Опасне везе приватизације Телекома

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

Словеначки пример показује да, иако је држава чланица НАТО савеза, ипак не заборавља на бригу о свом интегритету у односу на опасност да домаће телекомуникације падну у руке страног власника из НАТО државе

Афера „Вебергејт“ већ данима потреса службену Љубљану, а окидач јој је изненадна инспекција Комисије за надзор обавештајних служби у седишту словеначке војне обавештајне службе (скраћено: ОВС). Испоставило са да је ОВС, на захтев министра одбране Јанка Вебера, крајем прошле године покренуо истрагу а онда припремио и анализу безбедносних последица продаје државног „Телекома“.

Комисија, коју води опозиција, оптужила је министра одбране, иначе члана владајуће Социјалдемократске партије (коалиционог партнера у влади Мира Церара) за злоупотребу овлашћења јер војна обавештајна служба нема темељ у закону за „чешљање“ цивилне сфере, нити за уплитање у предстојећу приватизацију домаћег „Телекома“ којега би да купи „Дојче телеком“. Министар одбране је узвратио ударац позивајући се на насушну потребу заштите интереса земље, што је његова прва дужност; упозорио је да нема ништа против приватизације као такве, али да се у конкретном случају руководио бригом да и убудуће остане загарантована аутономија и поврх тога независност предузећа какво је „Телеком“, преко којега тече 95 одсто комуникација, укључујући и оне што се тичу одбрамбеног система, као и система заштите пред природним непогодама. Што је све његов домен. Прваке конзервативних (опозиционих) странака, који су склони политици Берлина и пуни разумевања за немачке интересе, упозорио је и да се у конкретном случају не ради о „надзору продаје“ државног „Телекома“ Немцима, већ о „анализи последица продаје“ овог предузећа.

 

„НЕМАЧКИ БРАТ“ ПОСМАТРА На страну словеначке унутрашњополитичке размирице, оно што је у целој причи поучно за српске прилике јесте – како су се продаје државног блага латиле друге државе које су искорачиле из истог политичког миљеа као и Србија, а приде већ ушле како у Европску унију, тако и у НАТО. Словеначки пример показује да, иако је држава чланица НАТО савеза, ипак не заборавља на бригу о свом интегритету у односу на опасност уколико телекомуникације падну у руке страног власника. За Србију, где је продаја „Телекома“ такође у изгледу, могу бити занимљиви закључци до којих су дошли словеначки обавештајци, јер не само да је инфраструктура у обе државе слична него је у словеначком и српском случају посреди сличност и у вези са највероватнијим купцем – немачким „Телекомом“. Ту се намеће питање какву поуку доноси Србији словеначка унутрашња размирица у процесу сличне приватизације.

[restrictedarea]

Најзанимљивији су аргументи којима је министар одбране Вебер бранио сврсисходност свог подухвата. „Није се радило о томе да ли ће се ‚Телеком‘ приватизовати или не, него о последицама промене власништва“, упозорава Вебер и подвлачи да је као министар одбране одговоран за осигурање државне безбедности и на подручју телекомуникација, све док је „Телеком Словеније“ – „из угла гарантовања телекомуникационе структуре и услуга информационог друштва и система заштите од природних и других несрећа наш најважнији пословни партнер и кључни пословни субјекат“. Вебер је објаснио да су обавештајци анализу начинили без задирања у приватну сферу, дакле на основу јавно доступних података. Анализе су обухваћене у радном материјалу Управе за заштиту и спасавање, који носи датум 6. новембар 2014. године, као и у документу ОВС од 24. новембра 2014. Поређење оба документа открива да су закључци готово идентични, тачније, да се у случају приватизације националног телекомуникационог оператера могу очекивати „поједини проблеми“, рецимо, у виду „смањења безбедности комуникација“.

Из материјала ОВС, у које је „Печат“ имао увид, произлази да анализе других приватизација телекомуникационих оператера (при чему се истиче пример Хрватске) показују да је, као последицу такве продаје, могуће очекивати „смањење безбедности комуникација због употребе новијих, још не доста зрелих технологија ИП, које су главна мета кибернетичких напада“. Друга последица приватизације државног предузећа од стране иностраног партнера јесте, према мишљењу словеначких обавештајаца, „смањење расположивости комуникација, нарочито у случају природних и других несрећа, као и виши трошкови употребе комуникационих веза, спорије увођење нове генерације брзих позива на број за хитне интервенције и проблеми у функционисању веза у случају природних и других непогода“.

Додатни проблем представља и безбедност података у тзв. „комуникационим облацима“ (енгл. cloud) у иностранству. Словеначко Министарство одбране, према сопственом признању, користи веома широк спектар услуга домаћег „Телекома“, почевши од преноса података преко телефонских веза до интранета (унутрашњег система) те преноса сигнала техничког обезбеђивања и сличног. У извештају Обавештајно-безбедносне службе словеначког Министарства одбране пише и да ОВС „на основу задатака које прописује Закон о одбрани“ у свом раду употребљава и „посебне облике обезбеђивања података“, као и „прикривене мере истраге“, при чему употребљава и „одређене техничке услуге ‚Телекома Словеније‘“.

 

СВЕ ПРЕКО ФРАНКФУРТА „Приликом потенцијалне продаје ‚Телекома Словеније‘ страном оператеру могли би лакше да се створе услови који би компромитовали, односно безбедносно угрожавали не само рад обавештајно-безбедносне службе него и других органа, јединица и појединаца унутар система Министарства одбране и словеначке војске. На темељу тога оцењујемо да је у одбрамбеном интересу да критична инфраструктура остане у словеначким рукама“, закључују словеначки обавештајци. Уколико, међутим, после продаје „Телекома Словеније“ његов нови власник постане инострана корпорација, односно страно правно лице, оцењују да има смисла да се проучи могућност пребацивања бар најважније комуникационе инфраструктуре на неку другу фирму која је у      – словеначким рукама. Али чак и у том случају упозоравају да би (уколико власништво „Телекома“ преузме странац) приликом посебних облика придобијања података преко телекомуникационих прикључака „Телекома Словеније“ постојала „велика изложеност (угроженост) тајних и осетљивих података“…

„Поред разоткривања посебних мера које спроводимо у оквиру обавештајно-безбедносних служби, национално -безбедносни проблем се огледа и у опасности да би будући страни купац због смањивања трошкова почео да дели функционалност у топологији своје мреже на више држава. Из национално-безбедносног угла настаје велики проблем када оператер због пословних разлога пребаци национални промет у суседну државу и тој држави омогући пасивно праћење телекомуникационог саобраћаја, укључујући саобраћај владе суседне државе. Пасивно праћење комуникација је један од основних задатака обавештајних служби. Пример какви су били (негативни) ефекти преноса промета у иностранство искусили смо у Словенији већ са оператером мобилне телефоније када су функције једног оператера подељене између Словеније, Хрватске и Аустрије. Што значи да сав словеначки унутрашњи саобраћај у погледу одређених услуга путује у Аустрију, Хрватску, и назад. Исто можемо очекивати да ће радити тржишно оријентисани евентуални нови власник ‚Телекома‘. Иако све то не значи (аутоматски) да домаћи власник увек значи и већу националну безбедност. То можемо да покажемо на примеру ‚Телекома Словеније‘ који данас усмерава већину интернет саобраћаја преко Франкфурта, иако би промет према Балкану или Азији могао да буде усмерен и преко Хрватске. Сасвим је на месту дилема није ли управо усмеравање интернет саобраћаја преко Републике Немачке омогућило велики продор најизгледнијем купцу ‚Телекома‘ (Словеније) и на Балкан и у суседне државе Републике Словеније. ‚Телеком Словеније‘ би већу националну безбедност обезбеђивао усмеравањем саобраћаја тако што би текао краћим путевима“, пише у донедавно поверљивом извештају словеначке војне обавештајне службе.

Све опасности и дилеме у вези са продајом домаћег телекомуникационог оператера, наведене у овом извештају, на исти начин као Словеније, тичу се и Србије. Уколико словеначки обавештајци упозоравају сопствени државни врх да је преусмеравање интернет промета преко Немачке омогућило немачком оператеру лакши продор на Балкан, то је уједно озбиљно упозорење и Србији да у процесу продаје сопственог „Телекома“ није у игри само ко ће дати више новца него и да продавци и купци морају да „покажу карте“. Ако за Словенију продаја „Телекома“ представља опасност и у ситуацијама елементарних непогода, јер приватни власници у жељи за профитом сасвим другачије гледају на инфраструктуру него што је случај са предузећима чији је газда држава – шта онда то тек значи за Србију која је у последње време све чешће поприште великих природних катастрофа?

 

ШПИЈУНИРАЊЕ НА ИЗВОЛ‘ТЕ Не треба пренебрегнути ни друго, још важније питање: ако словеначки војни обавештајци у примеру Словеније, чланице ЕУ и НАТО, уочавају безбедносне ризике због усмеравања токова електронских комуникација преко Немачке и других чланица ЕУ и НАТО – какве ли тек последице то може имати по Србију која је на почетку процеса преговора са ЕУ и (бар званично) води неутралну политику? Какве последице би такво преусмеравање и надгледање српских телекомуникација могло имати на српско друштво и Србију која је у блиској прошлости била мета агресије НАТО чланица? И не само то – није згорег поставити и питање шта би продаја „Телекома Србије“ значила за интересе и положај Срба у Црној Гори и Републици Српској? Продаја државног „Телекома“, једног од кључних предузећа како у Словенији тако и у Србији, управо стога и од надлежних српских органа тражи процену безбедносних ризика, а нема сумње да би српски стручњаци неизбежно дошли до истих закључака као њихове словеначке колеге.

Подсетимо да је недавно и Академија инжењерских наука Србије (АИНС) закључила да држава никако не треба да прода „Телеком Србије“ јер се ради о компанији стратешки важној за земљу, као и да би економске последице продаје биле негативне по грађане. Истичући да су продаја или приватизација „Телекома Србије“ незаконити, АИНС опомиње да би то негативно утицало и на развој телекомуникационе индустрије у земљи. Продаја „Телекома“ значи одливање великих средстава из Србије, чије би последице биле далекосежне, од даљег смањења броја радних места до смањења плата и пензија, повећања буџетског и спољнотрговинског дефицита… Извесно је да би дошло до значајног смањења домаће производње и до увоза иностраних информационо-комуникационих производа и услуга, а на макроекономском плану до погоршања спољнотрговинског биланса Србије. Куповина телекомуникационих оператера у правилу значи и велика отпуштања, а при продаји телекомуникационих оператера у региону, бројке су неумољиве   – отпуштено је 50 одсто запослених. Треба ли подсетити да „Телеком“ у матичној компанији запошљава 9 088 људи, а у компанијама које поседује у Црној Гори и Републици Српској ради још њих 4 150?

И лаику је јасно да страног купца „Телекома“ (српског, словеначког… било ког) занима само профит, где нема места ни за модернизацију постојећих мрежа, нити слуха за куповину социјалног мира и разумевања да цене не буду несносне у односу на стандард и куповну моћ локалног становништва. Продаја „Телекома Србије“ би зато била, како доказују и извештаји словеначких обавештајаца, и (рас)продаја суверенитета Србије. На крају, искуства из Немачке после афере прислушкивања коју је згрешио „Дојче телеком“, због ухођења разговора запослених у „Луфтханзи“ и многих других „субјеката“ – потврђују да је таква продаја домаћег „Телекома“ велики ризик за безбедност земље и грађана Србије.

За кога раде саветници?

Ризици нису само безбедносни. Словеначка иницијатива „Грађани против распродаје“ упозорава да словеначком државном холдингу (који је власник словеначког „Телекома“) савете даје „Ситигруп“ (Citygroup) који је уједно и берзанско – финансијски посредник „Дојче телекома“, највероватнијег купца словеначког телекомуникационог оператера. Несумњиво је да је „Ситигруп“ у конфликту интереса, јер док се власници словеначког „Телекома“ труде да га продају што скупље, „Дојче телеком“ би да пазари што јефтиније, испод цене. У јавност су процурили подаци и да је „Ситигруп“ због сличних „нечасних послића“ само од 2002. године наовамо, због кршења прописа и последичних вансудских поравнања са оштећеном страном (у случајевима када је ухваћен са прстима у пекмезу) платио око 10 милијарди долара казни и одштета. Словеначка Комисија за спречавање корупције упозорава да је „Ситигруп“ био главни саветник и приликом превара предузећа „Енрон“, после чега је био присиљен да плати глобе тешке преко милијарду долара. Занимљиво је да је први изабрани саветник за приватизацију „Телекома“ и у Србији био „Ситигруп“, а потом је тај бизнис преузео „Лазар Фрер САС“, за који ради Божидар Ђелић.

[/restrictedarea] buy over the counter medicines займ под залог птс рязаньзайм денег череповецзайм под автомобиль