Почетна / БРОЈ 362 / Дани сећања притиска и победе

Дани сећања притиска и победе

Пише Никола Врзић
Разапетој између тихог потписивања Индивидуалног акционог плана партнерства и гласног сећања на НАТО агресију, Србији њени НАТО партнери не дозвољавају ни да победу над нацизмом прослави у Москви, са својим савезницима и ослободиоцима од нацизма. Па какви су нам то партнери наши НАТО партнери?

Кад се само мало боље размисли, постоји једна, колико очигледна толико и занемарена нит која баш сада, око годишњице НАТО агресије на Србију, повезује НАТО агресију и српске ЕУ интеграције; исти они који су нас бомбардовали пре 16 година, наиме, сада би да нам, у име наших ЕУ интеграција, забране да са пријатељима, савезницима и ослободиоцима из Другог светског рата, са Русима дакле, у Москви 9. маја прославимо Дан победе над нацистичком Немачком. Исти су они, они који су нас бомбардовали 1999. године, узгред буди речено, пре само неколико месеци одбили и да у Уједињеним нацијама осуде величање нацизма и фашизма, што смо ми и Руси и већина света, уосталом, учинили доследно, морално и, на крају крајева, цивилизовано…

А да су бомбардовање и последична отимачина Косова и Метохије нераскидиво повезани и са српским ЕУ интеграцијама и са односима Србије и Русије, које треба покидати и на оној симболичкој, историјској равни попрсканој заједничком крвљу проливеном у борби за слободу, демонстрирао је и косовски министар спољних послова Хашим Тачи, који је у недавном интервјуу аустријској новинској агенцији АПА, малтене у истом даху, рекао и да је, што се Србије тиче, „веома тешко истовремено тежити ка чланству у ЕУ и одржавати војне параде за Владимира Путина“ (јер су „претње по регион Западног Балкана исламски екстремизам и растући утицај Русије“) као и да ће Србија „губитак Косова ускоро званично признати. То се неће догодити сутра, али ће уследити у блиској будућности. Приступање Србије и Косова ЕУ и признање Косова ће бити повезано“…

 

ГОДИШЊИЦА АГРЕСИЈЕ Елем, суочени с таквом перспективом – не зато што је Тачи жели као што је засигурно и жели, него зато што зна шта ће његови партнери, који су у међувремену некако постали и наши партнери, од нас затражити – овог уторка смо обележили 16-годишњицу НАТО бомбардовања Србије, њихове агресије на нашу земљу. Обележили смо је гласније и срдитије него иједном до сада. Државне манифестације, каква је била она у уторак увече код разрушеног Генералштаба наше војске, није било ни о једној од досадашњих невеселих годишњица, када смо се углавном задржавали на тихим парастосима и полагању венаца на спомен-обележја отпору окупаторима.

 

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

2 коментара

  1. Спиридон

    Колико мене сећање служи није заиста било никада овакве свечаности али још мање неки говор поводом обележавања дана почетка бомбардовања похвалио нити мање више већ немачки амбасадор. Да ли ће баш бити да је све то било толико гласно и срдито када то јавно хвали његова екселенција амбасадор Немачке Хајнц Вилхелм.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Bravo, gospodine Vučiću!
    Konačno, dali ste državni orijentir. Uostaolom i Vi ste bili „legitimna meta“, kao i vaša porodica (majka) a i cela Srbija.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *