Печат недеље

ДЕПОРТАЦИЈА

Америчке власти планирају да депортују најмање 150 држављана Босне и Херцеговине осумњичених да су починили злочине током рата у овој земљи, објавио је Њујорк тајмс. После рата, који је окончан 1995, више од 120 000 грађана БиХ затражило је америчке визе. Један од услова за добијање виза био је и да се отворено изнесу подаци о војној служби и сличним активностима, а Вашингтон се углавном ослонио на „поштење“ подносилаца захтева и није проверавао њихове наводе, пише овај лист. До сада је у лажима у вези са својом прошлошћу ухваћено више од 300 имиграната из Босне, међу којима су неки већ добили и америчко држављанство, а званичници наводе да би овај број могао порасти и до 600. „Што више копамо, то више докумената налазимо“, рекао је Тајмсу истражитељ Агенције за имиграцију и царину Мајкл Меквин. Босански Срби су главни предмет америчких истражних органа, а за америчке званичнике и само служење босанских Срба у војсци је довољан разлог да се некоме суди и тражи његова депортација. Имиграциони званичници рекли су да је до сада из САД укупно 64 људи из бивше Југославије или протерано, или побегло, док су били под истрагом за наводне ратне злочине.

Србија после Јужног тока

„За четири године се прекида испорука гаса преко Украјине, а земља као што је Србија – која има пет одсто својих извора, а 95 одсто се снабдева руским енергентима, наћи ће се у тешкој ситуацији“, рекао је на Научној конференцији „Руски енергетски пројекти на Балкану после Јужног тока“ амбасадор РФ у Београду Александар Чепурин.
Према његовим речима, све заинтересоване државе, у новим околностима, укључујући земље балканског региона, треба да се определе како ће се реализовати енергетска безбедност након четири године и како ће плаво гориво од чворишта код грчко-турске границе доћи до крајњих потрошача. Указујући на чињеницу да Турска има – посебно у програму спољне политике – виђење да Србија има кључни значај за мир и стабилност на Балкану и за транспорт енергената у Европу, стручњак за Турску Руског центра за стратешка истраживања (РИСИ) Ирина Свистунова навела је да то значи да планови Анкаре за енергетски чвор отварају многе могућности за земље Балкана. Свистунова је истакла да Русија хоће турско тржиште и да преко Турске испоручује гас Европи: из турског гасовода ће се снабдевати и западни коридор, а не само оно што је требало да буде Јужни ток.
Присутнима се обратио и Војислав Вулетић, председник Скупштине Удружења за гас Србије, који је истакао да Европи треба све више гаса, а 2030. године ће јој бити потребно око 50 одсто више него данас – 600 милијарди кубних метара гаса годишње. Образлажући зашто су остали пројекти гасовода који се намећу као алтернатива неодрживи – јер за њих „или нема гаса или пара да се граде“, Вулетић је додао да су у истој мери проблематични и амерички шкриљци, пошто су, између осталог, дупло скупљи од руског гаса, а и допремање до Европе је компликовано.
На Конференцији, учесници, руски и српски аналитичари, сложили су се да Србија и земље могуће учеснице у копненом делу пројекта Турски ток не треба да излазе из игре и треба да заузму активну улогу како би се реализовао тај пројекат, који треба да замени Јужни ток.

НИС-у признање Штаба за ванредне ситуације

НИС је добитник признања Штаба за ванредне ситуације града Београда, које је уручено најзаслужнијим компанијама и институцијама за допринос борби против поплава у мају 2014. године, као и санирању њихових последица.
Признање је поводом 1. марта, Дана Цивилне заштите, уручено представницима 26 градских институција и компанија, међу којима су Војска Србије, Горска служба спасавања и Црвени крст Београда.
Свечаној седници Градског већа за ванредне ситуације председавао је градоначелник Београда и командант Штаба за ванредне ситуације Синиша Мали.