Почетна / БРОЈ 360 / Искушења уметности „за багателу“

Искушења уметности „за багателу“

Врх сезоне у београдским позориштима

Пише Рашко В. Јовановић

Које поуке је могуће извући из искуства Југословенског драмског позоришта, које је спустило цене улазница на 100 и 200 динара (знатно мање но што коштају биоскопске улазнице!) а потом данима гледало дуге редове испред своје благајне ?

По истеку 2014, која је била у знаку два велика јубилеја – Шекспировог (450 година од рођења) и Нушићевог (150 година од рођења) нова година почела је у знаку премијера, што се свакако мора поздравити, поготово јер их је током претходне било мало. Прошле године већина београдских позоришта одустала је, наиме, од припрема премијера и дошло је до осеке публике, што се и могло очекивати. Како нам се чини, осека се осетила и у Југословенском драмском позоришту, које је због тога спустило цене улазница на 100 и 200 динара (знатно мање но што коштају улазнице за биоскопске представе!) Резултат овог потеза није изостао: два-три дана формирали су се се дуги редови оних који су желели да их купе, и то у највећем броју случајева за више представа предвиђених да се прикажу током месеца фебруара.

ПОЗОРИШТЕ СВИХ – ЗА СВЕ Не сматрамо да је оволико снижење цена карата право решење за „пуњење куће“, будући да је проблем полупразне дворане, евидентан у овом позоришту, проистекао из два разлога: први је репертоар, а други, можда још пресуднији, начин реализације тога репертоара. Јер, само тако се може протумачити да Нушићево „Сумњиво лице“, комад који редовно пуни сале, како нам се чини, није наишао на веће интересовање публике, и то у ЈДП-у где се још од првих година његовог постојања изградила традиција антологијски добрих извођења овог аутора (сетимо се само „Ожалошћене породице“ и „Сумњивог лица“ у режији Мате Милошевића). Очигледно, проблем није у избору Нушићевог дела, него у приступу томе делу и начину његовог упризорења. Ипак, склони смо да верујемо да ће се „Сумњиво лице“ у режији Јагоша Марковића, по ценама које смо навели, приказивати пред пуном великом двораном „Љуба Тадић“, али нисмо сигурни да ће и гледаоци бити најзадовољнији. Такође, морамо се упитати је ли позориште од оствареног прихода успело да покрије трошкове осветљења и грејања. Да оставимо по страни што се оваквим „пуњењем куће“ унеколико обезвређује сама уметничка продукција. Овом приликом треба се сетити да су пре тридесет и више година, у време социјалистичког самоуправљања, поједина наша позоришта укинула продају улазница и увела бесплатне представе. Истини за вољу, такву праксу уводили су тада, а и раније, поједини театри и у Западној Европи, на пример у Француској, пошто су срачунали да им се бесплатне карте исплате, лишавајући их послова око њихове продаје и обрачуна прихода. Код нас је, ако се добро сећамо, Народно позориште у Лесковцу прво постало „позориште свих – позориште за све“ и увело слободан улаз за своје представе. Ту праксу су прихватила и још нека наша позоришта. Али се она ипак није знатније развила упркос тадашњим повољним друштвеним околностима. Писац ових редова је својевремено на једном извођењу у Лесковцу упитао како представе уклањају са репертоара, односно како одлучују да их више не приказују и добио прилично неодређен одговор, који је отприлике гласио „када се изиграју“. То се вероватно оцењивало по броју празних места у сали. Наравно, не можемо инсистирати да позоришне улазнице данас, иако живимо у време тржишног привређивања, имају економске цене (познато је да се приходима од продатих улазница у дотираним позориштима некад покривало 12−15 одсто њихових расхода). Ипак, морамо се упитати колико „оборене цене“ карата коштају Југословенско драмско позориште, и свако друго дотирано позориште, односно колико би им се исплатило уколико би се определили да, као Југословенско драмско, спусте цену за своје представе? Само се по себи разуме питање хоће ли Југословенско драмско позориште и представе у месецу марту продавати по дампинг-ценама?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *