Почетна / БРОЈ 361 / Др Ђорђе Јанковић – Археолог који открива преваре састављача историје

Др Ђорђе Јанковић – Археолог који открива преваре састављача историје

Разговарао Дејан Вемић 
Ђорђе Јанковић био је шеф Катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду од 1997. до 2009. године, када му је одбијен реизбор на ово место. Српско археолошко друштво тада је „изразило крајњу забринутост“ због тога тврдећи да је реч о случају са политичком позадином, у којем је нарушено право на слободу мишљења и слободу научног рада. Да је овако нешто могуће, указује и чињеница да тада на поменуто место није изабран нико други, него је остало упражњено. Др Јанковић постао је споран када је објавио књигу о српским громилама (обредним хумкама) у околини Книна и Грахова, које датирају из 4. и 5. века, док званична историја сматра да су се Срби на Балкан доселили тек у 6. и 7. веку

Из интервјуа који је дао за „Печат“ лако се може закључити зашто је овај научник забрањен и зашто се нека открића која нису „богоугодна“ заташкавају. Ако смо сведоци како се модерна историја, која се дешавала пред нашим очима, кривотвори и како се прогањају они који је оспоравају, можемо замислити колико је фалсификата тек било у односу на дешавања од пре више хиљада година.

Заступник сте тезе да су Словени пореклом из Подунавља. Можете ли нам укратко рећи нешто о томе, као и о неким посебностима Срба као што су громиле?

То је предање Словена који не живе у Подунављу, забележено у руској Повести времених љет (ПВЛ) код Чеха и Пољака, а реч је о добу око краја старе ере. То је доба када је започето коначно образовање Словена у савременом смислу. Предања о пореклу из Подунавља, заправо из Паноније, потврђена су хидронимима изведеним од имена Дунава, у Русији, Пољској, у Албанији. После Првог светског рата та предања су одбачена као измишљена, а постојбина Словена је пронађена изван Подунавља, између Висле и Дњепра. Наводно, у Подунављу нису живели Словени већ Илири, а они су се претопили у Романе, па су се онда ти Романи претопили у досељене Словене! То је бесмислица. У ПВЛ пише да су се преци Словена доселили у Подунавље после рушења Вавилонске куле под именом Норци, што је име Илира у области данашње Аустрије и Словеније. Од тих Словена одвајају се прва племена, Морава, Чеси, Бели Хрвати, Срби и  Корутани. То су све етноними који нису у духу савременог словенског језика, што указује на њихову древност. Затим се Словени из Подунавља исељавају због насиља Волоха, значи Римљана, на Вислу и Дњепар, где се прозову словенски Пољани, Деревљани, Поморјани, Северци итд. Дакле реч је о два временска слоја, млађем из доба Римљана, са савременим словенским етнонимима, временски подударним са настанком зарубињецке културе на Дњепру и пшеворске културе на Висли, и старијем слоју, са племенима издвојеним можда око једну-две хиљаде година пре Христа. Наравно, сами етноними, самоназиви, као Морава, Срб, Рус и други слични, могу бити много старији. Све је врло сложено, али археологија открива нове чињенице које указују на сродност свих данашњих словенских простора у бронзаном добу, а и неких суседних. Наравно, што идемо у дубљу прошлост, све је магловитије.

Посебност и углед Срба међу Словенима забележио је у 10. веку арапски научник Масуди, који преноси старији податак из седмог века да Срби и Руси спаљују своје владаре са коњем, као што раде Индуси. То је најстарији забележен податак који повезује Србе и Русе, а он нас води до билине о багатиру Дунају и његовој жени Настасји, из чије крви тече река Черна, а она дан-данас утиче у Дунав код Оршаве. Назив Черне, забележен у римско доба, за Јозефа Шафарика и Олега Трубачова био је доказ словенског порекла са Дунава, али то је друга прича. Археолошки гледано, Срби у средњем веку имају особине које их јасно разликују од суседних Словена. То су надземне куће, употреба огњишта, употреба особених сачева – вршника и црепуља, наглашено сточарење, прављење громила мртвима (обредних хумки, тумула). Неке од тих особина налазимо и на простору од Лабе до Новгорода. Духовно се Срби одликују запретеним предањем, сећањем на нека исконска времена, сачуваним у „слави“ посвећеној прецима и свецу, у бадњаку и Божићу са обредима који се код Руса распознају у Масленици (Сиропусна недеља).

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

3 коментара

  1. Imao sam čast da u jesen 93.upoznam dr.Đorđa Jankovića,kada je došao na Ozren da izvrši pretraživanje terena u cilju pribavljanja materijalnih dokaza o postojanju gromila na ovom dijelu srpskog etničkog prostora.Sa sobom je nosio kartu sa potcrtanim toponimima,samo mi kratko kaže, vodi me na Vukanovu ravan i Borovu glavicu.Čudio sam se sa kakvom pažnjom i zanesenošću nešo traži po terenu, meni nepoznato,kao da je tu nešo davno zakopao .Kada smo došli na Borovu glavicu našli smo lijepo uređenu njivicu ,čista i davno pokošena,prava glavica, ali na sred njive jedan poveći grm iznikao na gomili kamenja.Bilo mi je čudno otuda baš na sred tako čiste i uređene njive poveći grm i kamenje.Kada nam je doktor objasnio da je to gromila iz prethrišćanskog vremena gdje su spaljivani pokojnici,tada smo shvatili smisao i značaj narodnog predanja i legendi koje se prenose generacijama.Tada mi je bilo jasno zašto onaj grm nije iskrčen a kamenje sklonjeno.Dok sam ja pomagao doktoru na iskopu i uzimanju uzoraka moj drug Branko je našao nekoliko gljiva sunčanica,kod obližnje kuće ispekao i nosi nama da se malo okrijepimo.Ukazivali smo doktoru na lokalitete sa stećcima da ih pogleda što je on glatko odbio da učini.Kada smo ga poslije pitali zašto ga ne interesuju stećci,samo nam je kratko rekao da su to nadgrobna obiležja srpskog naroda iz predhrišćanskog vremena ,što je u ozbiljnoj arheološkoj nauci davno dokazano i potvrđeno.Danas proučavati stećke je isto što ponovo dokazivati Pitagorinu teoremu !Dr.Đorđe Janković je na nas ostavio izvanredan utisak,tih ,skroman i dobar čovjek,vrstan poznavalac arheologije i maksimalno posvećen svojoj nauci !Puno ga pozdravljam i želim mu dobro zdravlje i još dugo da se bavi arheološkim istraživanjima!!

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Најљубазније молим да ми пошаљете е-поштанску адресу г. Јанковића.
    (e-mail address)
    Унапред најлепше хвала!

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. Lose je za nas sto se autoritet ovog iskusnog arheologa olako odbacuje. Nista, ovako ce susedni sloveni mnogo lakse prisvojiti nesto sto do skoro i nije bilo njihovo. Nama ce ostati mogucnost da se obratimo za pomoc E.V. Denikenu. I laik koji cita Letopis Dukljanina moze zapaziti da se cela ta zemlja spominje, i samo kao Srbija sa primorjem… Licno nisam neki nacionalista. Ponajvise se jos uvek osecam kao Jugosloven i nije mi lako da poverujem, ali to sto su bez ikakve dokazane krivice kaznili Srbiju rezolucijama Avnoja, sto je i danas takva vazeca politika to je sramota…Koja hegemonija o cemu vi pricate i sa cim se mi mirimo. Bolje je ipak prihvatiti da je mozda ovakva teorija barem deo prave istine o nama.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *