Почетна / БРОЈ 361 / Истина у вртлогу „Олује“

Истина у вртлогу „Олује“

О српском Дубровнику

Пише Љиљана Чолић
Срба у Хрватској, у градовима у којима су вековима живели, данас готово да и нема. Остао је још један задатак − негирати да их је уопште тамо било

Поводом бурног реаговања политичке и (псеудо)стручне јавности у Хрватској које је изазвала књига Историја дубровачке књижевности др Злате Бојовић, док је у Београду с пуном научном аргументацијом и разложно наишла на позитивне критике као допуну чињеници да се ни у којем случају не може радити о некаквом српском својатању културне баштине Дубровника, подсећамо на један научни рад објављен у Јужнословенском филологу давне 1931. године.

Реч је о прилогу „Турско-српски споменици Дубровачког архива“ др Глигорија Елезовића, пионира српске османистике и угледног интердисциплинарног филолога, а по академском образовању првенствено србослависте.

ИЗОСТАВЉЕНА МЕСТА У уводним информацијама о укупном фонду османских званичних аката похрањених у Дубровнику, Елезовић наглашава: „Известан број међу овим турским документима написан је ћирилицом, на језику који је дубровачка администрација звала српским. Највећи број турских докумената писаних ћирилицом објавио је др Ћиро Трухелка (хрватски историчар и археолог чешког порекла, прим. Љ. Ч). Овој збирци мало би се шта имало с разлогом приговорити да њен састављач није испољио при томе извесну тенденциозност. Он доследно избегава име Србин. Где год се у вези са тим документима спомињала реч српски у вези са језиком оригинала ових докумената, он је та места просто изостављао. Од 120 докумената, колико их укупно има у његовој збирци, нашао сам да је дубровачка канцеларија само три царска фермана означила као ‚scrita in schiauo‘ (написано на словенском). На коме су језику писане остале исправе, како је њихов језик обележила дубровачка администрација, господин Трухелка је прећутао.“

Поред читких факсимила четири ћирилична акта османских власти предметног фонда, насталих током 16. и 17. века, а који раније нису били објављени, Елезовић даје на увид и текст белешке на италијанском језику са омота заповести султана Бајазита II из 1506. године, у којем, између осталог, стоји scritto in serviano.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Један коментар

  1. Kad ustaski mediji negiraju postojanje Srba na tim prostorima, to je jedna stvar. Zalosno je kad isto to rade nepismeni i neobrazovani Srbi u srbijanskim medijima. Nekulturno i neprofesionalno je davati komentare o narodu kojeg ne poznajete. Vecina gradjana Srbije ne zna koliko Srbi u Dalmaciji, Slavoniji i Hrvatskoj posjeduju zemlje. Na kraju krajeva, s kojim pravom se neko u Beogradu usudjuje u moje ime prepustiti imovinu mojih predaka fasistima? Pustite nas makar da se izborimo sa marvom.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *