, Казанцакиса или Сун Цуа, јер се текст због лоше дикције хора и солиста, са мањим изузецима, није разумео. Можда би било добро да је позориште употребило своју технику и пустило титлове изнад сцене да публици буде јасније ко коси, а ко воду носи. Истакнуту улогу коју има хор у коментарисању радње осмислили су још стари Грци, неколико векова пре наше ере, и овде је спретно искоришћена. Саме хорске партитуре као да су најнадахнутије у овој опери која ће због слушљивости сигурно имати своју публику.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. najzad treba da oživi muzička kritika.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *