Подаци тајни постаће јавни

Пише Наташа Јовановић

Да ли ће се наћи неко озбиљан у намери да прочита апел Академије инжeњерских наука и предочи јавности шта ћемо заиста добити предајом стратешки важне компаније у руке страног власника?

Обавезе недавно изабраног приватизационог саветника за Телеком, француске компаније Лазар Фрере САС (Lazard Freres SAS) бар када је реч о првој фази рада, тицаће се процене вредности, економске и правне анализе, анализе тржишта…

Тек након завршетка ове фазе, како је речено  Телекому, у случају да већински акционар донесе одлуку и изабере један од модела приватизације, започеће друга фаза, у којој ће све активности у том процесу да координира и води изабрани саветник, од објављивања позива до затварања трансакције.

Лицитира се да ће продаја да се заврши до краја године, економисти су махом сложни у оцени да је „ово прави тренутак“, а премијер је, позивајући се на договор са ММФ-ом, обзнанио и где ће новац завршити: „Пола ће ићи на враћање суманутих кредита које је узимала претходна власт, а половина на инвестиције.“

Чини се да је продаја предузећа од националног значаја неминовност, која има оправдање, како је објаснио Владимир Вучковић из Фискалног савета, и у чињеници да је достигло свој врхунац и да, будући да се налази на благо опадајућој путањи, не би могло да издржи конкуренцију.

Истина је, нажалост, знатно другачија. Доказа за њу има довољно.

 

КО ЋЕ НАС НАДЗИРАТИ? Чланови Академије инжењерских наука Србије, у саопштењу које је  прослеђено влади и релевантним министарствима, резолутно су се успротивили продаји Телекома.

Указујући на значај ове компаније, АИНС-ови стручњаци подсетили су на чињеницу да је телекомуникациона инфраструктура грађена и унапређивана деценијама, почев од пуштања у рад првог телефона 1883, те да она као таква у тржишним условима тешко може да добије равноправног конкурента, јер су потребне изузетно велике инвестиције да се изгради таква телекомуникациона инфраструктура.

[restrictedarea]

„Укупне инвестиције Телеком Србија групе су износиле 18,8 милијарди динара само у 2013. години, од тога 5,25 милијарди динара у инфраструктуру, а преостало су техничке инвестиције.“

Поред тога, кроз Телекомову мрежу преноси се саобраћај мобилне телефоније и интернета других оператера, Теленора и ВИП-а. СББ и Орион, после Телекома највећи фиксни оператери, такође изнајмљују капацитете фиксне мреже Телекома. АИНС упозорава и да ће, уколико се Телеком прода страном купцу, сав телекомуникациони саобраћај пролазити искључиво кроз мреже страних компанија.

Овај саобраћај, напомињу чланови АИНС-а, укључује комуникацију грађана Србије, државне управе, предузећа, војске и полиције. Надзор и праћење саобраћаја најефикасније могу да се обаве у великим чвориштима фиксне мреже коју управо Телеком поседује. Препуштање комплетне телекомуникационе инфраструктуре странцима угрожава виталне интересе државе, јер ће саобраћај корисника бити тешко заштитити. И обрнуто, уколико се Телеком не прода, корисници за које је важна тајност података могу комуницирати преко Телекомове мреже с обзиром на њену комплетност.

Исто тако, Телеком је једина компанија која, поред СББ-а, може да обезбеди симултани пренос великог броја телевизијских канала, јер фиксна мрежа има знатно веће капацитете од мобилне. Ако се Телеком прода, држава, стоји у саопштењу, неће моћи да спречи иностране групе да потпуно контролишу медијски садржај, а њихови интереси се не поклапају са интересима грађана Србије, а некад су и директно супротстављени.

Када је реч о цени, нивоу инвестиција и квалитету услуга, АИНС подсећа на искуства других земаља и напомиње да у Србији не можемо очекивати више од 3-4 мрежна оператера са значајном инфраструктуром. Наиме, фиксна мрежа захтева велика улагања која су неисплатива већем броју компанија, а број фреквенцијских опсега који су на располагању мобилним оператерима ограничен је на типично три опсега за сваку технологију (мобилна телефонија, мобилни интернет). Картелизација тржишта се лако успоставља када доминира мали број компанија, при чему се те компаније по правилу договарају о ценама, нивоу инвестиција и квалитету услуга. Нереално је очекивати да држава Србија може да утиче на цене, ниво инвестиција и квалитет услуга уколико прода Телеком, а тиме и на заштиту грађана.

 

ПРОФИТ КАО ЛОГИКА Исто тако, уколико се Телеком прода, оператери ће бити вођени само профитом, те за њих успостављање, на пример, брзог интернета у сиромашним општинама и селима неће имати економског смисла.

Продаја би значила и одливање великих средстава из Србије, чије би последице биле даље смањење броја радних места и/или смањење плата и пензија, повећање буџетског дефицита и повећање спољнотрговинског дефицита. Извесно је да би дошло до значајног смањења домаће производње и до увоза иностраних ИКТ производа и услуга, односно, на макроекономском плану, до погоршања спољнотрговинског биланса. Искуства у региону, где је при продаји телекомуникационих оператера отказ добило 50 одсто запослених,  не остављају места за сумњу да би један број од 9 088 запослених у Телекому, од тога око 3 000 инжењера, углавном електроинжењера и машинских инжењера, и 4 500 техничара, могао остати без посла. Уколико нови власник пребаци послове у иностранство, велики број инжењера и техничара који раде за добављаче и подизвођаче Телекома изгубио би послове. Страни купац такође може несметано да извлачи новац из Телекома преко иностраних подизвођача и добављача како би смањио издатке за порез.

Ако Телеком пређе у туђе руке, наводе стручњаци из ове области, неће бити ништа од развоја и производње у области  информационо-комуникационих технологија, јер би се праћење нових технологија, планирање и пројектовање телекомуникационих мрежа, као и избор опреме, потпуно иселили у иностранство. Тако би се смањио ниво знања домаћих стручњака, а они најбољи би одлазили у иностранство, јер би ниво посла овде био везан само за техничку подршку.

Коначно, Академија инжењерских наука Србије изразила је спремност да као компетентно саветодавно тело помогне својом стручношћу и знањем Телекому Србија у континуалној изградњи и модернизацији телекомуникационе инфраструктуре и припадајућих услуга.

Зашто је у сенци бесмислених спекулација о економским и сваким другим предностима продаје Телекома остало усамљено мишљење највећих стручњака из ове области? Да ли ће се наћи неко озбиљан у намери да прочита апел Академије инжењерских наука и предочи јавности да ће предајом стратешки важне компаније у руке страног власника Србија од економски измрцварене постати економски поробљена земља која је једним потезом избрисала и последње трагове суверенитета? Треба ли очекивати неки драматичан заокрет?

Највећи регионални инвеститор

Према подацима Агенције за привредне регистре Републике Србије, Телеком је по приходу на четвртом месту међу привредним друштвима у Србији у 2013. години, а по нето добити је на другом месту. Приход Телеком групе износи око 12 одсто прихода у буџету Републике Србије. Анализом података агенције Дилоит (Deloitte) објављеним у ТОП 500 за 2012, Телеком је у Централној Европи (17 земаља) на шестом месту по нето добити у области технологија, медија и телекомуникација. На Дунавском бизнис форуму је проглашен за највећег регионалног инвеститора 2014. године.

По мери закона

АИНС упозорава да, по Уставу и Закону о приватизацији, није могуће продавати добра у општој употреби, а то је свакако инфраструктура Телекома, те да је продаја Телекома тако незаконита.

„Продаја Телекома је такође у супротности и са Законом о електронским комуникацијама, јер не обезбеђује развој телекомуникација и информационо-комуникационих технологија у Србији. Уз то, она суштински одудара од Стратегије развоја електронских комуникација у Републици Србији од 2010. до 2020. године и од Стратегије повећања учешћа домаће индустрије у развоју телекомуникација у Републици Србији, које је донела Влада Републике Србије.

Такође, и продаја мањинског пакета акција Телекома уз већинска управљачка права страног партнера, тврде у АИНС-у, није у складу с законима Републике Србије, а у практичном смислу не представља мање штетно решење од продаје већинског пакета акција Телекома.

[/restrictedarea]