Почетна / БРОЈ 362 / Неки фини гости

Неки фини гости

Милорад Вучелић / главни уредник

Срби су као што је познато и историјски доказано гостољубив народ. Али нису притом, бар до данашњих дана, показивали снисходљивост. Увек су очекивали да им се на гостољубивост узврати поштовањем и уважавањем. А када је држава у питању увек се очекује да гости који долазе поштују њену сувереност и независност. Дакле, та гостољубивост никако није била безобална, нити смо практиковали обичај да безначајним или минорним политичким ликовима указујемо прекомерно и провинцијално инфериорно како су важнији и битнији него што стварно јесу и него што заслужују. „Према свецу и тропар“, рекао би наш паметни народ, чије пословице све чешће избегавамо дајући предност староперсијским, тајландским или новозеландским.

Данас ствари, по свему судећи, стоје друкчије. Било ко да нам из света бане не пропустимо да га обаспемо највећом могућом, и сасвим неодмереном, бригом и пажњом. Тако је, примера ради, насловна страница нашег најстаријег дневног листа („Политика“) пре четири дана осванула са ни мање ни више него два интервјуа с посланицима у Европском парламенту. Не можемо се чудом начудити како су и чиме ова два словеначка посланика то заслужила. Поготово када се сетимо са колико мало гласова и на којој минималној излазности грађана на изборима су ови посланици изабрани. Реч је о извесној Тањи Фајон и извесном Игору Шолтесу, иначе унуку Едварда Кардеља или друга Бевца (бескрајно нас је задужио својим уставима, амандманима и реформама) који су запосели и неколико унутрашњих страница тога листа. Фајонова нам поручује: „ЕУ очекује да постепено уводите санкције Русији“, а Шолтес нам саопштава да „Папа уводи Србију у Европску унију“.

Шолтес је, два дана раније, заједно са сликом свога деде Кардеља већ био запосео највећи део насловне странице „Данаса“ са јасном и ултимативном поруком да се планиране српске „војне вежбе са Русијом могу разумети као провокација“. Дан касније, са највећег дела насловне стране истог листа нашим читаоцима се обратио још један посланик Европског парламента, извесни Кнут Флекенштајн, са ултимативном и претећом поруком да „ЕУ неће одобравати војне вежбе Србије и Русије“!

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

3 коментара

  1. …“ Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га, јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову. “ ( Римљанина, 12.20) …

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. milojko babić

    Gospodine Vučeliću!
    Kao Vaš vjerni i redovni čitalac,sa žaljenjem, moram konstatovati:zbog „Pečatove“ prećutne odluke da malo ili nikako kritikuje Vučićeve poteze i njegovu Vladu,te da nikad ništa ne napiše o diktaturi Milorada Dodika i desetinama afera čiji je sudionik On i njegovi najbliži partijski saradnici,i još pri tom da ignoriše komentare čitalaca o pomenutom,Vaša minimalna cenzura i široka otvorenost su narušeni.“Politika“(koju pominjete) i frankfurtske „Vesti“ polako preuzimaju Vaš primat.
    P.S.Ako Vam je za utjehu“utjeha“ su vam „Večernje novosti“ koje su u potpunosti postali glasilo Vodje i njegove stranke.

    Thumb up 0 Thumb down 0

    • PostovaniMilojko ,delim Vase misljenje bez obzira sto jedan „baja“iz SNS-a,pre tri dana,svrsta „Pecat“ u antivladine medije,
      jer mi u usima jos uvek odzvanjaju reci glavnog urednika(1) iz vremena pocetka ere faraonskog oblika vladavine.
      A sta se u medjuvremenu promenilo osim faraona i adrese na kojoj stoluje pitanje je za „Pecat“ i ostale „slobodne
      medije“, jer materijala za neko novo „Pismo Vuka karadzica knezu Milosu“ iz 1832 godine(2) ima na pretek.
      1-„Uz prvi broj Pecata“-M.Vucelic 21/02/2008 :
      „Možda nije potrebno posebno pominjati, ali hajde da ipak kažemo: „Pečat“ će se boriti za istinu i služiti istini. Razobličavaće brojne laži, stereotipe i mistifikacije koje su se udobno nastanile u javnom, političkom i kulturnom životu ove zemlje. „Pečat“ će ovo činiti budeći kritičku svest svojih čitalaca i sa uverenjem da uspeh lažljivaca u našem javnom životu ne zavisi toliko od uverljivosti njihovih obećanja i rasprostranjenosti njihovih laži, koliko od istinoljubivosti naroda, koju želimo na ovaj način da probudimo i podstaknemo kod svakog ponaosob.“
      2- iz pisma Vuka Karadzica knezu Milosu Velikom-1832 godine :
      ..“Данас у Србији правитељства, у правоме смислу оверечи, нема никаквог, него сте правитељство ви сами; када сте ви у Крагујевцу, и правитељство је у Крагујевцу; када сте ви у Пожаревцу, и оно је у Пожаревцу; када сте ви у Топчидеру, и оно је у Топчидеру, када сте ви на путу, и оно је на путу…”

      Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *