Почетна / Вести / ЕП жали што Србија није увела санкције Русији

ЕП жали што Србија није увела санкције Русији

Србија је напредовала у реформама, али мора потпуно спровести прописе Европске уније, нарочито у владавини права, као и договоре с Приштином да би се што пре отворила прва поглавља у преговорима о чланству у Европској унији, наводи се у предлогу резолуције о којој данас у пленуму у Стразбуру расправљају посланици Европског парламента (ЕП).

Посланици ЕП поздрављају одлучност Владе Србије да спроведе системске и структурне економске реформе. У нацрту резолуције оцењује се да Србија заостаје у реформи правосуђа која је од пресудне важности за напредак борбе против корупције и за безбедност пословања и инвестиција, и наглашава се кључни значај независности правосуђа и непристрасности судија и тужилаца. По предлогу резолуције, о којој ће сутра гласати европосланици, поглавље 23 о правосуђу и темељним правима, као и поглавље 24 — правда, слобода и безбедност, треба отворити у раној фази преговора ЕУ и Србије.

Такође се подстичу Београд и Приштина да наставе дијалог и примену постигнутих договора и да одмах на почетку преговора о чланству ЕУ-Србија треба отворити и поглавље 35 које обухвата нормализацију односа Приштине и Београда.

Претходна верзија резолуције допуњена је амандманима, тако да се сада „инсистира на чињеници да поглавље 35, везано за односе Србије и Косова, мора бити подвргнуто прецизној дефиницији“.

„Оквир преговора дозвољава да се утврди да ли напредак у једном поглављу јасно заостаје у односу на преговоре у целини, што омогућава Европској комисији да препоручи одлагање отварања или затварања других поглавља“, додаје се у предлогу резолуције.

Посланици ЕП „подстичу српске власти да предузму структурне економске реформе ради поспешења економског раста, да створе повољније услове за предузећа и улагања у целој Србији“.

Такође траже од Владе Србије да уложи напоре за „сузбијање незапослености и сиромаштва, уравнотежење буџетских трошкова и да се бори против корупције, која је главна претња за послове“.

Европски посланици исто тако „позивају Србију да усклади своју спољну и безбедносну политику с политиком ЕУ, укључујући своју политику према Русији“.

У документу се изражава „жаљење што Србија, када је то од ње било затражено, није ускладила своје одлуке с одлукама Савета министара(ЕУ) којима се уводе рестриктивне мере против Русије“.

ЕП додаје да се „ипак морају имати у виду традиционално снажне економске и социјалне везе које уједињују те две земље, уз оцену да Србија може одиграти улогу од крајње важности кад је реч о односима између ЕУ и Русије“.

Примећује се, међутим, да је „Србија с великом пажњом дочекала лица којима је забрањен улазак у Унију и да организује војне вежбе с руском војском“.

ЕП „охрабрује Србију да искористи председавање ОЕБС-у како би се допринело стабилизацији стања на истоку Украјине“.

У предложеној резолуцији такође се „похваљује рад независних регулаторних тела и њихов допринос побољшању правног оквира и већем степену одговорности државних институција“, уз напомену да се „препоруке независних регулаторних тела морају следити, а њихова независност поштовати“.

ЕП поздравља доношење закона о јавном информисању и медијима, закона о електронским медијима и закона о јавним радиодифузионим услугама и тражи њихово спровођење.

Европосланици наводе да су „забринути због претњи новинарима, што се огледа у све већој аутоцензури… и све горих услова за потпуно остваривање слободе изражавања у Србији“ и наглашавају потребу „потпуне транспарентности медијског власништва“.

У тексту резолуције са „забринутошћу се констатује да политички притисци угрожавају независност медија“ и позивају се власти Србије да створе услове за слободу изражавања и медија као темељне вредности ЕУ.

Такође се „поздравља конструктиван дух с којим Влада Србије делује у односима са суседним земљама… и испуњава међународне обавезе“.

„ЕП охрабрује Србију да у потпуности спроведе билатералне споразуме са суседним земљама и крене у решавање билатералних питања на прагматичан начин“, а као једно од важних питања за регионално помирење наводи се расветљавање судбине несталих у ратним сукобима у Хрватској, на Косову и у БиХ.

Овај став би могао да се разуме и као известан одраз одбаченог захтева делегације хрватских посланика у претходној расправи у Спољнополитичком одбору ЕП. Тај став је подразумевао да се Србији као услов за даљи напредак ка ЕУ постави одустајање од истрага ратних злочина у региону, уз решавање питања судбине несталих, повраћаја културних добара и решавања границе на Дунаву.

Високи званичник Европске комисије Симон Морђу је на то узвратио да то не дозвољава утврђени оквир преговора о чланству и да се, као и до сада, билатерална питања морају решавати изван самих преговора. Рекао је и да је српски закон о ратним злочинима веома сличан законима више чланица ЕУ.

У документу Парламента ЕУ се од Владе Србије тражи да отвори архиве ЈНА, а бившим југословенским републикама омогући приступ документима бивше југословенске тајне полиције УДБА.

„Правна несигурност присутна је у приватном сектору и након усвојених законских измена“ и отуд се у резолуцији „поново изражава забринутост због одредби новог члана 234 о злоупотреби положаја и овлашћења који се још могу произвољно тумачити“.

Такође се каже да Србија треба да усагласи прописе с правним тековинама Уније како би што брже спровела раздвајање и реструктурирање јавног предузећа за гас.

http://rs.sputniknews.com/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *