Почетна / БРОЈ 359 / Ђорђе Крстић, физичар који је Милеву винуо у облаке

Ђорђе Крстић, физичар који је Милеву винуо у облаке

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина
Заборав би прогутао чињеницу да Милева Марић није била само прва љубав и супруга Алберта Ајнштајна већ и да је имала кључну улогу у његовим најважнијим научним открићима. Ђорђу Крстићу припада заслуга што је свету то разоткрио и доказао

Иако је радни век провео у љубљанском Институту „Јожеф Стефан“ а животни у Крању, Ђорђе Крстић никада није заборавио своју родну груду; нарочита заслуга му припада јер је, све до смрти 2014. године, не само подсећао на једну од највише запостављених Српкиња – Милеву Марић, удату Ајнштајн, него јој и, са себи својственом страшћу, удахнуо нови живот. Милева је била Ђорђева опсесија више од шест деценија; није претерано рећи да, да није било Ђорђа и његове упорне бриге да јој осигура место у историји које заслужује – заборав би прогутао чињеницу да је Милева била не само прва љубав и супруга Алберта Ајнштајна него и да је имала кључну улогу у његовим најважнијим научним открићима. Ђорђу припада заслуга што је свету то разоткрио и доказао.

 

ПОРОДИЧНЕ СПЛЕТКЕ Од када је 1971. године упознао Ханса Алберта, старијег Милевиног и Албертовог сина, Ђорђе Крстић је сваки свој слободни тренутак посветио истраживању живота некадашње суграђанке Милеве (1875–1948) дугогодишње животне сапутнице чувеног Алберта. Милевин заједнички живот са Албертом био је прави тамни вилајет, пун љубавне страсти и научне грознице, мрачних породичних сплетки и још мрачнијих тајни. Ако се зна да Милеву свекрва није подносила па је Алберт под њеним утицајем напустио своју младу породицу да би се оженио блиском рођаком по мајчиној страни, и све то баш у време када га је сустигла и слава – онда се може схватити зашто није било мало заштитника Албертовог „лика и дела“ који су сматрали да Милева и (њени) синови нису достојни да остану део Ајнштајнове биографије.

Томе се може додати да се Алберт о својим синовима није бринуо, па није чудо да је и напуштена и опањкана Милева покопана у Швајцарској без хвалоспева и признања, иако их је давно заслужила. Судбина је хтела да ни Ђорђе Крстић није доживео да види последња открића која су протеклих дана процурила на светлост дана из тешко доступних архива Алберта Ајнштајна, а показују да је Ђорђе и те како био у праву када је доказивао да је Милева имала пресудни научни утицај на Алберта и постигнућа за која се сматрало да су била плод само његове генијалности. Ђорђе је био први и једини који је деценијама упозоравао да то није тачно и да наука, као и историја, неправично негирају и запостављају Милевину улогу, коју је сматрао важном у рађању теорија што је потписао – Алберт.

Алберт и Милева венчали су се 1903. године. Поред ћерке, рођене пре брака, којој се у летописима губи сваки траг, изродили су још два сина. Алберт је синове занемаривао, о чему је Ђорђу посведочио и прворођени Ханс Алберт. После готово 15 заједничких година, Алберт напушта Милеву да би се 1919. године венчао са рођаком Елсом Левентал; с њом је варао Милеву још од 1912. године. Одлучан да Милеви избори место у науци (али и у домовини!) које заслужује, магистар Крстић није ни слутио да се ухватио укоштац са врашки тешким задатком.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Ајнштајнов ултиматум Милеви

Сачуване поруке откривају да је 18. јула 1914. године окончан заједнички Милевин и Албертов живот. Тог дана Алберт од Милеве тражи да поштује следеће „услове за заједнички живот“, све написмено, по тачкама:

Услови

 

А. Бринеш

1) да су моја одећа и веш уредни и у добром стању,

2) да редовно добијам три оброка у својој соби,

3) да су моја спаваћа и радна соба примерено уређени и још нарочито да је писаћи сто на располагању искључиво за мене.

 

Б. Одричеш се свих личних односа са мном, изузев ако то није неопходно из друштвених разлога. Посебно се одричеш

1) да код куће седим крај тебе,

2) да бисмо заједно шетали или путовали.

 

Ц. Изричито се обавезујеш да се у односима са мном равнаш по следећим тачкама

1) не смеш да ми пребацујеш да ти не нудум нежност, а од тебе је не очекујем,

2) одмах мораш да престанеш да разговараш са мном, кад то затражим,

3) истог тренутка мораш да напустиш моју спаваћу собу или радни простор, кад то затражим.

 

Д. Обавезујеш се да ме ни речима ни понашањем нећеш понижавати пред децом.

Све потцртао Алберт Ајнштајн, својеручно. Тада су живели у Берлину. Милева одбија наметнуте јој услове. Крстић је ушао у траг још једној Албертовој белешки из истог периода у којој Милеви пребацује њен однос „према Берлину“, па претпоставља да су њихов брак гурнула у кризу не само Албертова неверства и (лоша) породична, него и тадашња политичка ситуација. Јер, само десет дана после реченог Албертовог ултиматума, 28. јула 1914. године Аустроугарска објављује рат Краљевини Србији. Милева се, понижена и напуштена, са синовима већ вратила у Цирих, без Алберта.

О Ђорђу Крстићу (1936–2014)

Рођен у Новом Саду 19. априла 1936. године, где завршава гимназију. Са 18 година се сели у Љубљану и тамо дипломира физику, оснива породицу. Био је предавач, истраживач, писац… Објавио је збирке лимерик и хаику поезије, хуморески и афоризама. Изнад свега – спадао је, у светским размерама, у најбоље познаваоце заједничког живота и рада Алберта и Милеве Ајнштајн. Штавише, био је пионир у истраживању Милевиног школовања и научноистраживачког пута који је делила с Албертом. И сматрао је да не само (њен и његов) Нови Сад, и не само Србија, него цела кугла земаљска – треба да знају ко је Милева Марић Ајнштајн. Ђорђе је доказ колико један човек, одан своме циљу, може да учини за своју земљу и да пошаље добар глас у свет.

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *