Почетна / Свет / Џихад као лајфстајл

Џихад као лајфстајл

Пише Марко Танасковић
Са својим театралним и хипернасилним перформансима, Исламска држава оставља изузетно јак и неизбрисив утисак, који се само појачава и продужава вештим коришћењем савремених медијских средстава и друштвених мрежа на којима је стално и агресивно присутна

Сви они који су имали прилику да макар површно упознају Ислама Јакина, студента права на Универзитету Аин Шамс у Каиру и залуђеника за бодибилдинг, ни у сну нису могли помислити да у њему „чучи“ потенцијални џихадиста и сурови егзекутор Исламске државе. Као изданак имућне и умерено религиозне породице из каирског предграђа Хелиополиса, Јакин је похађао приватну француску гимназију где је, између осталог, био изложен западњачком систему вредности и модернистичким утицајима. Код њега су се ти утицаји брзо и лако примили. На универзитету је уписао право и добијао добре просечне оцене, али је постао опседнут култом снажног и лепо дефинисаног тела и конзументистичким амбицијама о томе како да своје напумпане мишиће добро уновчи негде у иностранству. Бесомучно би преко дана вежбао у теретани, гутао протеинске шејкове и као инспирацију читао аутобиографију Арнолда Шварценегера и разне бодибилдерске водиче, маштајући, притом, да једног дана отвори своју вежбаоницу негде на Западу и да на тај начин стекне име и заради велики новац. Волео је да позира без мајице и да качи видео-записе и туторијале о вежбању на интернету како би привукао богате клијенте који би га ангажовали за личног тренера. Увече би са својим пријатељима обилазио ноћне клубове и разуздане универзитетске журке где се опијао и јурио девојке. У студентским круговима, хвалио се својим промискуитетом и маркантном појавом која му је омогућавала да сваког викенда нађе нову партнерку, међу којима су многе биле богате и старије странкиње, што је, наводно, Јакина посебно узбуђивало. Иако помало разметљив и надобудан, у мушком друштву је био омиљен и популаран, важио је за изузетно дружељубиву и комуникативну особу и имао је много пријатеља и познаника, а посвећеност факултетским обавезама и свакодневним напорним тренинзима само је употпуњавала општи утисак о „дечку који обећава“.

„ОСВАЈАЧ“ СЕ ВРАЋА Када се Јакинов лик, сада зарастао у браду и одевен у маскирну униформу, неочекивано појавио на ИСИС-овим „снаф“ снимцима из Сирије, и то како насмејан поносно позира поред одсечених глава курдских непријатеља, многи који су га познавали били су, најблаже речено, шокирани. Убрзо се појавио још један снимак где Јакин даје савете борцима Исламске државе како да, у одсуству тегова и справа за вежбање, остану у форми, а његов Твитер налог постао је платформа за ширење екстремистичких ставова и претњи. Између осталог, поручио је Египћанима да ће се у Каиро вратити само као освајач и да ће заједно са својим саборцима из ИСИС-а очистити земљу од неверника и страних слуга. Његови родитељи били су запрепашћени и скрхани од бола, неспособни да препознају рођеног сина као фанатика и садистичког убицу, а блиски пријатељи постали су мета новинарске знатижеље јер је његов случај био медијска сензација у Египту. Прича о Јакиновој драматичној трансформацији одјекнула је толико јако на читавом Блиском истоку да је чак и „Њујорк тајмс“ послао новинаре да интервјуишу његово окружење и да напишу репортажу. Никоме није било јасно како је овај перспективни момак из добре породице, склон фриволним преокупацијама и лагодном животу, готово преко ноћи постао верски фундаменталиста и хладнокрвни убица. Јакин се никако није уклапао у стереотипну слику џихадисте, у ту уврежену представу о томе да само затуцани и обесправљени младићи из најсиромашнијих муслиманских слојева приступају редовима милитантних исламистичких група. Његови пријатељи сложили су се да је почео да се мења након трагичне смрти заједничког друга у саобраћајној несрећи. Он је погибију пријатеља доживео као упозорење и као знак „одозго“ да треба да напусти свој грешни живот и да се врати вери.

[restrictedarea]

Постепено се повлачио у себе, престао је да излази са друштвом и почео опсесивно да проучава Куран и да пушта браду. Истовремено је потпао под утицај радикалног салафистичког проповедника шејха Мухамеда Хусеина Јакуба који је заговарао најстриктније поштовање исламских догми и шеријатских закона. Преко шејха Хусеина повезао се и са покретом Муслиманске браће, који су управо тада дошли на власт након „Арапског пролећа“ и свргавања Хоснија Мубарака, да би се његови ставови додатно радикализовали у тренутку када је египатска војска извршила државни удар и уклонила са власти легално изабраног председника Мохамеда Морсија. Губитак вере и разочарење у политички процес и демократију, али и неуспех на пословном плану где није успевао да пронађе сталан ангажман као фитнес инструктор, учинили су да Јакин потпуно напусти западњачки, индивидуалистички модел трагања за успехом и срећом и да крене путем који нуди џихад. Убрзо је напустио Египат, преко Турске је ушао у Сирију и придружио се борцима ИСИС-а, а да претходно никога од чланова породице и пријатеља није обавестио о својој одлуци. О њему се дуго ништа није знало, све док се нису појавили узнемирујући снимци ИСИЛ-ових масакра, а отприлике у исто време активирао се и Јакинов нови, исламистички Твитер налог. „Понекад помислим да је било ко од нас могао да заврши као он“, испричао је новинарима „Њујорк тајмса“ Хосам Атиф, Јакинов најближи пријатељ, „Као млад човек у Египту, стално сте разапети између модерног и традиционалног, између императива овог живота и оног загробног.“

НЕВЕСТЕ ЏИХАДА Сличну растрзаност вероватно је искусила и Акша Махмуд, тинејџерка пакистанског порекла из Шкотске, која је напустила родни Глазгов и своју породицу у новембру 2013. како би се у Сирији удала за џихадисту и постала део војске Исламске државе. У међувремену она је, под псеудонимом „Мајка лавова“, означена од стране британске полиције као један од главних интернет регрутера ИСИС-а, одговорна за охрабривање и наговарање све већег броја изузетно младих девојака из Уједињеног Краљевства које на сличан начин изненада напуштају своје дотадашње животе, породице и домове како би се прикључиле насилној борби ИСИЛ-а. Такве девојке острвска штампа крстила је „невестама џихада“, по узору на подједнако омађијане и лишене сопствене воље „Дракулине невесте“ из Стокеровог романа, а намењена улога им је да угреју брачне кревете „светих ратника“ и да им обезбеде потомство. Многе од њих, сасвим извесно, завршиће као сексуално робље или потенцијални бомбаши самоубице јер ИСИЛ не преза да користи жене, па и децу у те сврхе. Као и Египћанин Јакин, Акша ни по чему није била типичан кандидат за џихад и приступање Исламској држави. Одрасла је у добростојећем предграђу Глазгова, у умереној муслиманској породици у којој се жене нису покривале, слушала је поп-рок групу „Колдплеј“ и читала књиге о Харију Потеру, била вредан и примеран ученик у школи, а сви у њеном окружењу су се надали да ће у будућности постати лекар или фармацеут. Овај тренд младих муслимана из виших слојева, како из западних тако и из већински муслиманских земаља, који изненада напуштају свој ушушкан живот и крећу у дивљу џихадистичку авантуру у режији једног тако екстремног „култа смрти“ какав је ИСИС збунио је и забринуо светску јавност. Бројни социолози и психолози покушали су да дају одговор на питање шта је то што радикални ислам чини тако привлачним за наизглед мирољубиве и социјално интегрисане младе људе који нису одрасли у атмосфери насиља и верског фундаментализма.

КЉУЧ УСПЕХА ИСЛАМА Познати француски социолог Мишел Вјевиорка сматра да је кључ регрутационог и прозелитистичког успеха ислама у његовој парадоксалној модерности. Иако наступа као антимодернистички и традиционалистички покрет и систем веровања, он увек делује модерно и укорак с временом. Чак и када ислам постане терористички, ратнички, он то чини не оклевајући да прибегне свему што модерност доноси са становишта технологије, финансија, функционисања у оквиру мрежа. Са својим театралним и хипернасилним перформансима, Исламска држава оставља изузетно јак и неизбрисив утисак, који се само појачава и продужава вештим коришћењем савремених медијских средстава и друштвених мрежа на којима је стално и агресивно присутна. Бескомпромисно, неустрашиво и сурово понашање често врло сугестивно и привлачно делује на дезоријентисане и поводљиве појединце који пролазе кроз кризу идентитета, тако честу међу муслиманима из виших друштвених слојева. Из сличних побуда у прошлости су млади из буржујских и привилегованих породица прилазили такође врло насилним анархистичким и бољшевичким групама и терористичким покретима који су били апсолутна негација свега онога што су понели из куће. У том смислу, како тврди Вјевиорка, радикални ислам намеће се као најекстремнија могућа врста побуне против родитељског ауторитета, али и против друштвеног лицемерја, на сличан начин на који је то био панк покрет крајем 70-их и почетком 80-их година прошлог века. У вртлогу наизглед безграничне слободе, моралног релативизма и материјалистичких помодарија које се брзо смењују, џихадистички наратив, са својим јасним циљевима, врло крутим правилима и чистим веровањима која се не доводе у питање, може готово утешно и лековито деловати на анксиозне, самопрезиру склоне и погубљене индивидуе које природно теже покорности, сигурности чопора и узвишеном припадању нечему већем од њих самих. Више од било које друге монотеистичке религије, идеологије и цивилизацијског обрасца, радикални, џихадистички ислам се наметнуо и као један сасвим заокружен и добро медијски пласиран лајфстајл избор за глобалну и глобализовану омладину и то ће, како сматра Вјевиорка, тек представљати велику главобољу за све оне који се усуде да му стану на пут.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. исламски `романтизам` (касни цца 2 века ?) у ИТ ери, у време антихришћанског глобализма, када је и православље – пуноћа истинског хришћанства – прогоњена са свих страна ?

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *