Почетна / Колумне / Ја нећу у НАТО

Ја нећу у НАТО

Драгомир Антонић 

Улазак Србије у НАТО може се поредити са, рецимо, одлуком Јевреја да приступе здравственој организацији коју води др Менгеле или да купе гас од предузећа где је Ајхман акционар

Дочекасмо четврту недељу Часног поста. Средина је поста, па се зато зове Средопосна седмица. Ове недеље ваља се латити нових послова. У Призрену, и широм Метохије обичај је да се ове недеље воском шара страшник, јаје које ће се прво офарбати на Велики петак. Страшник чува кућу и од болести све који у њој живе. Јаје се зове још и чуваркућа. Од дана кад се офарба, чуваркућа се чува у кући годину дана. До наредног Васкрса.

НЕСАЛОMЉИВИ ОТПОР Данас у Призрену има петнаестак Срба и једна девојчица. Милица Ђорђевић. Заслужује да јој поменемо име и презиме. Она је истински јунак нашег доба. Ако је неко заслужио највиши државни орден – она је заслужила. Зато је не смемо заборавити, већ памтити и у складу са својим могућностима помагати.

Никад не смемо заборавити зашто нема више Срба у Призрену, којих је пре шеснаест година, почетком 1999, било око двадесет хиљада. Ко их је прогнао – познато је. Прогон су учиниле „демократске“ државе, перјанице борбе за људска права, удружене у злочиначкој организацији која се зове НАТО. Бесомучно су разарале радиоактивним ракетама, касетним бомбама, биолошким отровима (види књиге: Ђорђе А. Ђорђевић, Косметска Голгота, превара НАТО пакта и Америке, Братин 2007. и Тајна осиромашеног уранијума, приредили Бранимир Нешић, Никола Маринковић, Београд 2014.) и свим средствима што је њихов болесни ум могао да произведе. Ништа им није вредело. Сва њихова сила није успевала да сломи отпор народа и ондашње српске војске. Зато су повели разговоре. Безочним преварама и лажима остварили оно што нису могли огромном армијом. Никад већа војна сила није напала мању државу у Европи у двадесетом веку до тренутка када су се НАТО монструми устремили на Србију. Њихову бестијалност свет до тада није видео. Све је Србија издржала. Уздигнута чела, војници су се са неоштећеном техником, слушајући налоге државног руководства, повукли са бојишта. Српски политичари су веровали потписима стављеним испод папира који се звао Кумановски споразум и био потврђен резолуцијом УН број 1244. Све је било урађено часно и по међународном праву. Уз један превид. С нечасним злотворима нема часног договора, нити њихова реч и потпис нешто значе. Сваки шибицар у Србији је часнији од било ког НАТО генерала. Ми, Срби ово морамо увек имати на уму. И имамо.

[restrictedarea]

БЕШЕ ВЕДРО БЕЗ ОБЛАЧКА Преко седамдесет процената грађана Србије зна да је НАТО злочиначка, сатанистичка организација. Не жели да са њима има посла. Гледајте које симболе стављају на своје униформе, тенкове, друго оружје. Биће вам јасно да им је Луцифер сабрат. Замислите да Јевреји приступе здравственој организацији коју води др Менгеле или да купе гас од предузећа где је Ајхман акционар.

Нажалост, оно што већина народа зна и види не знају и не виде премијер и министри, који су, по сопственом признању, били одлични ђаци и студенти. Припремајући се за испите, учили су из уџбеника и обавезне литературе, али су самоиницијативно читали и необавезну лектиру. Желели су да се образују а не само да положе испит. Жудели су за знањем, јер знање је моћ. Хтели су да образовани, знањем помогну Србији. То им је био једини циљ. У младости. Зато се нису трудили да се прихвате неког предузетничког посла у сопственој режији. Да се опробају у неком државном, акционарском или приватном предузећу. Не, апсолутно сигурни у сопствено знање и умеће, одмах су ускочили у политичке воде. Схватили су да је то најсигурнији и најбржи начин да се дође на власт. Да се помогне народу. Уз помоћ домаћих учитеља, савладавши политичке вештине и трикове, успели су да се докопају власти. Неки пре, неки мало касније. Онда су се удружили, тј. ступили у коалицију – формалну и мање формалну. Под будним оком евроунијатских и америчких ментора брину о добробити српских грађана, инсистирајући на раскиду са прошлошћу, забораву, промени свести са величанственим погледом на светлу будућност. Као да је у питању двособан стан са великом нишом и терасом са које пуца незаборавни поглед на Саву, Дунав, Макиш и Велику Моштаницу све до термоелектране у Обреновцу, кад је дан ведар и без облака. Како је Чика Јова писао: „Беше ведро без облачка, ишетала пољем мачка.“

Да би се стигло до светле будућности, морају се жртве принети. Прва је била потписивање Бриселског споразума, којим се одричемо Косова и Метохије. Друге жртве су стизале редом. Смањивање плата и пензија. Укидање судова, тиме и закона државе Србије на северу Косова и Метохије. Приступање неком ИППА програму, што је еуфемизам за улазак у НАТО. Логично, следеће је признавање Косова и увођење санкција Русији. Можда не тим редом, али ће се обе ствари десити веома брзо. Пре шеснаест година НАТО је сручио са небеса отров по недужним људима, женама и деци у Србији. Жртве нису поштено ни оплакане, а од нас се тражи да се са убицама удружимо. Ја нећу у НАТО. Хоћете ли ви?

Молимо се Господу за српске страдалнике у хашком казамату и другим европским затворима. Молимо се Господу за нашу власт да одустане од уништавања сопственог народа.

[/restrictedarea]

 

7 коментара

  1. Nato generali i srpski shibicari. Ovo je klasicna prica o nasoj rekapitulaciji kapitulacije. Kako ste napravili lepo poredjenje u prvoj recenici, vasu izjavu su preneli i drugi mediji: http://hazardermagazin.com/kako-postajemo-meta-ruskih-raketa/

  2. i mi necemo u nato 99% srba

  3. Nazalost uvek smo imali petokolonase.Nista im nije sveto,pa ni

    Milica junakija i pecat NATO zlikovaca.Nisam svestan da moze neko bez ikakvog stida da spomene ulazak u tu organizaciju,znajuci dobro da je 99% protiv.Nek se stide.

  4. ЈА НИСАМ ЗА УЛАЗАК СРБИЈЕ У NATO, АЛИ ПРЕ УЛАСКА РАСПИСУЈЕ СЕ РЕФЕРЕНДУМ, А НЕМА ТОГ РЕФЕРЕНДУМА КОЈИ НЕ МОЖЕ ДА СЕ НАМЕСТИ.
    КАДА СУ АМЕРИКАНЦИ РЕКЛИ ФЕЛИПЕ ГОНЗАЛЕСУ (ШПАНИЈА) ДА УКЛУЧИ ДРЖАВУ У NATO РЕКАО ЗА РЕФЕРЕНДУМ И АМЕРИ СУ МУ ЈЕДНОСТАВНО РЕКЛИ ДА ГЛЕДА ДА РЕФЕРЕНДУМ УСПЕ И ШПАНИЈА ЈЕ У НАТО-У. ИМАМ ОСЕЋАЈ ДА ЋЕ ТАКО БИТИ И У СРБИЈИ

  5. ja hocu u rusiju zasto zato sto mi je nato sve oto i ubijo i nemam vise drzavu

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *