Почетна / БРОЈ 361 / Светислав Божић /композитор/ НАД ВИСОКОТУРАЖНОМ ПРАЗНИНОМ НАШЕГ ДОБА

Светислав Божић /композитор/ НАД ВИСОКОТУРАЖНОМ ПРАЗНИНОМ НАШЕГ ДОБА

Разговарала Мила Милосављевић 
Опера Меланхолични снови грофа Саве Владиславића чекала је у фиоци готово деценију, док се у реалном аудио -визуелном слоју није огласила на сцени Националног театра. Отпори, ометања, сваковрсна спотицања пратили су дело све до 28. фебруара 2015. године, када су се завесе тог сна размакле, а Гроф се иза њих огласио, сетан, уморан, тих и онострано забринут, расут по мноштву и другим знаменитим личностима нашега рода, чији текстови и садржаји снова говоре уместо њега

Меланхолија је добро духовно, па и душевно стање, из којег се смирено, не губитнички, сагледава минуло време, слути агонија дневности и магловито назире извесна будућност. Меланхолична личност и меланхоличне пројекције одраз су извесне уредности која је корисна за појединца, а при томе не бремени окружење агресивним наметањем сопствених уверења. То хипотермичко стање свести и смиреноумља корисно је и драгоцено за ово време, које је препуно високотуражне празнине и пренаглашене трубне јеке испразних садржаја и псеудоморалистичких поучанија, каже у интервјуу за „Печат“ Светислав Божић, композитор, професор на Факултету музичких уметности.

Крајем фебруара у Коларчевој задужбини премијерно су изведена његова дела Литургија Светог Јована Златоустог и Чета, а на Великој сцени Народног позоришта у Београду премијера његове прве опере Меланхолични снови грофа Саве Владиславића.

Какве утиске сте понели након премијере своје

прве опере?

Премијера моје опере у Народном позоришту донела је прегршт слојевитих утисака. Најважнији су уметнички и они су у потпуности позитивни и у креативном смислу подстицајни, како за мене као аутора, тако и за извођаче и препуну салу која је овацијама поздравила догађај. Отворено је ново поглавље у животу Опере Народног позоришта у Београду, активиран је елан уметника, пробуђен трагалачки и истраживачки импулс код редитеља, диригента, кореографа, сценографа, костимографа и, најважније, код извођача. На сцени је активно преко 200 актера који не само да певају и свирају већ се промишљено крећу, померају границе кореографске уметности а све то прате инвентивни костими и промишљена сценографија. Либрето опере који сам сачинио представља избор из текстова Јована Дучића, Милоша Црњанског, Момчила Настасијевића и Дејана Медаковића. Наравно, ту је и најбитнији текстуални слој, литургијско штиво Светог Јована Златоустог, исказан кроз основну молитву, Символ вере – Вјерују. Из свега реченог може се наслутити како је сложен овај подухват и како је реч о комплетном уметничком делу које је резултат прожимања неколиких уметности, неколиких дарова појединаца и колектива.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 Биографија

Светислав Божић је редовни професор Факултета музичке уметности у Београду. Аутор је књига, уџбеника, огледа, есејистичких осматрања који се баве хармонијом и много чиме што условљава хармонију како у музици, тако и у преливима којима се музичка хармонија из креативног живота напаја. Написао је преко 220 композиција различитих жанрова (хорских, оркестарских, вокално-инструменталних, камерних и солистичких) не желећи да бројем, већ многоликим осматрањима и огледима приђе тонској суштини. Његова музика је извођена у двадесетак земаља. У тој фреквенцији и на том континуираном замаху његова дела су записана на 14 ауторских ЦД-ова као и на неколико ДВД издања.
Повезао је свој златни студенички период са 10 капиталних дела духовне, али и световно-духовне музике, 13 ауторских концерата у Београду, као и потоње световне просеве који су се одигравали у Москви, Санкт Петербургу, Кијеву, Запорожју, Лондону, Паризу, Вашингтону, Хабаровску, Хирошими, Глазгову, Чељабинску, Софији, Варшави, Бечу, Риму, Трсту, у извођењу врхунских домаћих и страних уметника. Примао је, и много чешће додељивао награде, старајући се као селектор или уметнички директор о уметничком квалитету значајних манифестација као што су: Мокрањчеви дани у Неготину, Фестивал Путевима православља у Новом Саду, Београдске музичке свечаности. Био је члан жирија међународних фестивала у Запорожју (Украјина) Приједору, Бијељини, Нишу, Бањој Луци, Шапцу, Београду.
Држао је мастер клас на Конзерваторијуму Чајковски у Москви, Државном институту за уметност у Владимиру, на Међународном клавирском бијеналу у Бањој Луци…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *