Почетна / Колумне / Памјатник српског страдања

Памјатник српског страдања

Драгомир Антонић 

Они који рат никад нису имали на сопственој територији мисле да је то видео-игра, телевизијски пренос или нешто што се дешава само другима. Срби не мисле тако

НАТО злочиначке психопате су 1999, у пету недељу Часног поста, која се у народу зове Глува недеља, почели са просипањем радиоактивног отрова по земљи Србији и њеним грађанима. Три месеца су се Србија, њена војска и народ јуначки бранили од НАТО злочинаца. Нису клекнули. Нису се предали. Потписан је Кумановски договор. Многи од јунака који су државу одбранили касније су страдали.

ЗА ДОБРОБИТ НАШЕ ДЕЦЕ

Шеснаест година касније, 2015/7523, такође у Глуву недељу, премијер и министар иностраних послова су аминовали и потписали успон Србије на последњи басамак са којега се директно улази у НАТО. Кажу да су то учинили за добро Србије и наше деце. Лажу. Све су урадили из сопствених интереса. Или страха. На Србе и Србију ниједног тренутка нису мислили. Да су мислили, не би се сложили да у Србију, њене градове и касарне уђу српски непријатељи. Хрватска војска ће се стационирати широм Војводине. Један батаљон ће бити у Шиду – да чува границу према Хрватској. Други на Фрушкој Гори. Додуше, биће у униформама са НАТО симболима. Већ виђено 1941. године. Тада су на униформама имали обележја Хитлерове војске. Где ће се распоредити Турци, Бугари, Румуни, Албанци, о томе се нећемо ми питати, већ команда НАТО. Српски речено: Наше вајне вође предадоше Србију без иједне речи протеста. Двојац на власти ће ово представити као велику победу. Шта народ о њима мисли, видело се по поклон-пакетима умотаним у шарени папир који су остављени испред њихових канцеларија. Биће да су им честитали Младенце.

Наша „елита“, увек на прозападним парама и позицијама, не оглашава се поводом масакра учињеног над народом којем бар номинално припада. Немају храбрости да правдају злочине које су учинили њихови послодавци, па онда покушавају да открију неке које су Срби наводно починили. Верују да ће лакше оправдати убијену српску младост и децу оболелу од канцера, ако се као противтежа најави суђење Србима, наводним починиоцима некаквих злочина.

[restrictedarea]

БОРБА ЗА ПРАВДУ НЕ ЗАСТАРЕВА

Злочин који су НАТО болесници учинили над Србијом и њеним грађанима неће се никад заташкати ни заборавити. Једноставно, држава, ма ко био на њеном челу, не сме заборавити 24. март 1999. године. Мора се смоћи снаге да се овај дан унесе у званични календар. Нека се о њему учи у школама. Нека га буде у школским уџбеницима. Нека се назове: Незаборав, Дан сећања, Памјатник, Ода Србину, Дан праштања, или ће мудрији и паметнији од мене пронаћи одговарајући назив. Важно је да се 24. март никад не заборави. Заборавити се неће ако се већина нас, пре свега државне институције, буде трудила да се стално помиње. Стара је истина да ако се злочин заборави, он ће се поновити. Ако се злочинац не осуди или не казни, он ће злочин поново извршити. Душе жртава палих у одбрани земље или невино страдалих од бестијалног оргијања над српским небом наћи ће вечни мир једино ако их ми не заборавимо и потрудимо се да они који су злочине извршили буду праведно кажњени. Сада нам то звучи као немогућа мисија, али не одустајмо и сваког момента на сваком месту говоримо о злочинима који су над Србијом и српским грађанима учињени. Имамо пример државе Израел и Јевреја, који никад нису одустали да лицу правде приведу оне што су чинили злочин над припадницима њиховог народа. Нису одустајали ни онда кад је већина света заборавила на злочине који су им учињени и кад су многи мислили да је потрага за злочинцима бесмислена и залудан покушај. На крају се показало да није. Многи који су мислили да су безбедни приведени су правди. Неки су умакли руци правде,  али то борбу преживелих Јевреја за откривањем нацистичких злочинаца није умањило. Борба за правду никад не застарева.

ПОГИБЕЉНИ ПУТ

С друге стране, имамо Русију и Русе који су поднели највеће жртве за ослобађање Европе од нацистичке пошасти. Око тридесет милиона грађана ондашњег Совјетског Савеза страдало је у борбама са Хитлеровим Вермахтом и његовим сатрапима, који су данас најгласнији у осуди Русије јер се усудила да упозори на повампирење нацизма, који се безобзирно примакао њеним границама и њеном бићу. Поучена горким и застрашујућим искуством из недавне прошлости, она на сваки начин покушава да спречи изазивање новог рата и изгибеније. Русија зна шта је рат и да су у рату највећи губитници грађани и државе на чијем се тлу рат води. Они који рат никад нису имали на сопственој територији такво искуство немају. Мисле да је рат видео-игра, телевизијски пренос или нешто што се дешава само другима. Не дао Бог да рат осете на сопственој кожи. Тад никакво запомагање и позивање на разум неће имати ефекта. На разум се мора позвати док рат не почне. Зато, ви који верујете да сте најјачи дајте шансу разговору и разуму. Док не буде касно.

Не заборавимо оне који су своје животе дали за одбрану отаџбине. Не заборавимо хиљаде цивила, деце, мајки, девојака, момака којима безочне НАТО убице ускратише будућност. Не заборавимо оне који због одбране државе Србије труну у евроунијатским казаматима. Молимо се Господу за њих, за оболеле од рака којима болест донесе отров посејан из америчких авиона. Молимо се Господу да уразуми нашу владу да одустане од погибељног пута.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Veoma je važno da se kaže da su Amerikanci 1945. bombardovali većinu velikih gradova u Srbiji i često birali datume koji su bili verski važni za srpski pravoslavni narod.Uglavnom su gađali industrijska postrojenja i bolnice sa ciničnim opravdanjem da to čine da bi pomogli partizanima da se desetkuju nemačke jedinice u povlačenju sa naših prostora.Naša vojna elita je tražila da Amerikanci bombarduju nemačke jedinice, ali ne i civilno stanovništvo.Tadašnja vlast se najviše bavila progonom još nekih preostalih „kapitalista“,još nekolicine profesora,uopšte intelektualne elite koja je preživela hapšenja i slanja u logore dojavljena nemcima od komunista.Bavili su se naši komunisti i slanjem ogromnog broja nedužnih ljudi na goli otok za koji se i danas šačica preživelih bore za rehabilitaciju i vraćanja oduzete imovine.Tih godina 1945 i seljaci su stradavali na golom otoku jer nisu mogli da izmire zahtevani ušur koje su sprovodili najodaniji srpski komesari.O amerikancima nije niko mario niti su im tražena opravdanja i razloge zverskog bombardovanaja na kraju rata.A „ŠLAG“ na tortu je bio sremski front gde je veliki broj mladih ljudi bespotrebno izginulo.I danas se o tim stvarima ćutu ili štampaju laži koje se mogu naći i u našim uđbenicima.Dokle će vladajuće „elite“ od drugog rata do danas kopirati Tita, i dokle ta bezočni odnos prema svom narodu?

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *