Начињен први корак али је раздаљина велика

За „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос

Званична Атина је испунила ишчекивања Еврогрупе (заседала минулог понедељка), достављајући на увид, у писменом облику, предлоге грчке владе о неколико реформских мера којима показује добру вољу за сарадњу са Институцијама (ЕУ, ЕЦБ и ММФ)

Међу предложеним мерама владе, које је званична Атина предочила на заседању Еврогрупе минулог понедељка, јесу ефикасније супротстављање утаји пореза, правно суочавање са пореским обвезницима који избегавају да измире своје обавезе, стварање механизма који ће омогућити добит држави од коцкања преко интернета, ангажовање пореских инспектора професионалаца (грчки медији их популарно називају Рамбо) али и туриста и домаћица што би својим пријавама помогли акцији против лица која избегавају плаћање пореза.

 

СУДБОНОСНО ВРЕМЕ Министар финансија Грчке Јанис Варуфакис је пред само слање предлога Еврогрупи тражио мање болне, по Грчку економску стварност, мере којима би са једне стране задовољио „Европљане“, а са друге што мање предизборних обећања погазио. Предлог министра је био да се ПДВ од 13 одсто за одређену групу производа повећа на 16 одсто, али да се никако не сме повећати ПДВ на острвима, те за храну, књиге и одећу у циљу очувања основног стандарда грађана. Сигурно је да ће се повећати цене цигарета и алкохолних пића. Пред Варуфакисом је наравно тежак задатак да осмисли мере „борбе“ против сиве економије, трговине нафтним дериватима као и цигаретама и дуваном.

Крајња листа предлога мера реформи упућена и одобрена ове недеље од министара финансија еврозоне није ишла на изгласавање у Парламент Грчке како је захтевала опозиција и лева платформа водеће коалиције. Премијер Алексис Ципрас је сматрао да је листа само наставак претходних договора те није инсистирао на гласању посланика грчког Парламента, али свакако се на овај начин оградио и од осипања „Сиризе“ и отуђивања левог крила предвођеног министром  производње, заштите природне околине и енергената Панајотисом Лафазанисом. Нова демократија и „Пасок“ су овај потез премијера осудили као кршење Устава, а „Златна зора“ је нагласила у медијима да је то био чин етничког убијања грчког народа које је започела претходна влада а наставља је „Сириза“.

[restrictedarea]

Чињеница је да је Еврогрупа ипак прихватила листу Варуфакиса, мада министри финансија еврозоне сматрају да је изгубљено драгоцено време од две недеље а за Грчку то може бити од кључног значаја. У току преговора Еврогрупе и министра финансија Јаниса Варуфакиса, када су у ствари изгубљене те две судбоносне недеље, званична Атина је негирала да прихвати средства која су преостала у оквиру пакета помоћи ЕУ, Европске централне банке и ММФ-а у вредности од 240 милијарди евра, сматрајући ту траншу делом уцењивачке политике чувене Тројке (коју грчка влада данас званично назива Институцијама).

 

„САФАРИ“ ПО КАСАМА Грчка ће овог месеца морати да пронађе око шест милијарди евра како би отплатила рату Европској централној банци и обвезнице којима у марту истиче рок. Влада Грчке је буквално организовала „сафари“ по касама државних институција као што је Институција социјалног осигурања и „Зелена каса“ у којој су средства од накнадно легализованих објеката. Званична Атина неће одустати од потражње ратне одштете од Немачке за окупацију у Другом светском рату, па ће чак то питање изнети и пред Парламент без обзира на тврдње Немачке да се уговором о репарацијама из 1960. том питању огласио крај. Званични кругови тврде да ће се новац од некуда „наћи“, те да не постоји више никакво питање банкрота државе.

Међународни монетарни фонд је одобрио грчким банкама помоћ од 500 милиона евра, што јесте један добар почетак али је занемарљив за економско стање земље и висину њених дугова.

Пред само заседање Еврогрупе, које је на сву срећу завршено са позитивним закључцима за Грчку, Јанис Варуфакис је за италијански дневни лист „Коријере дела сера“ изјавио да ће Грчка  у случају да се не усагласи са својим саговорницима и колегама из еврозоне на заседању, расписати или референдум за останак у еврозони или нове изборе. Овом изјавом бомба је била бачена. Председавајући Еврогрупе Јерун Дајселблум и министар финансија Немачке Волфганг Шојбле су експлозивно реаговали на изјаву Варуфакиса и са резервом су слушали његове предлоге током заседања. Оба званичника су у својим изјавама, после мучног заседања где Варуфакису више нису омогућили простора да се „каубојски“ понаша, дали изјаву да се на жалост веома касни са реформама и да се од Грчке очекује да од среде 11. марта почне саветовање са групом технократа да би усмерили грчку владу тј. Министарство финансија који правац треба да прате. Овде постоји један велики проблем, званична Атина не пристаје да групе технократа Институција долазе у Атину као што се то дешавало за време владе Антониса Самараса, јер то сматра неком врстом „окупације“. За сада је нејасно како ће А. Ципрас и Ј. Варуфакис избећи ову обавезу према Институцијама, које наравно ако треба да дају пакет подршке, желе да имају директну контролу над спровођењем обећаних реформи од грчке стране, и наравно да се увере да унутрашње реформе „Владе националног спаса“ са својим хуманитарним карактером неће нарушити стабилност тек постигнутог договора.

НЕПРИЈАТНИ ТОНОВИ   Ове недеље је на дневном реду заседања грчког Парламента предлог закона о поновном успостављању постојања ЕРТ-а, грчке националне телевизије али и запошљавање свих отпуштених радника овог пропалог медијског гиганта, као и предлог закона за формирање комисије која ће истражити ко је крив за склапање Уговора о строгим мерама штедње за Грчку. Премијер Ципрас за ову недељу спрема такође изгласавање мера заштите најугроженијег слоја становништва у виду помоћи бесплатних 300kwh за најсиромашније, попуст од 50 одсто за цену струје за 50 000 потрошача, и новчана помоћ-додатак  за станарину који ће износити 70 евра по особи или 220 евра за вишечлане породице. Харизматични Ципрас покушава да одржи равнотежу између кредитора и њихових захтева како би Грчка остала у еврозони и између својих предизборних обећања где је поручивао грађанима и гласачима да ће их спасти од хуманитарне катастрофе.

Министар одбране Панос Каменос је изјавио да ће ако Европа дозволи да „падне“ Грчка пустити све мигранте да крену ка Немачкој међу којима сигурно има и џихадиста. Домаћи и страни медији су брујали о овој изјави револуционарног министра десничара, али су званичници и Грчке и Европе једноставно или превидели изјаву или су се правили да тако нешто нису чули. Иначе, „Сириза“ је отворила врата Центра за задржавање емиграната у Амигдалези (место близу Атине), који је у суштини имао облик и улогу неке врсте затвора, и пустила је  емигранте на слободу имајући у плану да поменути Центар претвори у центар гостопримства за „илегалне посетиоце“. Из овог се наравно може закључити да претње министра Пaноса Каменоса нису без логичног основа.

На унутрашњој политичкој сцени влада благо речено хаос. Антонис Самарас, бивши премијер, сматра да је помињањем референдума о останку у еврозони опет отворена Пандорина кутија GREXIT-а, као што је урадио и Папандреу 2012. године. Кирјакос Мицотакис, један од водећих личности десничарске „Нове демократије“ подржава своју тврдњу да Јанис Варуфакис сваки пут кад отвори уста створи још један нови проблем Грчкој. Истина је да је министар финансија на мети како домаћих тако и страних медија и званичника. Варуфакис је постао кост у грлу само зато што пропагира поглед на светску кризу из једног другачијег оптичког угла. Немачки „Билд“ је чак дозволио себи да напише да Варуфакис треба да „скине гаће“ пред Еврогрупом не би ли показао предлоге Грчке кредиторима.

Непријатна је била и изјава митрополита калавритског Амвросија, који је у медије „пустио“ своје мишљење да Ангела Меркел и Волфганг Шојбле нападају и упропашћавају његову отаџбину само зато што прва поменута има комплекс јер је одрасла у Источној Немачкој а да министар финансија лечи своје инвалидске комплексе нападајући недужни народ. Званична Црква Грчке се наравно оградила од ставова разговорљивог митрополита. Ништа мање није био агресиван ни деведесетдвогодишњи посланик Европског парламента „Сиризе“ Манолис Глезос који је изјавио да „Оно што Немачка није успела некада да постигне својим оружјем, сада постиже својом економском моћи“.

Атмосфера која влада између Грчке и Немачке није баш најпријатнија, због спорадичних изјава и званичних ставова са обе стране. Волфганг Шојбле у медијима упорно Институције назива Тројком мада зна колико снаге је уложила грчка влада у лексички рат. Злослутне изјаве од стране немачких званичника, које наравно могу бити и са извесном дозом истине у себи, да ће Грчкој бити прекопотребан трећи пакет помоћи од 30 милијарди евра крајем јуна, што у ствари значи продужетак званичног, претходног програма штедње, не милују уши грчке левице која се безусловно бори за економски опстанак свог народа.

Пред премијером Алексисом Ципрасом је Гордијев чвор, сада зависи да ли ће покушати полако да га развеже или ће га, као Александар Македонски, једноставно пресећи.

[/restrictedarea]