Почетна / БРОЈ 359 / Садомазо Баја Патак и модерна Пепељуга

Садомазо Баја Патак и модерна Пепељуга

Биоскопски хитови: „Педесет нијанси сиве”
Пише Владислав Панов
Екранизација прве из изузетно комерцијалне трилогије књига енглеске ауторке познате под псеудонимом Е. Л. Џејмс, „Педесет нијанси сиве”, светски је биоскопски хит који свуда, на понос и радост и код нас, јури рекорде у гледаности. Вишеструки феномен, овај у сваком смислу анти-филм, нека врста савремене бајке, одушевљава отупеле потрошаче антикултуре у свим њеним нијансама сивила. А следе и наставци…

За мање од две недеље, одмах после светске премијере на Берлинском филмском фестивалу, „најочекиванији филм године“, екранизација истоименог књижевног бестселер штива, преведеног и на наш језик, „Педесет нијанси сиве“ (прва књига из трилогије) освојио је светске биоскопе таквом жестином да је већ у првом викенду и само на америчком тржишту стигао до суме од сто милиона долара. Још тада је два и по пута премашио свој наводни буџет. Пошто је одавно потпуно бесмислено говорити о било ком филму без података о томе колико је зарадио и с обзиром на висину инкаса коју је остварио вреднује се његов значај, статус и учинак,  „Педесет нијанси сиве“ делује као једно од најбољих остварења ове године. Макар ове, а вероватно, што да не, и целе деценије. Његов је продор тако убојит, силовит и „значајан“, узбудљив и забаван приде, да представља замамни зачетак профитабилне филмске трилогије баш као што је случај и са књигама, које су, под псеудонимом Е. Л. Џејмс, задриглу енглеску средовечну домаћицу с вишком килограма и сексуално „провокативном“ маштом претвориле у светску књижевну звезду, која је успела да прода највише примерака у огранку литературе у такозваном меком повезу (јефтина белетристика) од када се штампају оваква издања. И као што у њеном писању, мислима и делима нема ничега што би требало да се сматра књижевношћу, тако ни филм, који је копирао ову матрицу безнадне празнине, стереотипне затупљености токсичне комерцијале западне „уметности“, која воли да се представља као елитни предводник наше цивилизације, нема ничега што филм чини филмом. Шта год да се данас под филмом подразумевало.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *