Пикети: Стварањем еврозоне створили смо монструма

Немачка и Француска имају историјску амнезију, јер сада од држава јужне Европе траже да отплате дугове, а своје, који датирају још од 1945. године, никада нису до краја исплатиле, каже француски економиста Томас Пикет у интервјуу за “Шпигл”. Додаје да је Пакт стабилности који је донет како би се побољшала фискална дисциплина у еврозони – катастрофалан.

Француски економиста Томас Пикети каже у интервјуу за Шпигл да се испоставило да је понашање Европе у кризи апсолутно катастрофално.

“Пре пет година САД и Европа имали су приближно исту стопу незапослености и ниво јавног дуга. Сада, пет година касније, прича је другачија, назапосленост у САД је опала док је у Европи све више незапослених. Треба истаћи да је привредна производња у Европи испод нивоа из 2007. године, да је у Шпанији и Италији опала за 10 одсто, а у Грчкој за читавих 25 одсто”, истиче Пикети.

Додаје да Грчка није у стању да сама нешто уради и реши проблем.

“Помоћ мора да дође из Брисела, Француске и Немачке. Чињеница да су погођене земље биле принуђене да смање дефицит за врло кратко време, имало је велики утицај на њихов раст. Ми, иначе слабо организовани Европљани, користили смо непробојне политичке инструменте да изађемо из финансијске кризе која је прерасла у дужничку кризу и на крају у кризу поверења широм Европе”, сматра Пикети.

Објашњава да је огроман проблем то што фискална политика у Европи никада није усаглашена.

“Можемо да имамо исту валуту у 19 држава, али свака држава има посебну пореску политику. Проблем је што у Европи фискална политика никада није усаглашена а такав систем не може да функционише. Стварењем еврозоне, створили смо монструма. Док није било заједничке валуте, државе су просто могле да девалвирају своје валуте како би биле конкурентније, а Грчкој, као чланици еврозоне, онемогућено је да користи тај концепт, који је ефикасан”, истиче истакнути економиста Томас Пикети.

На опаску новинара Шпигла да помало звучи као Ципрас, каже да не подржава Сиризу и да није њен члан, већ да покушава да анализира ситуацију у којој се Европа налази.

“Постало је јасно да државе не могу да смање своје дефиците ако економије не функционишу. То, једноставно, тако не функционише. Не смемо да заборавимо да Немачка и Француска, које су 1945. биле дубоко у дуговима, те дугове никада нису до краја отплатиле. А оне сада државама у јужном делу Европе поручују да морају да отплате дугове. То је историјска амнезија”, напомиње Пикети.

Сматра да је време да се мисли о генерацијама које за дугове нису криве.

“Много младих у Европи не може да нађе посао. Шта треба да им кажемо: извините, али ваши родитељи, бабе и деде су криви што ви немате посао? Желимо ли заиста колективно кажњавање младих генерација? Сматрам да је то себичлук мотивисан национализмом”, објашњава Пикети.

Истиче да је Пакт стабилности који је донет за побољшање фискалне дисциплине у еврозони катастрофалан.

“Постављање фиксних правила за дефицит у будућности неће моћи да функционише. Не могу се проблеми дуга решити фиксним правилима, без обзира на то у каквој економској ситуацији се налазите. Цео овај систем преговора између Брисела и европских влада не функционише и многе чланице еврозоне су незадовољне”, каже Пикети.

Додаје да је Европа у лошој ситуацији и да структурне реформе од којих се очекује да донесу раст, заправо неће променити ништа специјално.

Предлаже да се више новца улаже у обуку и образовање младих, у истраживања и иновације.

“То би требало да буде најважнији циљ. Није нормално да наши најбољи студенти одлазе у иностранство и то што је 90 одсто најбољих универзитета смештено у САД. Рецимо, Американци улажу три одсто свог БДП-а у своје универзитете, док је код нас то улагање око један одсто и због тога Америка напредује брже од Европе”, објашњава Томас Пикети.

Сматра да је еврозони потребна фискална унија и усклађивање буџета.

“Треба нам на пример фонд за заједничку отплату дуга еврозоне, попут оног који је предложио Савет економских експерата. Тако би свако био одговоран за свој део дуга, Немци за свој, Италијани за свој, али би била заједничка каматна стопа на обвезнице у еврима”, каже Пикети.

Сматра да Ангела Меркел и Франсоа Оланд треба да објасне гласачима да Немачка и Француска не могу више ефикасно да опорезују мултинационалне компаније.

“Многе велике корпорације из САД и Европе плаћају мање порезе од малих компанија. Заједнички корпоративни порез за еврозону био би користан и популаран међу гласачима”, сматра Пикети.

Истиче да партије које нису благонаклоне ЕУ све популарније.

“Шта год мислили о Сиризи, њихова победа може да буде шок-терапија за оне на власти. Али Сириза или рецимо странка Подемос у Шпанији нису толико опасне као странке екстремне деснице. Рецимо, Национални фронт у Француској је популарнији него икада пре и зато је опасно подстицати те националисте”, каже Пикети.

Закључује и да је стално критиковање “лењих Грка” или Португалаца у најмању руку неодговорно.

http://www.rts.rs/