Јирген Елзесер – Немачка у рату против Русије маршира у смрт

Разговарала Невенка Стојчевић
Уколико се нешто битно не промени у свести политичке елите Немачке, ми ћемо заједно са Американцима да кренемо у рат против Русије. Једина шанса је да се антиамеричке снаге у Европи уједине, како је то урадио „Национални фронт“, и да се тај вирус пренесе на Немачку

Док је у Украјини још беснео ратни пожар запаљен на кијевском Мајдану, у Немачкој, која има пресудан утицај на развој украјинске кризе, букнуле су демонстрације покрета на десници – „Пегиде“ (Патриотски Европљани против исламизације Запада). Временом се тај покрет ослободио искључиво борбе против исламизације Европе и прерастао у општи протест против владајућег естаблишмента, чији су бирачи постали незадовољни његовим учинком, односно остварењем својих интереса. Јер, званична немачка политика постала је „слушкиња“ САД, од којих је војно окупирана, и устремила се на Русију, што већински Немци и нарочито економска елита никако не одобравају и сходно својим укупно добрим односима са највећом државом на свету, желе – мир са Русијом.

О свему овоме разговарали смо са београдским гостом, немачким књижевником и публицистом Јиргеном Елзесером, главним уредником опозиционог магазина „Компакт“, који је на протестима „Пегиде“ наступао са поруком „Аmi, go home!“ (Амери, идите кући!) а њу су усвојили и узвикују демонстранти широм Немачке. Јирген Елзесер добро је познат српској јавности по својим књигама „Финансијско оружје масовног уништења“, „Како је џихад стигао на Балкан“, „Ратни злочини (од косовског сукоба до процеса Милошевићу)“, „Национална држава и феномен глобализације“, које су преведене на наш и многе друге језике.

 

Шта се догодило да Немачка као најразвијенија европска држава и најјача чланица Европске уније постане поприште масовних демонстрација?

У почетку је то био покрет „хулигани против салафиста“, јер су бројни исламисти који живе у Немачкој и другим државама Европе ишли да се боре против режима у Сирији. Дакле, наши „хулигани“ одлучили су да се одупру свеопштој исламизацији Запада, и њихов отпор касније је прерастао у покрет „Пегида“ да би крајем 2014. и почетком 2015. године све ескалирало у огромно незадовољство бирача званичном немачком политиком и прерасло у општи отпор владајућем естаблишменту. Заправо, у великом броју немачких градова најпре су сваког понедељка организоване такозване „страже“, а онда су оне прерасле у покрет „Пегида“, чији је центар у Берлину и чији се број присталица ширио аритметичком прогресијом. Сада их је највише у Дрездену, граду у делу Немачке који је некада припадао Источном блоку и где је осећање за припадност нацији и држави много израженије него у западном делу Немачке, који је скоро потпуно „подлегао“ глобализацији.

[restrictedarea]

У међувремену се појавио и покрет отпора „Блокупај“ изразито леве оријентације, који је протестовао против отварања нове зграде Европске централне банке у Франкфурту. Може ли се догодити да се десница и левица удруже око неког заједничког циља?

Да, „Блокупај“ је изразито левичарска организација и њу не интересују проблеми нације као што је исламизација, мада нека истраживања показују да у оквиру левице постоји значајан број бирача који подржавају „Пегиду“. Међутим, уверен сам да време за удруживање још није „сазрело“, напросто зато што неспоразуми не могу да се превазиђу међу лидерима, упркос добром разумевању људи у бази.

Шта је у основи програма на којем се заснивају активности „Пегиде“?

Кад је 1989. године срушен Берлински зид, две Немачке исказивале су свој програм кроз фразу „Ми смо народ“ (Wir sind das Volk) и „Пегида“ до данас инсистира на њој. И у складу с том фразом захтева да престану медијске лажи, да Немци не буду издајице свог народа и да се заустави исламизација наше земље и Запада уопште. А постоји још један сасвим посебан захтев, а то је да Немачка буде у миру са Русијом, јер наше две земље имају несумњиве заједничке интересе.

Међутим, таквим захтевима противи се немачка политичка елита, која не одустаје од патроната САД. Како се немачка нација осећа у савезу са англоамеричком империјом?

Најпре морамо да кажемо да је Немачка окупирана земља и као таква она је део америчке војне колоније. Годинама немачка нација није ни била свесна те окупације, а сада почиње да осећа и схвата да је део америчке војне колоније, јер по задатку Америке мора да угрожава суседне земље и народе у Европи. Чини ми се да је Немцима у тој позицији све нелагодније.

Да ли протекле демонстрације „Пегиде“ и „Блокупаја“, које, како смо могли да видимо протеклих недеља, нису нимало наивне, имају везе и са нарастајућим англоамеричким империјализмом?

Не бих то тако посматрао. Јер, код „Пегиде“ је у првом плану идеја о суверенитету и антиамериканизму, и ја сваку прилику користим да изговорим „Американци, идите кући“ (Аmi, go home!) што су сада већ усвојили сви демонстранти и скандирају то широм Европе. А протест „Блокупаја“ у Франкфурту је класичан одговор левице, и мисао о националном суверенитету код левице уопште није присутна. Мада, и њихови захтеви против економског поробљавања и те како имају везе са финансијским малверзацијама и капиталом који долазе из империје.

Може ли се закључити да се из таласа протеста који се, како се чини, незаустављиво шири Европом „рађа“ један нови интернационализам на осовини Париз – Берлин – Москва?

Изгледи за такав савез били су много бољи 2003. године, када је у Француској на власти био Жак Ширак, а у Немачкој Герхард Шредер, него данас 2015. Данашња политичка класа у Немачкој не жели да спроводи идеју о осовини Париз – Берлин – Москва. Максимално што можемо да очекујемо од канцеларке Ангеле Меркел, то је да се политички мало њишемо улево, а онда удесно, али то је све.

Постоји ли могућност да дешавања на немачким улицама и у градовима широм Европе прерасту у револуцију? 

Ствари теку тако да то уопште није искључено, али да би се то догодило у Немачкој, мора да изађе на улице барем милион Немаца. Чини се да је многима још увек релативно добро, упркос све већим давањима државе за азиланте и усељенике и све већој незапослености која доноси и осиромашење.

Шта мислите о безалтернативном путу Србије у ЕУ у ситуацији нарастајуће кризе и о ставу њене владе да сваки други пут, какав је, на пример, Евроазијски савез, не помиње као да не постоји?

Улазак у Европску унију биће смртна замка за Србију уколико ваша влада не одустане од тога да вас пошто-пото уведе у овај савез. Довољно је само да изанализирамо како су прошле европске земље Бугарска и Румунија, или Грчка. Од Европске уније у свим поменутим земљама, па и у Србији, корист ће имати само један веома узак круг људи, веома уска класа бирократа који имају директне везе са Бриселом. И евентуално млади људи, којима ће се отворити могућност да путују у Европу без виза и радних дозвола и запошљавају се тамо. Међутим, да ли се неко пита шта ће то да значи за Србију, какву трагедију доноси одлазак младих и образованих људи из земље, који се, углавном, никада више не врате у отаџбину? То значи да Србија онда нема будућности. У међувремену, више румунских лекара ради у Немачкој него у Румунији.

Да ли је Европска унија на челу са Немачком дефинитивно уступила свој суверенитет империји?

Немачка је показала да може да делује и самостално, и чак против интереса Америке, јер има одличне односе са Кином, што се Американцима уопште не допада. Такође, „Северни ток“ директно повезује Русију са Немачком преко Балтика.

Колико су социјалдемократске партије које партиципирају у власти европских држава урушиле идеју аутентичне левице?

Социјалдемократи не само у Немачкој него и у целој Европи су, заправо, „дроље“ капитализма. Они су издали радничку класу у корист мањине и ликвидирали социјалну државу, што се најбоље види у Француској где су то одрадили преко Франсоа Оланда. Од њиховог доласка на власт, услови живота радничке класе у Француској су драстично погоршани. А у први план су испливала људска права за хомосексуалце, ЛГБТ и друге мањинске групе.

Грчка „Сириза“ и Ципрас појавили су се као нова нада на европској левици. Може ли вест о томе да Ципраса финансира Сорош убити наду у њихову аутентичност?

У најновијем броју „Компакта“ управо сам писао о томе да се Ципрас налази између Путина и Обаме. Комунистичка партија Грчке упутила је критику на рачун „Сиризе“ и Ципраса, која је у суштини тачна јер Обама подржава „Сиризу“, а и сам Ципрас је изјавио да „Обама, заправо, и није тако лош“. Дакле, постоји опасност да Англоамериканци, Лондон и Вашингтон, преко „Сиризе“ нападну Немачку. И присиле Немачку да она плати дугове које су направили Грци. Јер, амерички интерес је увек да се Немачка што више ослаби. Наравно, једина шанса је да грчки бирачи не дозволе да буду преварени, него да радикализују покрет и притисну Ципрасову владу да почне да испуњава предизборна обећања. Дакле, та борба која већ дуго траје између Атине и Берлина треба да престане, јер ако изађе из еврозоне, Грчка нема другог избора него да се прикључи Русији.

С обзиром да је ЕУ амерички пројекат, да ли је мултикултурализам осмишљен против хришћанства као најраспрострањеније религије Старог континента?

Мултикултурализам је, начелно, осмишљен против свих религија, а у Европи, наравно, против хришћанства као најраспрострањеније религије. Али исто тако је на Блиском истоку усмерен против исламске религије. Као конкретан пример треба истаћи да је у Берлину преко пута протестантске цркве подигнута још већа џамија.

Канцеларка Меркел је 2010. изјавила да је мултикултурализам у Немачкој мртав. У којој мери је то могла да буде иницијална каписла за покрет против исламизације Немачке?

Временска разлика од пет година је веома значајна, јер то што је рекла 2010. канцеларка Меркел никада више није поновила. Али, као што видите, њена изјава није у складу са стварношћу и Немци имају потребу да се боре против све већег досељавања странаца који не показују лојалност према другој домовини.

Британски политиколог Колин Кроуч је појаву и јачање „Пегиде“ описао као „марш у постдемократију“. Слажете ли се са том дефиницијом?

„Пегида“ је, по мом мишљењу, марш у истинску, народну демократију. То је народна демократија не у совјетској, него у швајцарској верзији.

Ако би, не дај Боже, трећи светски рат, који се већ одавно води специјалним средствима, прерастао и у нови оружани сукоб између двеју велесила, на чијој би страни била Немачка?

Мислим да је Немачка сада у ситуацији у каквој је била Шпанија током Грађанског рата од 1936. до 1938, када су се шпански фашисти удружили са немачким и италијанским фашистима. Уколико се нешто битно не промени у свести политичке елите Немачке, ми ћемо заједно са Американцима да марширамо у смрт у рату против Русије. Једина шанса је да се антиамеричке снаге у Европи уједине, како је то урадио „Национални фронт“, и да се тај вирус пренесе на Немачку.

[/restrictedarea]

„Компакт“ је независни магазин

„Kомпакт“ je, за разлику од  „Билда“ и  „Шпигла“, независни магазин, иза којега нико не стоји. Три приватне личности, од којих сам једна ја, власници смо фирме са нашим приватним капиталом, са којим смо основали магазин. Mи заступамо немачке интересе, а не интересе било које стране силе. Ми поштујемо новинарски фер плеј и дајемо могућност и онима који су нападнути од стране англоамеричке империје да у нашем магазину говоре без цензуре – свеједно да ли се ради о Србији, Ирану или Русији, каже Елзесер.

САД окупирале Немачку

Када се „Шпигл“ придружио нападима на мене изјавом да „Кремљ није пробирљив у избору савезника, а да је доказ за то публициста Јирген Елзесер, који хушка нацију против досељавања странаца, против Јевреја, хомосексуалаца и наводне окупације Немачке од стране Американаца“, нисам му остао дужан. Рекао сам да нити сам ја хушкач, нити је окупација Немачке од стране Американаца „наводна“. hairy woman займ великий новгородзайм на счет кивимоментальный займ без отказа

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *