ФИЈА(Т)СКО

Пише Наташа Јовановић

Колико нас кошта Фијатово напуштање европског тржишта?

Када је 2008. године италијански ветар запахнуо Крагујевац, а тадашња српска влада незапамћене субвенције Фијату правдала племенитом идејом запошљавања радника, посао века, како је назван уговор са италијанском компанијом, требало је да отвори нову страницу историје пословања. Бар тако је бирачком телу објашњен уговор потписан са овим ауто-гигантом, који је српску страну коштао поклон инвестиција у вредности једног РТБ Бора! Обашка новац који се сваке године издвајао из буџета Србије.

ПЛАН МАРКИОНЕА Светска ауто-индустрија је, и тада, бележила пад продаје нових возила за 15 одсто па су оптимистичне визије Верољуба Стевановића и Млађана Динкића о производњи 200.000 аутомобила намењених домаћем тржишту и извозу могле да се оцене тек као покушај преваре.

Данас, шест година касније, изјава директора Серђа Маркионеа да се ова компанија повлачи са европског тржишта отвара питање да ли ћемо у перспективи и Фијат, као што је био случај са Ју Ес Стилом, морати да узмемо назад – са дуговима и за само један долар.

Наиме, директор италијанске компаније Серђо Маркионе на недавно одржаном Сајму аутомобила у Женеви изјавио је да Фијат никад неће бити конкурентан на масовном тржишту Европе као што је некад био. Према његовим речима, ова промена се уклапа у стратешки план и фокусираност компаније на профит.

[restrictedarea]

„Сви водећи немачки произвођачи аутомобила, међу којима Ауди, BMW и Мерцедес-Бенц, прошле године продали су више аутомобила у Европи од Фијата, док је Шкода продала готово једнак број аутомобила као Фијат. Када је реч о обиму масовне производње возила, Фијат више не нуди, али и не намерава да нуди пуну палету производа попут осталих масовних произвођача. Фијат ће изгубити своју позицију као генерални бренд, али ће се фокусирати на оно што најбоље ради“, рекао је Маркионе, пренео сајт automotiv news europe.

Била би то легитимна одлука једне компаније да случај није хтео да Србија уложи у њено пословање више него што је иједна држава у Европи уложила у страног инвеститора. Подсетимо да је списак улагања државе Србије у посао са Фијатом ишао од поклањања постојеће фабрике аутомобила процењене на 50 милиона евра, улагања од 100 милиона евра, 50 у новцу и 50 као државни кредит, до ослобађања од пореских обавеза на приходе и имовину „партнера“. Сам Град Крагујевац Италијанима је поклонио земљиште, одрекао се дажбина које се уобичајено плаћају локалној самоуправи, и то на 10 година, и преузео на себе обезбеђивање инфраструктуре.

ЦЕНА ЈЕДНЕ КАМПАЊЕ Са своје стране, Фијат, који је преузео 67 одсто власништва, обавезао се да ће уложити свега 200 милиона евра, а то је пола од онога што је Србија са 33 одсто капитала пристала да инвестира.

Слово Уговора о заједничком улагању између Фијат групе и Републике Србије, о чему је „Печат“ писао, обавезивало је Србију да за „новчане подстицаје за Фијат“, „инфраструктурно опремање индустријског парка“, „исплату заосталих зарада Групи Застава преко Националне службе за запошљавање“ и остале ставке само у једној, 2011. години, из буџета издвоји преко 90 милиона евра. Груба рачуница показала је да је Србија плаћала и по 40.000 евра за једног запосленог. Оваква политика запошљавања, и финансирање страног лица путем субвенција је незапамћен случај. И вероватно један од кључних разлога зашто је, упркос кризи која је захватила пре неколико година целу аутомобилску индустрију, Фијат остајао у Србији.

Такође, до краја је остало нејасно да ли је аутомобил који се произведе у Крагујевцу домаћи или страни производ, јер ако је страни, сваки купац аутомобила повећава кредитну задуженост Србије. Ако је домаћи, како објаснити да је реч о страном приватном предузетништву чији власник у сваком тренутку и самоиницијативно може променити тржиште?

Списак недоумица није ништа мањи него списак улагања Србије у италијанску компанију. Да ли су грађани Србије морали да плате толику цену како би један меморандум заузео одговарајуће место у кампањи ДС за парламентарне изборе 2008. године? Коначно, да ли ће ова влада понудити јавности на увид спорни Уговор и обзнанити у којој мери се обавезала, а колико је новца до сада држава Србија потрошила на финансирање Фијат групе из Торина.

[/restrictedarea]