Почетна / БРОЈ 359 / Одломци из Дневника – Прича уз Велики пост

Одломци из Дневника – Прича уз Велики пост

Милован Данојлић

Са данашњом посном трпезом поштеђен сам искушења да паднем у грех самохвалисања и пренемагања, што Свети Матеја исмева и осуђује. Кад постиш, каже Јеванђелиста, „да те не виде људи, него отац твој који је у тајности, а отац твој који види тајно, платиће ти јавно“

Упражњавање верских обреда и верничких дужности у туђини, па још и у иноверном окружењу, посебан је изазов, са присенком завереничке пустоловине. Признајем да ми то завереништво годи. У живљењу вере човек је свугде сам са собом. У туђем свету је самовање са оностраним доведено до високог ступња савршенства.

Зими се касно раздањује. Полазећи, недељом, на службу, често затекнем упаљене уличне светиљке. Јутарња свежина учвршћује и усмерава корак. Пешачим четрдесетак минута, до пијаце где ћу, око пола десет, узети аутобус. Обиђем тек постављене тезге, понегде застанем и попричам. У пустом, нерасањеном граду пијаца бруји као раноранилачка радионица смисленог постојања. Понешто и купим, реда ради.

Црква је у другом делу вароши. Бискуп ју је, пре десетак година, уступио својим православним суграђанима по цени од једног евра. Боље да је ми користимо него да зјапи празна или да је претворе у стовариште. Раније смо се потуцали и сељакали, како би се где нашло слободног простора. За један или два Васкрса, средином деведесетих, литургија је држана у фискултурној сали забачене основне школе. Стефан и Борислав су били мали па би, у очекивању послепоноћног причешћа, одспавали на струњачама у ћошку дворане.

Онда добисмо садашњи пространи храм, подигнут почетком XIX века. Унутрашњост је, како-тако, прилагођена нашим потребама: додат је олтар, са Пантократором на косом зиду, урађене су фреске и иконе, а и верници су, дуж зидова, понешто донели од куће. (У левом крилу брода, међу неколико националних небесника, стоји и портрет Светог Саве). У локалним новинама је, поводом преуређења цркве, изишао чланак са насловом „Они се моле под сликама“. О њима, то јест о нама, обичан свет нема јасну представу. Источно хришћанство је мутна епизода историје. У том незнању, срећом, нема зле воље.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *