Почетна / БРОЈ 361 / Ја нећу у НАТО

Ја нећу у НАТО

Драгомир Антонић 

Улазак Србије у НАТО може се поредити са, рецимо, одлуком Јевреја да приступе здравственој организацији коју води др Менгеле или да купе гас од предузећа где је Ајхман акционар

Дочекасмо четврту недељу Часног поста. Средина је поста, па се зато зове Средопосна седмица. Ове недеље ваља се латити нових послова. У Призрену, и широм Метохије обичај је да се ове недеље воском шара страшник, јаје које ће се прво офарбати на Велики петак. Страшник чува кућу и од болести све који у њој живе. Јаје се зове још и чуваркућа. Од дана кад се офарба, чуваркућа се чува у кући годину дана. До наредног Васкрса.

НЕСАЛОMЉИВИ ОТПОР Данас у Призрену има петнаестак Срба и једна девојчица. Милица Ђорђевић. Заслужује да јој поменемо име и презиме. Она је истински јунак нашег доба. Ако је неко заслужио највиши државни орден – она је заслужила. Зато је не смемо заборавити, већ памтити и у складу са својим могућностима помагати.

Никад не смемо заборавити зашто нема више Срба у Призрену, којих је пре шеснаест година, почетком 1999, било око двадесет хиљада. Ко их је прогнао – познато је. Прогон су учиниле „демократске“ државе, перјанице борбе за људска права, удружене у злочиначкој организацији која се зове НАТО. Бесомучно су разарале радиоактивним ракетама, касетним бомбама, биолошким отровима (види књиге: Ђорђе А. Ђорђевић, Косметска Голгота, превара НАТО пакта и Америке, Братин 2007. и Тајна осиромашеног уранијума, приредили Бранимир Нешић, Никола Маринковић, Београд 2014.) и свим средствима што је њихов болесни ум могао да произведе. Ништа им није вредело. Сва њихова сила није успевала да сломи отпор народа и ондашње српске војске. Зато су повели разговоре. Безочним преварама и лажима остварили оно што нису могли огромном армијом. Никад већа војна сила није напала мању државу у Европи у двадесетом веку до тренутка када су се НАТО монструми устремили на Србију. Њихову бестијалност свет до тада није видео. Све је Србија издржала. Уздигнута чела, војници су се са неоштећеном техником, слушајући налоге државног руководства, повукли са бојишта. Српски политичари су веровали потписима стављеним испод папира који се звао Кумановски споразум и био потврђен резолуцијом УН број 1244. Све је било урађено часно и по међународном праву. Уз један превид. С нечасним злотворима нема часног договора, нити њихова реч и потпис нешто значе. Сваки шибицар у Србији је часнији од било ког НАТО генерала. Ми, Срби ово морамо увек имати на уму. И имамо.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

7 коментара

  1. Nato generali i srpski shibicari. Ovo je klasicna prica o nasoj rekapitulaciji kapitulacije. Kako ste napravili lepo poredjenje u prvoj recenici, vasu izjavu su preneli i drugi mediji: http://hazardermagazin.com/kako-postajemo-meta-ruskih-raketa/

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. i mi necemo u nato 99% srba

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. Nazalost uvek smo imali petokolonase.Nista im nije sveto,pa ni

    Milica junakija i pecat NATO zlikovaca.Nisam svestan da moze neko bez ikakvog stida da spomene ulazak u tu organizaciju,znajuci dobro da je 99% protiv.Nek se stide.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  4. ЈА НИСАМ ЗА УЛАЗАК СРБИЈЕ У NATO, АЛИ ПРЕ УЛАСКА РАСПИСУЈЕ СЕ РЕФЕРЕНДУМ, А НЕМА ТОГ РЕФЕРЕНДУМА КОЈИ НЕ МОЖЕ ДА СЕ НАМЕСТИ.
    КАДА СУ АМЕРИКАНЦИ РЕКЛИ ФЕЛИПЕ ГОНЗАЛЕСУ (ШПАНИЈА) ДА УКЛУЧИ ДРЖАВУ У NATO РЕКАО ЗА РЕФЕРЕНДУМ И АМЕРИ СУ МУ ЈЕДНОСТАВНО РЕКЛИ ДА ГЛЕДА ДА РЕФЕРЕНДУМ УСПЕ И ШПАНИЈА ЈЕ У НАТО-У. ИМАМ ОСЕЋАЈ ДА ЋЕ ТАКО БИТИ И У СРБИЈИ

    Thumb up 0 Thumb down 0

  5. ja hocu u rusiju zasto zato sto mi je nato sve oto i ubijo i nemam vise drzavu

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *